Британски амбасадор Маттхеw Фиелд за БУКУ: Ова криза је шанса да БиХ изађе боља, да се ријеши непотребне бирократије

Бука интревју са британским амбасадором Маттхеw Фиелдом о тренутном стању, раду у времену пандемије, медијима, солидарности и другим темама.

Aleksandar Trifunović / 30. април 2020

 

Прво да вас питам како сте, како Ви и Ваша породица проводите дане од када је проглашена пандемија? Идете ли на посао или радите од куће? Колико је ова ситуација утицала на ефикасност?

Хвала на питању. Моја породица и ја смо добро и заједно овдје у Сарајеву.  Као и већина других колега из амбасаде, углавном ових дана радим од куће, што је за све нас била велика промјена. Открио сам да већи дио посла радим и овако – састајем са са министрима преко Зоом-а, одржавам wебинаре са пословним контактима, дајем интервјуе од куће. Другачије је него када се састајете лицем у лице са свима, али тако је већини диљем свијета.  У мом Министарству вањских послова, више од 90% упослених сада раде од куће. Изводиво је.

Живите у главном и највећем граду у Босни и Херцеговини, да ли се осјећате сигурно због подузетих мјера и мислите ли да су власти у Сарајеву, али и у другим дијеловима БиХ схватиле ову ситуацију како треба?

Ово није само апстрактно питање, него и врло лично за нас као породицу. Диљем земље смо видјели озбиљне и релативно брзе кораке који су подузети као одговор на пандемију. Таква реакција је добродошла и одговарајућа, и њоме се даје више времена здравственом систему да се припреми.  Управо због свега тога, већ смо видјели неке добре резултате. Волио бих видјети бољу координацију на свим нивоима, али и то се побољшава.

Како се информишете о стању у нашој земљи. Како у Вашој ? Мислите ли да медији добро раде свој посао? Како се борити против лажних вијести?

Знам да је ово тежак период за новинаре диљем БиХ, који покушавају радити свој посао, а уједно и поштовати рестрикције. Ја бих новинаре ставио у категорију “есенцијалних радника”, заједно са здравственим радницима, достављачима и свима другима о којима још увијек овисимо. Тако да је одговор, да, пратимо вијести, али имамо и контакте у министарствима, компанијама, цивилном друштву и многе друге, који су кључни за добру информираност. И, да, пратим шта се дешава у Уједињеном Краљевству, путем вијести и редовног контакта са мојом породицом. Што се тиче “лажних вијести”, ово је чак и већи изазов – сви имамо одговорност да критички размишљамо и да не дијелимо ствари за које нисмо сигурни да су тачне. Ово је посебно битно у овом времену неизвјесности.

 

Ваша земља, Велика Британија, промијенилаје стратегију борбе против Цовида 19 у тренутку када је вирус увелико био у Вашој земљи. Подсјећам, стратегија “имунитет крда“ замијењена је позивањем на физичку и социјалну дистанцу. И сам Премијер Борис Јохнсон је био заражен. Можете ли нам рећи како ствари стоје данас? Да ли се ситуација поправља?

Пуно тога се писало о нашем приступу, али ја бих се држао онога што је сама влада говорила. Ми смо, како се ситуација развијала, пролазили кроз различите фазе. Користимо држање удаљености, затворили смо школе и велики број компанија, са посебним фокусом на заштити најосјетљивијих категорија. Ова порука је још увијек врло јасна – остани кући, заштити НХС (државни здравствени систем), спаси животе. Премијер Јохнсон је добро и вратио се на посао. Ствари се побољшавају, али, као што је и он сам недавно рекао, није дошло вријеме за опуштање и ризиковање да се крене унатраг након толико уложеног напора.

Како власт у Британији сарађује са грађанима, који су канали комуникације?

Пандемија ЦОВИД-19 представља велики изазов, не само у начину комуникације влада са грађанима. Већ неко вријеме, наша влада одржава свакодневне брифинге за медије, често и са премијером и заједно са љекаром или другим научником. Комуникација тражи мјешавину традиционалних и друштвених медија, и садржај који је креативан, а уједно и једноставан и разумљив.  Мислим да смо сви видјели вриједност директног обраћања правих стручњака широј јавности.

Водећи свјетски писци и научници позивају на међународну сарадњу и солидарности. Да ли је она у овако подијељеном свијету могућа? И шта ако изостане?

Није само могуће, него и неопходно.  Мислим да смо сви видјели примјере овога у БиХ, укључујући и волонтере који помажу онима који не могу изаћи вани, одговорне који поштују мјере и траже начине да се брину једни за друге. Мислим да је најважније питање како одржати овај дух солидарности, посебно у периоду који би могао потрајати, а изазови се наставити. Можда је ово прилика која се треба искористити.

Наша земља је једна од најсиромашнијих у Европи, нажалост, без међународне помоћи, нећемо моћи сами да се изборимо са пандемијом. Ваша земља је врло често помагала БиХ, да ли је реално надати се томе и овај пут?

Уједињено Краљевство већ помаже и наставиће да то ради. Ми смо један од највећих доприноситеља буджетима Свјетске здравствене организације, ММФ-а, УН-а и још увијек, ЕУ-а, са додатних 750 милиона фунти за помоћ због ЦОВИД-19 и 250 милиона фунти за развој вакцине. Уједињено Краљевство је судомаћин Глобалног самита о одговору на корона вирус 4. маја и домаћин Глобалног самита о вакцинама 4.јуна, како би се потакнуо међународни одговор. Све ово помаже БиХ. Помогли смо при репатријацији бх. грађана и преусмјерили нашу постојећу подршку ка одговору на кризу, са посебним фокусом на социо-економске кораке који су потребни за помоћ појединцима и компанијама. Овдје већ долази много новца. Питање је како најбоље искористити ту помоћ да се дође до дугорочних промјена које грађани желе. То је изазов са којим се суочавамо, али и прилика.

 

Људи су уплашени и вирусом, али и другим посљедицама вируса. Хиљаде радника добили су отказе у нашој земљи, неки ће тек добити. Како се ваша земља носи са економским проблемима које је изазвала пандемија?

Да, ово је здравствена криза, али сте у потпуности у праву да је ово и економска и друштвена криза. Зато је наш премијер раније најавио економски пакет у вриједности од 330 милијарди фунти, укључујући и заштиту за послове и помоћ компанијама. То се мора урадити и у БиХ, да се спријечи пуно гора економска позиција која ће се изродити из здравствене кризе. Направљени су неки позитивни кораци, али више је потребно – а новац ММФ-а, Свјетске банке и других је овдје да помогне БиХ. Али, то се не би требало свести на то да се БиХ врати гдје је била прије. Зашто не искористити ову шансу да се постигне напредак у пољу дигитализације, смањењу бирократије, олакшицама за пословање, јачању инвестиција и побољшању јавних услуга?

Видите ли могућност да наша земља, иако много мања и индустријски инфериорнија, примијени неке од метода да се економска криза ублажи?

Мислим да се пуно тога треба урадити, и многи најбољи примјери су већ присутни овдје. Погледајте ИТ сектор овдје – велики дио чак је и успјешнији сада. Креативни су, на најбољи начин користе технологију и конкурентни су на глобалном нивоу.  Треба и више улагати у ИТ вјештине – као што то ми радимо путем нашег програма Школе за 21. вијек. Већи број административних служби и њихових услуга нудити онлине и тиме на најбољи начин искористити овај таленат. Шире гледано, БиХ може и треба смањити своју бирократију и јавни сектор, учинити трошење транспарентнијим и питати грађане како да им боље буду на услузи.  Све ово би могло смањити негативне утицаје са којима се суочавамо.  Али, да би се ово постигло, ваши политичари морају за приоритет одредити социо-економске политике и одвојити их од политичких договора.  Упркос позитивним знаковима по питању иницијалних мјера као одговора, скоре размирице око ММФ кредита указују да чак и у времену кризе, бх. лидери настављају да политизирају кључна питања и политике.

Једна смо од најсиромашнијих земаља у Европи, али смо по корупцији међу првима. Наши водећи политичари су међу најбогатијима у Европи, пријављују мултимилионску имовину, сваке године већу него претходне. Мислите ли да је ова ситуација, када јавност може да види како нам лоше стоји здравствени систем, добра да се јасније схвати колике су штете за све нас од неометане корупције? Како се борити против ње?

Корупција је стално на врху листе забринутости грађана. Она је такођер и главна препрека на путу да ово постане земља из које грађани не морају ићи како би постигли свој потенцијал. Здравство је један тужан примјер овога, али корупцију налазимо и у правосуђу, систему образовања и у јавним компанијама. Може ли се нешто урадити? Да, наравно. Многе земље су се суочавале са тим проблемом и избориле са са њим. Уједињено Краљевство и други пријатељи су ту да помогну. Већ постоје појединачне приче о успјесима на различитим нивоима, гдје је транспарентност промијенила правац ка окружењу у коме се корупција више не очекује, нити се толерише.  Као и са много других ствари, кључни корак је да грађани очекују и захтијевају више од оних које су изабрали да их представљају.

Због великих ограничења личних слобода, које ће да потрају до проналаска вакцине, као никад нам је потребна транспарентност и конкретна демократија, слободни медији и јак цивилни сектор који би контролисао злоупотребе. Све ове године власти у БиХ показују само једну жељу, да смање утицај јавности на свој рад. Да ли је сада вријеме за борбу за демократију, ваша земља је колијевка исте?

Увијек је вријеме за борбу за демократска права. Ово су изузетна времена, која траже изузетне мјере, али оне се требају подузимати у транспарентном разговору са грађанима и са њиховим интересима у центру. Новинари су есенцијални радници. Као што су то и људи у цивилном друштву и парламенту који испитују одлуке владе. Криза није изговор да се ови гласови гуше. Владе се не би требале плашити ове контроле, која је неопходна за здраво друштво, чак и када поштујемо привремене рестрикције због којих смо сигурнији. Транспарентност по питању адресе на коју новац иде, као и разлог за доношење одлуке, је кључан.

 

Британија је позната по хумору, црном хумору посебно. Иако је ово озбиљна ситуација, хумор нам помаже да лакше преживимо. Да ли нам за крај можете рећи шта вас је у овим данима насмијало и како чувате расположење?

Смисао хумора у најтежим временима је нешто што веже Уједињено Краљевство и БиХ. Мени је увијек лакше када видим да људи дијеле изазове са којима се суочавају док покушавају радити од куће, а у исто вријеме и разумјети задатке из математике које рјешавају наша дјеца. Исто тако, и за прилагодбу на живот са маскама и рукавицама, а уједно задржавајући смисао за хумор. Недавно сам био домаћин онлине квиза, што обично радимо уживо са циљем подршке добротворним организацијама диљем БиХ, и заиста смо се добро забавили са пријатељима, али и људима које никада нисмо упознали, из цијелог свијета.  Заиста смо у овоме сви заједно.

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.