ДА ЛИ ЋЕ СЕ ОГЛАШАВАТИ УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ? Аустрија је прогласила неуставним мјере ограничавања кретања

Прије само три мјесеца били су дани кад нисмо смјели изаћи ни да бацимо смеће...

Elvir Padalović / 03. август 2020

Foto: BUKA

 

Све више је оних који сматрају да су им мјерама за борбу против коронавируса била нарушена основна људска права.

Средином јула мјере затварања трговина и ограничење кретања је држава Аустрија прогласила неуставним, а нешто раније и словеначки уставни суд донио је одређене одлуке везане за оцјену предузетих "епидемиолошких" мјера сузбијања ширења короновируса. 

Подсјетимо, Уставни суд Републике Аустрије донио је 14. јула 2020. године низ одлука којима је утврђено да су "епидемиолошке" мјере које је надлежни савезни министар за социјална питања, здравствену заштиту и заштиту потрошача прописао у оквиру сузбијања/ограничавања ширења заразе САРС-Цов-2 вирусом супротне аустријском Уставу. 

Уставни суд Аустрије је оцијенио да врло широко постављена забрана уласка и кретања јавним простором (игралишта, паркови, јавни превоз итд.) представља незаконито ограничење слободе кретања с обзиром да не може задовољити тест размјерности јер нема довољно прецизну и чврсту законску основу (први корак теста размјерности је да ограничење темељне слободе мора бити јасно и прецизно прописано законом (никако подзаконским актом)

"Уставни суд је даље оцијенио да забрана пословања пословних простора одређене величине није била законита јер из документације која је приложена оспораваној мјери као њено образложење није било могуће утврдити довољно прецизне и опсежне разлоге темељем којих би било могуће провести оцјену размјерности односно је ли мјера способна остварити свој епидемиолошки циљ спрјечавања ширења заразе и је ли неопходна за његово остварење'' појаснио је у свом коментару Горан Селанец, судија Уставног суда Хрватске.

Прије аустријског Уставног суда и Уставно содишче Републике Словеније донијело је одређене одлуке везане уз оцјену подузетих "епидемиолошких" мјера сузбијања ширења САРС-Цов-2 вируса. 

А код наших комшија, Пред Уставним судом Републике Хрватске засад има 27 захтјева за оцјеном уставности низа одлука Националног стожера цивилне заштите и Владе Републике Хрватске од почетка пандемије коронавируса у Хрватској.

Тврди лоцкдоwн у Републици Српској - Са дозволом изношење смеће


Народна скупштина Републике Српске укинула је 21.маја ванредно стање које је у том ентитету уведено скоро два мјесеца раније с образложењем како ће то помоћи спрјечавању ширења епидемије проузрочене коронавирусом.

Одлука о укидању ваннредног стања у Републици Српској значила је и укидање полицијског часа који је од 28.марта непрестано био на снази сваке ноћи, а повремено је продужаван и на дане викенда како би се на минимум смањило кретање људи.
 
Дан касније, на сједници одржаној 22. маја, Републички штаб за ванредне ситуације донио је одлуку да се од те вечери укида полицијски час на територији Републике Српске.

Република Српска током та два мјесеца имала је најрестриктивније мјере а током забране кретања припадници полиције патролирали су улицама Републике Српске, марљиво се борећи против корона вируса. Многи грађани били су огорчени оваквим мјерама, па је у једном моменту било упитно и да ли се смије излазити из кућа и бацити смеће у контејнер. 

У таквим тврдим мјерама, јасно је да је кретање вируса било ограничено и да смо у том периоду прошли релативно добро. Међутим, тврди лоцкдоwн озбиљно је угрозио економију, а многи се питају да ли је тврди лоцкдоwн кривац за тренутни већи број новозаражених. Све већи број стручњака наиме тврди да неће бити другог таласа короне, те да рестриктивне мјере само продужују рок трајања епидемије. Јасно је да здравствени систем трпи највише и да превентивне мјере код појединаца дају резултате, међутим само уколико се мјере поштују код свих и према свима. Селективна примјена није добра.

Током ванредног стања сва власт била је у рукама предсједнице РС Жељке Цвијановић, која је могла доносити уредбе са законском снагом док је парламент био суспендован.

Све Уредбе је накнадно потврдила Народна скупштина Републике Српске.

Да ли је лоцкдоwн стварно угрожавао људска права?

Професор уставног права Милан Благојевић у интервјуу за Бука портал је изјавио како је власт кршила устав приликом доношења уредби и мјера у сврху спријечавања ширења пандемије вируса корона.

"На том својеврсном правном фронту борбе против вируса корона власти у Републици Српској показале приличну дозу небриге за тим да њихове одлуке буду у складу са Уставом Републике Српске, почевши од необјављивања прописа у Службеном гласнику Републике Српске, што је обавеза коју за сваки пропис јасно одређује Устав Републике Српске, преко доношења прописа који немају упориште у том истом уставу" навео је професор Благојевић, а који је затражио оцјену уставности Фонда солидарности за коју не вјерује да ће тај суд прихватити његову иницијативу без обзира што је она, како тврди, "апсолутно основана с обзиром на оно што тим поводом веома јасно пише у Уставу Републике Српске"

Он каже да у Уставу Републике Српске јасно пише да Предсједник Републике за вријеме ратног стања и ванредног стања, којег прогласе институције Босне  и Херцеговине, ако Народна скупштина не може да се састане, на приједлог Владе или по сопственој иницијативи и након што саслуша мишљење предсједника Народне скупштине, доноси уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Народне скупштине и именује и разрјешава функционере, које бира, односно именује и разрјешава Народна скупштина.

"Дакле, то је важећа одредба Устава Републике Српске и друга одредба о овом питању напросто не постоји у том уставу, а она је од пресудне важности за утврђивање неуставности Уредбе о Фонду солидарности. Стога сада, ако се истински држи до уставног принципа владавине права, члана 5. став 1. алинеја 4. Устава Републике Српске, не може нико, па ни судије Уставног суда Републике Српске, рећи да је предметна Уредба у погледу основа за њено доношење у складу са цитираном одредбом Устава Републике Српске" рекао је он за БУКУ у интервјуу за БУКУ три дана пред укидање ванредног стања у Републици Срспкој. Другим ријечима, више је него јасно да предсједник Републике Српске има уставно овлашћење на доношење уредби са законском снагом само за вријеме ванредног стања, којег прогласе институције Босне и Херцеговине.

И Бањалучки адвокат Дарио Сандић поднио је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјеном уставности и законитости увођења ванредног стања и доношења низа ограничавајућих уредби од којих су неке, након притиска јавности и међународне заједнице, повучене. Прије свега ово се односило на Уредбу о изазивању панике и нереда за вријеме ванредног стања у Републици Српској.

Уставном суду је свој одговор поводом ове иницијативе доставио Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске.

Одбор је у одговору утврдио да ова иницијатива није основана, да је ријеч о погрешоном тумачењу Устава Републике Српске, као и Одлуке која се оспорава.Одбор сматра да је овакво тумачење члана 70. став 3. Устава произвољно, непотпуно и погрешно, а закључак правно неутемељен и логички неисправан.

Дарио Сандић 23. јуна подноси нову Инцијативу Уставном суду Републике Српске. Овога пута под лупом суда требали би се наћи: Закључак о ограничењу окупљања у вјерским објектима, Закључак о формирању Тима за праћење проводјења мјера Републичког штаба за ванредне ситуације, Закључак о ограничењу  забрани кретања лица на територији Републике Српске, те Закључак – задужење послодаваца да издају потврду о ангажовању возача

Наиме, чланом 109 Устава Републике Српске прописано је да се прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти објављују у службеном гласнику. Одредбама члана 4 Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске прописано је да се прописи и акти који су од интереса за предузећа, установе, друге организације и градјане морају објавити у „Службеном гласнику“.

Сходно правној теорији и законском уредјењу појма општег акта, јасно је да је општи акт сваки акт коиј садржи оппту правну норму, а из које произилазе појединчани правни акти, односно акт којим се прописује одредјено понашање за неодредјен број појединаца и случајева. 

"Сходно наведеном јасно је да је закључак којим се задужују послодавци да својим запосленим, који су возачи, изда потврду о ангажованости ради слободног кретања и обављања превозничке дјелатности услед забране кретања, општи правни акт, јер се односи на неодредјен број послодаваца, њихових запослених на мјестима возача и у времену забране кретања од 22-05 часова сваког дана. Такодје, одлуком којом се забрањује кретање градјана на територији Републике Српске је општи правни акт јер представља општу правну норму којом се одредјује понашање неодредјеног броја градјана, односно свих градјана на територији Републике Српске" наводи се у Инцијативи Дариа Сандића.

"Да се закључак одредјен само за послодавца Аутопревоз Бањалука, онда би се радило о појединачном правном акту којим се одредјују правила понашања само за тачно одредјени правни објекат и за одредјено вријеме. Нити једна од горе наведених одлука, нити остале одлуке које је доносио и које доноси Републички штаб за кризне ситуације, а који имају карактер општег правног акта, нису објављене у Службеном гласнику Републике Српске или у било којем другом писаном медију, а како би се градјани и лица на која се односе обавезе и права прописане одлукама Штаба, могли правовремено информисати и припремити за дјеловање" пише даље у Инцијативи.

Сходно свему горе наведеном он предлаже да Уставни суд, сходно одредбама члана 108,  115 и 120 Устава Републике Српске донесе одлуку којом ће утврдити да су поменути закључци неуставни и незаконити, односно да нису у сагласности са одредбама члана 80 и 109 Устава Републике Српске и члана 4 Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске. 

 

 

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.