Да ли је брак "почетак краја"?

Организујемо журке у име испраћања и опраштања са својом слободом и сви мислимо да ћемо баш ми бити ти који ће доказати целом свету да не мора бити тако; да љубав може да траје, да драж неће нестати, а да ми нећемо постати само још један пар који завиди својим слободним пријатељима док они тајно завиде нама. Да ли познајете пуно људи које делују срећно у браку?

Danas.rs / 12. децембар 2016

 Осврните се око себе и запитајте се, шта би могли да урадимо да наш брак буде добар. Да стварно буде један од оних бракова којима сви остали завиде али не могу их чак ни имитирати јер не знају „тајни састојак“. 

 

Како некоме успе то да успостави задовољавајући однос са другима, а некоме не успе. Вероватно да нам није свеједно о којим се односима ради. Око важних односа (емотивних, фамилијарних или професионалних) би се више потрудили и више би нам значило њихово побољшање. Један од најважнијих односа у нашем животу јесте баш тај партнерски однос овековечен браком. Реалност је таква да статистички подаци потврђују оно чега смо и сами донекле свесни, а то је да је број развода у Србији (а слично је и у Европи) поражавајућ. Све више људи признаје да им постаје небитно да ли су у браку или да сумња у овај однос.

 

Заљубљеност која пролази

 

У разговору са пријатељима често чујемо како је првих месеци/година било све сјајно, али касније почиње неки мучан период удаљавања и преиспитивања који доводи до јако пуно фрустрација. Време заљубљености завршава када почну ова преиспитивања. 

 

Међутим, шта тачно преиспитујемо у том тренутку? Одговор на ово питање можемо добити ако се вратимо на то како је у ствари било све сјајно и бајно. Имали смо неку идеју, жељу или очекивање како наш брак треба да изгледа. Били смо заљубљени, понесени „лептирићима у стомаку“ и чврсто веровали да је ТО ТА(Ј)! У почетној фази смо се држали те идеализације, а све наговештаје да то можда неће бити тако смо маскирали оправдањима типа: али он(а) ће се сигурно променити на боље ако будем довољно стрпљив(а). Биће добро ако нам је било суђено да будемо заједно итд. 

 

Ово преиспитивање, кад започне, суштински значи: стани! Да ли је стварно могуће да се он(а) промени? Ако није, да ли то значи да ја морам да пустим ту жељу и да је се одрекнем? Да ли желим да се одрекнем своје идеализације? Да ли желим да се ја мењам како би успели…? 

Врло често нисмо спремни да пустимо ту маштовиту бајку и да се суочимо са тим да партнер не може бити оно што ми желимо, већ оно што стварно јесте. Али ако успемо да затворимо врата заљубљености и да толеришемо ту фрустрацију, онда можемо назрети да се за нас отварају врата зреле љубави. Ако успемо да се „одлепимо“ од те идеје, можемо имати нови почетак и пред нама стоје неки нови, зрелији изазови.

 

Ко је ко у браку

 

 

 

Када заљубљеност прође, људи реагују на неколико начина. Вероватно би смо се сви препознали у некој од ових групица. Да видимо ко је ко. 

 

Први би могли да се разведу и да иду даље. Тиме поручују да нису спремни да се одрекну своје идеализације и да су спремни да због ње иду даље. То ће трајати до тренутка док не упознају особу која им може испунити ту идеализацију или до тренутка док не сазреју и не одлуче да требају мењати своја очекивања и изразе спремност да раде на себи и на том односу. Онда их чека све оно што су можда могли постићи и у првом браку да су били спремни на те промене и на одрицање од својих идеализација. 

 

Понекад људи одлуче да остану у браку и поред тога што схватају да тај однос не функционише, али се промене, постану мање отворени, не верују у будућност тог односа, не раде на њему, саботирају сваки помак у односу на зближавање са партнероом, немају стрпљења и разумевања за „несавршености“ партнера и тиме је свакако већ срушен почетни однос који је повезао то двоје. Али је ово неко „решење“ које нуди сигурност (не морам да пролазим кроз сепарацију), а не морам ни бити у односу. Фактички, то је прећутни развод, да се тако изразим. Да вас подсетим: толико смо дуго заједно да смо постали пријатељи и не могу замислити свој живот без ње(га). Или: ствари већ дуго не функционишу али где ћу наћи бољег. Или: нисам задовољан/на, али ко јесте, сви тако живе у браку. Чини ми се да велики број људи прихвата да је ово „једино нормално“ решење јер… знате деца, знате заједнички кредит, знате он(а) не може сам… Проблем је што не схватамо да је то избор исто као што је и развод. Изабрали смо да останемо заглављени у сигурној зони која нам доноси пуно фрустрација и незадовољства, али ваљда је то нормално када сви тако раде?! 

 

Трећа група људи, нађе у себи снагу да стиша свој егоцентризам, да смањи своја очекивања, да се искрено заинтересује за партнера и седне и договори са својим партнером како даље. То не значи да ће на крају све испасти бајно. Може и овај начин да доведе до сепарације, али би то била зрела сепарација у којој би оба партнера разумели да је у обострану корист да се одвоје уместо да остану заједно. Међутим, најчешће кад се на овај начин приступи проблему, то и не буде тако. Кризни период ће постојати па ће постојати али га ова група људи искористи у најбољем могућем смеру. Искористимо своје слабости да порастемо не само као индивидуе, већ и као пар. Да би се то десило, логично, једини захтев је да мора да постоји ова жеља код оба партнера. Ако је једносмерно, онда сигурно неће довести до циља. 

 

Кад улазимо у брак немамо баш праву идеју колико и шта ће тај однос од нас захтевати, те тако и никада не можемо бити сигурни да ли можемо да истрајемо у том односу. Зато је паметно упознати свог партнера у емоционалном смислу. Није важно која му/јој је омиљена боја или број ципела, важно је колико се слажемо око идеја које су суштински важне у животу (одгој деце, или имати/немати деце) и њему и вама. Важно је бирати партнера који неће имати проблем да се мења, расте и развија у односу. Избегавати људе који апропо заузимају став, ја сам такав узми или остави, а тражити партнера са којим имате осећај да се са њим може о свему причати. Потрудите се да ваш партнер буде биће које волите са манама и врлинама и са којем можете заједно стварати бајку, а не ваша бајковита слика особе који/а само треба да се уклопи у унапред смишљену бајку и да испуни ваша очекивања.

 

Звучи лако, али…

 

Знам да кад читамо о томе то звучи само као теорија неког тамо психолога коме је лако да „соли памет“ другима. Али имајте на уму да и психолози подједнако имају потешкоће у савладавању сопствених препрека до функционалног односа било ког типа. Оно што овде покушавамо јесте да повежемо већ постојеће теорије и опажања са личним искуством и доживљајима како би било лакше да дођемо до жељеног стања. За почетак да размислимо о оној: Пут до пакла поплочен је добрим намерама. Сличну идеју имамо кад приступамо свом партнеру са захтевима шта би требао/ла да промени „за његово добро“. Несвесно покушавамо да наметнемо своју вољу из најбољих намера, јелте. Па тако нпр. тражимо да не враћа конобару пиће чак и кад му сервира погрешно, јер је то срамота. Поента је размишљати о томе чија је то срамота и да ли је стварно партнер тај који се осећа непријатно, па му желите све најбоље тако што покушавате да га промените или… оно друго. Ако ми имамо ирационално уверење да ће људи о нама мислити да смо мање вредни, цицијаши или глупи ако вратимо пиће, немојмо то пројектовати на нашег партнера, већ се запитајмо сами да ли то суштински можда нису наша ирационална уверења. Поврх тога, покушавамо да спроведемо ту забрану агресивно: “нећу више излазити са тобом на пиће ако будеш радио то и то.” Наравно, најчешће нисмо свесни да то радимо. Ово је пример уцене, али у свакодневном животу користимо доста других агресивних облика понашања за која себи дамо рационално оправдање. Нека од њих су: критиковање, пребацивање одговорности, изазивање кривице, претње, кажњавање или поткупљивање. Док то радимо, суштински не мислимо на партнера, мислимо на нас и само на нас. Играмо игрице у којима је неопхоно да победи један. Али проблем је у томе што је, ако један победи, други изгубио. Да ли то стварно делује као партнерски однос?! У свим овим ситуацијама губи се однос, што значи да су у губитку оба партнера. Колико год понекад изгледа као да се дошло до неких резултата, трајно решење није постигнуто.

 

Стрпљење

 

Мало смо писали о томе шта није добро, хајде да размотримо који су добри савети и како да себи помогнемо у одлучивању око овог јако важног животног питања. Као и за много друге важне и велике ствари, прва тајна је стрпљење. Али не: “дајте ми стрпљење али одмах! “, већ: потрудићу се да толеришем док се обоје адаптирамо на новонастале ситуације (у браку их има пуно). 

 

О разликама између заљубљености и љубави смо већ писали детаљно, тако да ћемо овде само поменути да је добро да ова компонента постоји, али заљубљеност није сама по себи довољна. Да јесте онда би сваки брак засниван на заљубљености успео, а то статистика не потврђује. 

 

Споменули смо и спремност за промену. Да се разумемо, није у питању идеја: од како се удала не могу је препознати. Већ је идеја: ово ми се никад није допадало ни раније али сада кад видим да то повређује и особу коју волим, имам још већи мотив да то променим. 

 

Даље, пажљиво слушање. Размишљала сам како требају постојати обуке за пажљиво слушање за све људе не само за терапеуте, јер је то једна вештина која се вежба, савлађује и доноси пуно добробити сваком ко је користи и у свим односима. Замислите докле бисте стигли да су вас, на пример, ваши родитељи пажљиво слушали. Пажљиво слушање не укључује безусловно прихватање, већ значи разумевање и простор за амортизацију беса или коју год емоцију може да изазове тренутак кад чујете првих неколико речи које вас „избаце из контакта“. Ако саслушате до краја, можда и даље нећете прихватити предложено, али ћете боље разумети мотиве и разлоге и сигурно нећете бити бесни јер вас је бес већ прошао. Значи чувајте енергију за неке друге корисне ствари и зближите се са својим партнером преко активног слушања. 

 

Будите ту за њега/њу. Будите као ноге које подупиру цело тело. Ако нисте уједињени и кренете у различитом смеру тело ће изгубити равнотежу и вероватно неће кренути нигде. Ако су обе ноге усмерене на исти циљ, лако ће покренути тело у том смеру. Некада ће се тело ослањати више на леву, а некада више на десну ногу, али ни једна неће бити ампутирана. Живот је сам по себи довољно изазован да би себи дозволили да не прихватите „помоћ“ коју би ваш партнер могао да пружи ако сте у истом тиму и браните исте боје. Подршка је једна од најважнијих карика у ланцу. 

 

У овом контексту смо мало спомињали и отвореност за промену. Ако ваш партнер одлучи да мења неке ствари код себе, будите ту за њега и подржите га, али ако мислите да Ви можете изазвати исту, будите унапред спремни на пораз. Нек љубав буде покретач и мотив за промене код оба партнера, а не нечији захтев. 

 

Следећи савет би се односио на поверење. Покушајте да заједно градите поверење тако што ћете једно другом показивати како исто то заслужујете и колико сте поуздани. Везано за то, покушајте бити искрени на начин који неће повредити вашег партнера.

Поштујте границе свог партнера, његову личност, његове изборе и одлуке. Подсећајте једно другог повремено зашто се поштујете. 

 

Покушајте да волите међусобне разлике. Није лако. Сматрајте то обогаћивањем свог живота. Преговарајте о њима. Покушајте да не правите компромисе који захтевају да се један одриче сада, један касније, јер онда нико није задовољан. Правите компромисе тако да обоје радите ствари које волите у исто време (док ти играш игрицу, ја ћу читати књигу). Тако ће свако имати време за себе и нико неће бити исфрустриран. 

 

Не заборавите на лични осећај слободе. Лјуди воле осећај припадности, али до одређене мере, преко тога постаје ограничење слободе (кретања, мишљења, чак и осећања). 

 

Сваки однос који је дуготрајан, обавезујућ и неизвестан, као што је брак, захтева пуно од нас самих. Пуно одрицања, промена и адаптација нашег емотивног унутрашњег простора, али истовремено и пуно, пуно даје. Добијамо љубав, пажњу, подршку, уважавање, поштовање, поверење… живот. Добијамо осећај да нешто градимо. Нешто што је ретко, уникатно и скупоцено. Нешто што је само наше јер смо га ми својим емоционалним снагама изградили. И ви можете изградити добар брак, али је питање да ли сте спремни да платите цену. Срећно!

Данас


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.