Dalibor Tanić je novinar i aktivista, glavni i odgovorni urednik Romskog portala UDAR i dobitnik Nagrade EU za istraživačko novinarstvo u BiH za 2015. godinu. Kroz svoj rad neprestano ukazuje na probleme i uspjehe romskih sredina u Bosni i Hercegovini.
Nedavno si ukazao na govor mržnje u tekstu pjesme Buranija, koju izvodi bosanskohercegovački bend Dubioza kolektiv, a u čijim stihovima kažu da je "život ciganija".
To je pesma koja je izašla prošle godine. Ja sam je sasvim slučajno primetio na Facebook stranici Radio Sarajeva. Dubioza kolektiv je već prošle godine taj snimak povukla sa svog YouTube kanala, ali Radio Sarajevo je to zadržalo. Ja sam je prvi put čuo pre nedelju dana. Dubioza kolektiv jesu aktivisti, poznati su i tekstovi su im angažovani, no ono što je opasno jeste to što nismo nikako pošteđeni od jezika koji na ovaj ili onaj način tretira manjinske grupe koje ne uživaju veliku pažnju i preteranu ljubav od većinskog stanovništva. To što je Dubioza upotrebila ciganija u pesmi je rezultat dugogodišnjeg korištenja pežorativnih reči koje su postale svakodnevnica. Nakon toliko godina upotrebe toga, to se standardizovalo i sastavni je deo našeg svakodnevnog rečnika. Ono što je posebno problematično jeste kada to neko kaže ko je javna ličnost. Tada se to proširi u mnogo većem krugu i ostaje u javnom diskursu, potvrđeno od strane autoriteta kao što je Dubioza kolektiv.
Zaslepljenost mase se kasnije videla kroz komentare. Uvek postoji snažna polarizacija oko stvari koje problematiziramo. U ovom slučaju su postojali ljudi koji su bili korektni kao Dubioza, ispravili to i javno se izvinili. S druge strane, postoje ljudi koji su bili vrlo ratnički nastrojeni, smatrajući da je bend podlegao pritisku lažnih dušebrižnika za ljudska prava i, ono što je najgore, u jednom komentaru je pisalo da to nije problem, jer svi koristimo izraz ciganija i da je to umetnička sloboda. To na najbolji mogući način objašnjava celokupan problem sa upotrebom govora mržnje i svih reči koje možemo čuti u svakodnevnom govoru, a toliko su ustaljene i standardizovane da ljudi ne vide problem u njihovoj upotrebi i nisu svesni koliko je to štetno za jednu zajednicu. Jedan od komentara je bio da cigani i ciganija nemaju nikakve veze sa Romina. Upravo zato sam se odlučio da upozorim na ovo. Nemam ništa protiv Dubioze kolektiv, njihov rad je mnogo značajniji od rada mnogih zvaničnika u BiH, no ovo je bio način da se pokaže da niko od nas nije pošteđen mogućnosti da nesvesno koristi govor mržnje i da se svakome to dešava, ali i da je jako važno da se otvori javni prostor i govori o tome.
Poslušajte cijeli razgovor:
Zašto nam je jezik postao toliko surov i bez zadrške koristimo riječi poput cigan, peder, invalid i na svaki mogući način diskriminišemo i isključujemo svaku drugost? Jesmo li izgubili empatiju, ili je u pitanju (ne)kulturu govora?
Ti termini su ušli u javni diskurs i sada je malo kasno. Kada zvaničnici to koriste, oni otvaraju novi prostor da se takvo nešto upotrebljava i samim tim, društvo je oslobođeno tereta i odgovornosti od upotrebe takvog jezika. Na ovaj način se otvaraju prostori koji bi povukli regulaciju mnogih stvari, pa i samih zakonskih regulativa… recimo, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti FBiH u članu 12 stoji da se novac može dodeliti za pripadnike romske populacije koji zbog tradicionalnog načina života nemaju svoje stalno prebivaliste na teritoriji FBiH. To su opasne stvari u zakonskom okviru, na koje se nadovezuje ono što se dešava u javnom prostoru. U takvom okruženju, mi brišemo svaku granicu između empatije, simpatije, prihvatljivog i neprihvatljivog, vređamo i isključujemo čitavu jednu manjinu, a da toga možda nismo ni svesni.
Onoga momenta kada upozorimo na to i kažemo da je ciganija pežorativan, opasan i uvredljiv termin, tada dođu da oponiraju isti oni ljudi koji reaguju na onakav način kada djevojka prijavi silovanje.
Mi nismo navikli da budemo odgovorni i nemamo mehanizam introspekcije da analiziramo ono što kažemo i zapitamo se koliko to može biti uvredljivo za jednu grupu. To je za nas samo jedna reč, ali konotacija upotrebe u javnom govoru potvrđuje celokupan odnos prema nacionalnim i svim drugim manjinama.
Čak se i meni desilo da upotrebim reč peder u nekom drugom kontekstu, u kojem sam je, pod znacima navoda, opravdavao. No, kroz komunikaciju s prijateljicom kojoj sam jako zahvalan, uvidio sam da to nije u redu. Dakle, ja sam to upotrebio, onda mi je ona rekla da ne mogu tako da govorim, a onda se desilo osvešćenje. Upravo zbog toga insistiram na tome da niko od nas nije pošteđen i da se svakome može desiti, ali jako je važno da postoje ljudi koji će ukazati na to i da postoji prostor na kojima se mogu poslati jasne poruke šta jeste, a šta nije prihvatljiv govor.
