Документ ЕУ открива да ли ће бити поновног затварања: Шта ће бити када се "сударе" грипа и корона?

Портал БУКА објављује неке од најважнијих теза из овог документа.

Elvir Padalović / 17. август 2020

Foto: BUKA

Пандемија ЦОВИД-19, која је довела до једне од најгорих криза у новијој историји, захтијева континуисану будност и дјеловање, наводи се у документу Европске комисије "Краткорочна здравствена спремност ЕУ за епидемију ЦОВИД-19", који је објављен средином јула.

 

Портал БУКА објављује неке од најважнијих теза из овог документа.

"Иако је остало много непознаница, стичу се значајна знања о самој болести, њеном преношењу, превенцији и лијечењу. Државе чланице, које подржавају Комисија и агенције ЕУ, повећавају своје способности испитивања, побољшавајући надзор и јачање капацитета здравственог система, на примјер, повећањем кревета за интензивну његу или појачаним медицинским протумјерама. ЕУ и њене државе чланице увеле су мјере за ублажавање социјалних и економских утјецаја, попут одржавања функционисање унутрашњег тржишта, подршка транспортном и туристичком сектору, заштита запошљавања и подршка услугама медицинске заштите за угрожене групе.Државе чланице све више координишу свој одговор. Мјере јавног здравља помогле су стабилизацији стања и довели број нових инфекција на ниво којим управљају здравствени системи. То је омогућило поступно укидање бројних ограничења током посљедњих мјесеци и наставак већине активности. " наводи се у овом стратешком комуникационом документу.

Ипак, вирус и даље кружи широм свијета. Регионалне епидемије широм ЕУ-а и све већи број свакодневних нових случајева широм свијета појачавају чињеницу да ће пандемија бити при крају само ако свуда буде под контролом. Заразне болести попут ЦОВИД-19 често долазе у таласима, а нови, локализовани напади појављују се широм Европе и других континената.

Извлачећи лекције из ранијих фаза пандемије, Европа мора искористити овај период нижих стопа преноса да би појачала спремност и координисан капацитет реакције како би се сузбила даљња избијања ЦОВИД-19. Вријеме је од суштинске важности да се осигура постојање мјера заснованих на науци.

У овом документу се посебно скреће пажња на потребу смањења терета сезонске грипе 2020/2021, тако да би се ублажило додатно оптерећење здравствених система због подударности појаве грипе са даљњим избијањем ЦОВИД-19.

Овај стратешки документ нагласио је главне научене лекције, позитивне и негативне, те су истакнуте кључне мјере које треба предузети у наредним мјесецима.

То захтијева снажну координацију и размјену информација у и између држава чланица и заједница као и опредјелјенје за провођење ових мјера које су национална надлежност. Договор о заједничким приступима у погледу здравствених мјера и даље ће се тражити у Одбору за здравствену сигурност (ХСЦ), као и на другим форумима као што је Интегрисани одговор на политичку кризу (ИПЦР). Искуство је показало да је координисање активности са сусједима и на нивоу ЕУ од виталног значаја.

Заустављање и управљање било каквим новим епидемијама такође ће требати сталну сарадњу и подршку у непосредном окружењу ЕУ и шире. Стога ће, гдје је то прикладно и изведиво, Комисија повезати западни Балкан, сусједство и друге партнерске земље с активностима предложеним у овом документу.

Довољна способност тестирања је битан аспект за спремност и одговор на ЦОВИД193. Без одговарајућег тестирања, не постоји рано откривање потенцијално заражених појединаца и видљивост стопе инфекције и преноса унутар заједница. То је предуслов адекватног праћења контаката.

ЕУ мора осигурати да буде спремна за могуће поновно повећање броја случајева ЦОВИД-19. То захтијева краткотрајне и снажно координиране акције за јачање кључних подручја спремности и реакције.

Рано откривање случајева и брзи одговор како би се спријечило даље ширење, у комбинацији са специфичним мјерама за заштиту најугроженијих у нашем друштву, тренутно су најбољи покушај да се избјегне поновна успостава великих ограничења као што је лоцкдоwн.

Те би напоре требали подржати снажни докази и опсежни напори у јавној комуникацији. Спречавање поновног пораста случајева увелике овиси о понашању појединца и придржавању препорука јавног здравља. Свима је неопходна стална будност како би се осигурало да темељни низ основних мјера опреза остане на снази.

То се, заузврат, ослања на прихватање и разумијевање утемељене природе и важности ових мјера у јавности. Праћење степена социјалне прихваћености и бит ће кључна одредница будућег развоја.

Ти комуникацијски напори подразумијевају и систематичан и непосредан одговор на дезинформације о коронавирусу пандемије, док би се даљњи напори требали уложити за побољшање цyбер отпорности кључне здравствене инфраструктуре.

У случају да држава чланица поново уведе хитне мјере, оне би требале бити осмишљене мјерено и ограничено тако да не ометају владавину закона и парламентарну демократију.

Вирус се не зауставља на границама ЕУ и зато ЕУ и његове државе чланице пружају преко 36 милијарди еура за хитну помоћ, мостове хуманитарне помоћи и дугорочну подршку трећим земљама којима је потребна. Такођер је успостављен хуманитарни зрачни мост ЕУ-а за одржавање виталних прометних веза за хуманитарне и хитне здравствене раднике и залихе.

Напори би се стога требали наставити у координацији с другим глобалним актерима, укључујући УН и WХО, како би се осигурао потребни међународни одговор на ову глобалну пријетњу здрављу, укључујући једнак приступ вакцини ЦОВИД-19.

То би требало ићи руку под руку с напорима на рјешавању друштвено-економских утицаја ове кризе, као и улагања у отпорност партнерских земаља, посебно јачањем здравственог система, подржавајући глобални опоравак.

То је једини начин да се заустави тренутна пандемијска криза у ЕУ и глобално.


Тестирање

Сада када су државе чланице повећале свој капацитет тестирања у складу са смјерницама ЕЦДЦ-а, морају осигурати да могу брзо повећати покривеност тестирањем благо симптоматским пацијентима и особама које су биле у контакту с позитивним случајевима.

Такођер је важно да државе чланице настављају пратити количину проведених тестова и њихове резултате тијеком времена. Тестирање се такођер мора моћи брзо имплементирати кроз децентрализиране стратегије за помоћ у контроли локализираних кластера.

Коначно, државе чланице требале би осигурати да експанзија тестних капацитета за ЦОВИД-19 не долази на штету осталих програма надзора (нпр. код грипе).

 

Корона и грипа

Више од било које друге године, мора се посветити пажња смањењу утицаја сезонске грипе за 2020/2021 и сада се морају увести активности на ублажавању овог сценарија.

Комбиновани ефекти истовременог избијања ЦОВИД-19, сударајући се с тешком сезоном грипе, могли би још више проширити лимите наших здравствених система.

Европска комисија наставиће радити упоредо с државама чланицама у борби против ЦОВИД-19. Заједно ће се наставити финансирање истраживања за предвиђање ширења и поновног избијања те за подршку развоју потребних медицинских контрамјера.

Такођер ће се промовисати идентификација и ширење локалних добрих пракси. Кроз амбициозни план опоравка потпомогнут обновљеним дугорочним прорачуном 2021.-27. И инструментом ЕУ нове генерације, Европа ће такођер уложити како би осигурала свој опоравак и отпорност на могуће будуће избијања Цовид-19, подржала структурне промјене у здравству. системима и ојачати Унију системе и капацитете за управљање кризама.

"Европа ће темељно извући поуке из кризе ЦОВИД-19 како би осигурала да она изађе снажнија, уједињенија и боље опремљена за суочавање са будућим кризама" стоји у закључку овог документа

 


Бука препорука

ЕУ/БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.