Болести данашњице: Нема разарајућих епидемија, опасност су хронична обољења

Свако вријеме има своје специфичности када говоримо о здрављу човјека. У прошлости је становништво страдало у разарајућим епидемијама, а томе је доприносила лоша здравствена заштита, хигијенски услови и животне навике.

BUKA portal / 09. децембар 2019

Foto: Ilustracija

 

Како је напредовала медицина, људи су постали свјеснији како спријечити оболијевање од неких болести, почели су водити рачуна о превенцији, исхрани, физичкој активности... Због тога се данас неке болести чак сматрају искоријењенима, а поправила се дужина и квалитет живота.

Данас највећу опасност представља касно откривање и лијечење хроничних, системских болести. У наставку прочитајте које су то неке од најчешћих болести данашњице. 

Од срчаних болести данас умире највише људи. Водећи фактори ризика за настанак и развој ових болести јесу пушење, неправилна исхрана, гојазност, висок крвни притисак и недовољно физичке активности.

Ризик за појаву болести срца код мушкараца је виши него код жена све до женске менопаузе, када се ризик изједначава.

Исхемијска (коронарна) болест срца има највећи удио у смртности од срчаних болести. Настаје због смањеног допремања кисика путем срчаних артерија до срца, најчешће због атеросклерозе (сужење крвних судова).

Најтежи облик исхемијских болести срца је акутни коронарни синдром у који спадају инфаркт миокарда, ангина пекторис и изненадна срчана смрт.

Диабетес мелитус (позната и као шећерна болест), настаје као метаболички поремећај када панкреас не лучи довољно инзулина или се постојећи инзулин не може искористити.

Ово је једно од најчешћих хроничних обољења у свијету. Свјетска здравствена организација (WХО) и Међународна федерација за дијабетес (ИДФ) процјењују да ће број обољелих од дијабетеса до 2040. порасти на близу 650 милиона.

Забрињавајуће су процјене према којима у већини земаља, па и у нашој, сваки трећи обољели нема дијагнозу или не зна од чега болује.

До поремећаја функције тироидне жлијезде долази због прекомјерног или недовољног лучења хормона. Веома је честа појава, прије свега код жена, а биљежи се тренд раста броја обољелих у свијету и код нас.

Већином је ријеч о успореном раду штитњаче (хипотиреоидизам). Од хипотиреоидизма жене оболијевају четири до седам пута чешће.

Симптоми обољења штитне жлијезде се често мијешају са симптомима менопаузе.  Најпознатији симптоми су гојење као посљедица ниског нивоа хормона (хипотиреоидизам) и мршављење када се лучи превише хормона (хипертиреоза).  

Поред ових симптома, јављају се и отечен врат, успорен или убрзан рад срца, умор, успореност, депресија, знојење, тремор руку и други.

Цироза јетре је болест код које патолошки процеси погађају све дијелове овог органа. Када је узрок прекомјерна употреба алкохола, говоримо о алкохолној цирози.  

Један од узрока је хронични хепатитис, а могу је изазвати и примарна билијарна цироза, насљедна обољења, васкуларна обољења, инфективна обољења, лијекови.

Хепатитис је упала јетре узрокована различитим факторима (вирусима, алкохолом, токсинима, лијековима, метаболичким процесима…). Симптоми изостају или су благи па је највећи проблем то што велики број обољелих не зна да има инфекцију, док у исто вријеме инфицирана особа, која нема симптоме, може пренијети инфекцију на другога.

У свијету више од 325 милиона људи болује од вирусних хепатитиса, а годишње умре око 1,34 милиона људи.

Алзхеимерова болест је дегенеративно обољење мозга, претежно са поремећајем мишљења, памћења и понашања, непознатог узрока.  

Симптоми се разликују од пацијента до пацијента, а најчешће су то проблеми у извођењу свакодневних радњи, сналажење у непознатом окружењу, промјене расположења, губитак краткорочне меморије, заборавност, дезоријентираност, депресија и друго.

Након 60. године, учесталост од оболијевања се удвостручава на сваких пет година живота. Тачан број људи који болује од Алзхеимерове болести и других облика деменције у нас још увијек није познат, али ће у будућности број обољелих расти и у нас и у свијету.

Свјетска здравствена организација посљедњих година упозорава јавност да антибиотска резистенција постаје нова пријетња по глобално здравље. 
Сматра се да је туберкулозом заражена четвртина читаве популације на свијету. Сваке године ова болест однесе више од два милиона живота, што је чини једном од најсмртоноснијих болести данашњице. Према изјавама званичника у нас се биљежи пад оболијевања и умирања од тубркулозе.

Туберкулоза је заразна болест коју најчешће изазива хумани тип бацила туберкулозе, али је могу изазвати и друге бактерије. Болест напада систем органа за дисање, прије свега плућа. Лијечење траје дуго, а поред изљечења обољелог, циљ је и сузбијање даљег ширења инфекције, преноси Аваз.


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.