ШВЕДСКА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД БИХ Марие Бергстром: "Пружићемо још већу подршку вашој земљи"

Готово 25 година након рата, природно је да се интерес међународне заједнице за БиХ смањио. Ипак, Шведска наставља да пружа великодушну подршку нашој земљи у разним областима живота.

BUKA portal / 14. август 2019

Влада Шведске, путем Шведске међународне развојне агенције (СИДА), пружа подршку Босни и Херцеговини на њеном путу ка чланству у Европској унији, подржавајући интервенције у областима развоја тржишне економије, јачања демократије, већег поштивања људских права и, на крају, али ништа мање важно, заштите животне средине и смањења утицаја климатских промјена. За ове активности издвајају око 20 милиона евра годишње.

На крају свог мандата, у разговору за Буку, директорица шведског Одјела за сарадњу, Марие Бергстром, најављује још већу подршку Босни и Херцеговини. “Настављамо овај важан посао и пружићемо још више подршке овој земљи. Почињемо са припремом нове Стратегије подршке за период 2021- 2028. год. како бисмо наставили са подршком вашој земљи на њеном путу ка чланству у ЕУ. Швеђани и Шведска влада имају веома позитивно стајалиште према ЕУ и сматрамо да је Западни Балкан истински дио Европе.”

БУКА: У јулу ове године, одобрили сте средства у износу од 600 000 БАМ за рјешавање проблема пиралена у индустријској зони Инцел у Бањалуци. Проблем пиралена је изазвао контроверзе у јавности Републике Српске. Какво је ваше мишљење о инциденту са пираленом и можете ли нам рећи више о помоћи коју ћете пружити за рјешавање те ситуације?

БЕРГСТРОМ: Ова средства су додијељена у оквиру ширег 5-годишњег пројекта, који финансира Шведска, а имплементира УНДП. Пројекат има за циљ да помогне Босни и Херцеговини да правилно управља дуготрајним органским загађујућим супстанцама - енглеска скраћеница за ове супстанце је ПОП - и да поштује Стокхолмску конвенцију, коју је БиХ ратифицирала 2010. године.

Износ од 600 000 БАМ намијењен је за једну од пројектних компоненти – развој планова за управљање заштитом животне средине за најмање три контаминиране области у БиХ и за безбједно збрињавање најмање 50 тона отпада који садржи дуготрајне органске загађујуће супстанце. Као први корак, дио ових средстава биће искориштен за еколошку процјену цијеле контаминиране области у бившем Инцелу у Бањалуци, као и других сличних локација у ФБиХ, које одреди Федерално министарство заштите околиша и туризма. Ову процјену ће извршити међународни консултанти и, када се ураде детаљне еколошке процјене, анализе и препоруке, бићемо у могућности да разумијемо размјере контаминације и да дискутујемо о наредним корацима. УНДП је надлежан и водиће анализу и предлагати активности. Наравно, важно је да грађани, министарства, Град Бањалука и други буду укључени у овај процес.

БУКА: У јуну сте потписали споразум са УНДП-ом и Министарством околиша Кантона Сарајево о повећању енергетске ефикасности у 24 јавне институције у Кантону Сарајево. То ће бити инвестиција укупне вриједности од 6 милиона КМ за реновирање јавних зграда. Шта очекујете као резултат ове инвестиције?

БЕРГСТРОМ: Заштита животне средине је важан приоритет за шведску Владу на глобалном нивоу – и наравно овдје у БиХ. Овај пројекат “Зелени економски развој” ради на смањењу емисија и унапређењу животне средине, пружањем подршке локалним властима да усвоје енергетску ефикасност.То има сјајне позитивне ефекте; како економску, тако и еколошку и социјалну корист за грађане. Доказано је да мјере енергетске ефикасности за резултат имају значајне уштеде енергије. То ствара боље и унутрашње и вањско окружење. Побољшање енергетске учинковитости зграда има позитиван економски утицај, али то такође доприноси бољем јавном здрављу бољим условима за живот у затвореном простору. Такође знамо да је енергетска ефикасност важна у борби против загађеног ваздуха и за бољу животну средину, што је изузетно важно за Сарајево.

Због тога сам заиста сретна што смо у могућности да пружимо додатну финансијску подршку од 1,8 милиона КМ за мјере енергетске ефикасности у додатне 24 јавне зграде у Кантону Сарајево. То радимо заједно са партнерима из кантоналног Министарства просторног уређења, грађења и заштите околиша, општинама и јавним институцијама које заједно доприносе више од 4,2 милиона КМ.

БУКА: Обзиром на вашу велику подршку БиХ у овим областима, каква је ваша оцјена стања по питању заштите животне средине у БиХ?

БЕРГСТРОМ: Заштита животне средине и борба против климатских промјена тренутно су најважније теме. Све новине и други медији пуни су чланака о проблемима са чистим ваздухом и чистом водом. Ми подржавамо БиХ у јачању институција које доносе политике у области заштите животне средине и реформе на државном и локалном нивоу, стављајући фокус на инвестиције у области заштите животне средине, као што је третман отпадних вода, управљање чврстим отпадом, енергетска ефикасност, заштита природе, побољшање квалитета ваздуха.

Еколошка ситуација у БиХ се мора побољшати и због тога подржавамо неколико еколошких пројеката у БиХ. Политичари морају пуно радити на побољшању управљања чврстим отпадом, на смањењу загађења у ријекама – да поменем само неколико важних области којима је потребно позабавити се. Унапређење животне средине је дуготрајан процес и потребно је да сви уложе много напора. Сви морају показати одговорност и предузети активности за бољу будућност – институције, медији, људи, комунална предузећа, индустрије, невладине организације – и видјети шта они могу учинити за бољу животну средину.

 

 

 

БУКА: Кажете да су заштита животне средине и борба против климатских промјена приоритети шведске Владе. Сматрате ли да би то требало да буду и наши приоритети?

БЕРГСТРОМ: Апсолутно! Заштита животне средине свима треба да буде највећи приоритет. Загађење и климатске промјене не познају границе, једнако погађају све – људе, животиње, биљке, изазивају здравствене проблеме, наносе штету пољопривреди и природи, изазивају суше и пожаре широм свијета. То се тиче наше будућности!

Вјерујем да су иновације, нове технологије и изградња капацитета важни алати за неопходну транзицију на одржива друштва са ниским емисијама и већом отпорношћу на посљедице климатских промјена. Биће нам потребни паметни млади људи, а БиХ у том смислу има изузетно велики потенцијал.

БУКА: Како оцјењујете ниво еколошке свијести у земљи? Чини се да постоји јаз између ургентности ситуације и наше свијести о томе и спремности на дјеловање.

БЕРГСТРОМ: Свијест је толико важна у процесу рада на унапређењу животне средине. И даље можемо видјети отпад на улицама или на обалама ријека, канализацију која се испушта у ријеке без претходног пречишћавања, загађен ваздух због саобраћаја и тешке индустрије и, нажалост, многе друге примјере. То показује да сви ми треба да урадимо још много посла у БиХ, првенствено на подизању свијести међу грађанима свих доби, али и међу политичарима и доносиоцима одлука. Људи морају бити свјесни да лоше управљање заштитом животне средине представља пријетњу животу и здрављу свих нас. С друге стране, морају увидјети да управљање отпадом, на примјер, можете бити потенцијално одличан извор прихода. Ако БиХ успије у овим амбицијама, сигурна сам да ћете видјети позитивне промјене.

БУКА: Као један од највећих донатора у БиХ, учинили сте толико тога за нашу земљу током година како бисте нам помогли да се изборимо са нашим проблемима. Међутим, није увијек проблем у новцу. Шта можемо научити од Шведске, нарочито у области заштите животне средине?

БЕРГСТРОМ: Мислим да је важно удружити се, радити заједно на промјенама, за добробит друштва. Комшије, организације, удружења грађана и људи који раде у компанијама – да се удруже и покушају промијенити ствари. Морамо подржати људе који желе да промијене друштво да би оно постало још више отворено и демократско друштво. За ових пет година у БиХ упознала сам толико изузетних људи који раде на побољшању свог насеља или града или цијеле земље.

БУКА: На крају сте мандата у Босни, шта ће вам недостајати када одете из наше земље?

БЕРГСТРОМ: Босна и Херцеговина је веома лијепа земља и сретна сам што сам током ових година посјетила већину мјеста у њој. Кроз наше пројекте упознала сам много интересантних људи коју су заиста обогатили мој живот. Такође, сјећаћу се разних културних догађаја, Сарајево филм фестивала, позоришта, музике. Постоји велики број изврсних културних дешавања. А ту је, наравно, и храна, природа, дивни људи, мали разговори уз кафу, произвођачи заиста укусне домаће хране и, да не заборавим, локалног меда. Све су то драгоцјености које ћу чувати у срцу.

Разговарала Милица Плавшић

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.