Едина Омерагић: "Свима смета жена у политици. Чак и саме жене пристају да буду маргинализоване"

Врло је занимљиво питање колико жена доживи пензију у политици? Јако мало. Колико мушкараца? Апсолутно сви. 

Vanja Šunjić / 15. децембар 2020

 

У оквиру кампање против говора мржње, разговарали смо са Едином Омерагић, једном од ауторица недавно објављене Студије о насиљу над женама у политици.

Цијели разговор са Едином можете послушати као подцаст:

 

 

Едина Омерагић је специјалисткиња за квалитативна истраживања. Тренутно је на позицијама експертице за квалитативна истраживања и кеy аццоунт манагерице у компанији ВАЛИЦОН. Њена експертиза је на пољима упознавања и разумијевања тржишта и циљних јавности, развоја и увођења нових производа/брендова на тржиште, стратегији управљања брендовима али и пољима политичког истраживања, маркетинга и консалтинга.

Како и зашто сте почели да се бавите темом насиља над женама, које је идентификовано као психо-социјални феномен?

Тема насиља над женама у политици није била нешто чиме сам се бавила и о чему сам размишљала, до тренутка док то нисмо добили као један од упита нашег клијента који је желио да истражи тај феномен. У тренутку кад сам почела да се бавим овим питањем, схватила сам колико је то важна тема и није довољно само декларативно спровести истраживање да видимо колико је равноправност заступљена, него сам увидјела колико је тема важна за мене као жену коју те жене представљају, за моју трогодишњу кћерку Дуњу коју такође те жене представљају. Изнимно је важно за све нас да говоримо о овоме. И за демократско друштво. Ово је тема која никако не би требала бити маргинализована, поготову у нашој и земљама региона, гдје се бавимо горућим питањима корупција, криминал… међутим неравноправност и насиље које трпе наше представнице као политичке дјелатнице је толико важно, да бих га ја, са сазнањима које имам, сврстала међу топ 3 питања којима треба да се бавимо.

Ко иницира то насиље, коме највише смета жена у политици и простор за толерантни дијалог, цивилизирано неслагање и плурализам мишљења?

Свима смета жена у политици. Чак и саме жене пристају на то да буду маргинализоване, потиснуте и не буду на водећим позицијама. Ако јесу лидерице и важне у политици, оне су углавном сљедбенице, а не оне које се слиједи. Мушкарац кад улази у политику пита шта ћу ја да будем, а жена пита шта ћу ја да радим. 

Насиље над женама у политици спроводе мушкарци, саме жене, али и јавност и медији. Идеолошки имамо позадину патријархата која налаже да жене нису те које треба да буду лидерице, које имају новац и буджете, жене не треба да се слиједе, него је њихово да буду сљедбенице. Највише боли што саме жене нису свјесне да оне креирају једну такву културу и пасивно пристају да буду маргинализиране и по страни.

Зашто је јавни простор толико бруталан? У Хрватској жене више партиципирају у политици, али је стање боље кад говоримо о говору мржње и насиљу у јавном простору, док у Србији имамо премијерку која је само привид?

Нема разлике у региону, када је у питању насиље и говор мржње над женама које су политичке дјелатнице. Жене политичарке су на истој мети и исто су изложене, па чак и у државама чланицама ЕУ (Хрватска). У појединим државама у политичком пољу имамо већи број жена, али то није снизило разину насиља. Разлика се може осјетити једино у Скандинавским земљама, које су почеле с процесом равноправности и спречавањем насиља давно прије нас. 

Кад се деси насиље, како се жене носе с тиме, да ли их то обесхрабри, постоји ли страх од одмазде, повлачење? 

Врло је занимљиво питање колико жена доживи пензију у политици? Јако мало. Колико мушкараца? Апсолутно сви. Они се осјећају угодно и нити у једном тренутку не осјећају да би требали напустити политику. И над њима се врши притисак, али изазови за жене су немјерљиви. Посљедице су престрашне. Осјећају се непожељно, искључено, не могу да раде свој посао. Појављују им се озбиљна психосоматска обољења и такве жене одустану од политике. Али постоје и оне које су економски и социјално уцијењене и немају другу алтернативу, па остају ту и бивају спремне поднијети било шта да би задржале позицију на којој јесу.

Да ли се тренд насиља над женама у политици и говор мржње из године у годину повећава, или смањује?

Насиље никад није било интезивније и окрутније, јер смо доживјели експанзију интернет медија, који су савршено оружје. Жене су мете насиља и говора мржње на друштвеним мрежама, више него икад. Све што смо ближе демократском путу, дајемо људима могућност да кажу било шта без икакве одговорности и санкције.

Ове године је током карневала у Мостару спаљена лутка књижевнице и актуелне амбасадорице БиХ у Чешкој Мартине Млинаревић. Колико кроз сарказам и „слободу говора“ провлачимо говор мржње и насиље? Радимо ли то што смо неуки, или је нешто друго по сриједи?

Незнање није оправдање за насиље. Толико информација нам је данас доступно, надмени смо спрам свог знања и образовања, а онда направимо нешто што је експлицитно насиље. Требамо јасно знати разлику, информисаност није довољна, требамо у себе уградити вриједности шта јесте, а шта није прихватљиво. Слобода говора нам даје могућност да у сваком тренутку можемо изразити став и мишљење, али не кроз насилан чин и угрожавање кредибилитета и интегритета других. 

Како сензибилизирати друштво да не користи насиље и говор мржње?

Морамо едуцирати политичке дјелатнике и дјелатнице шта је насиље, шта је хумор, а шта култура и прихватљиво понашање. Затим морамо сензибилизирати медије да не промовишу жене само кроз хуманитарна и социјална питања, успоставити и оснажити механизме досљедног спровођења јако добрих закона које имамо и бити стална подршка женама које се баве политиком.


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.