БИОГРАФИЈЕ: Сазнајте нешто више о новим књижевним нобеловцима!

Данас су проглашени

BUKA portal / 10. октобар 2019

 

Добитница Нобелове награде за књижевност за 2018. годину је пољска књижевница Олга Токарцзук, а добитник за 2019. аустријски је књижевник Петер Хандке, објавила је Шведска академија.

Олга Токарцзук награђена је за "наративну имагинацију која енциклопедијском страшћу представља прелажење граница као облик живота", а Петер Хандке за "утицајан рад који лингвистичком инвентивношћу истраживао периферију и специфичност људскога искуства".

Олга Токарчук (21. јануар 1962) је пољска књижевница и психолошкиња. Добитница бројних књижевних признања и награда. Њане књиге су преведене на двадесет свјетских језика.

Олга Токарчук је рођена 21. јануара 1962. године у Сулехову, граду у ком је провела најраније дјетињство. Заједно са својом породицом преселила се у Кјетш, гдје је похађала школу. Дипломирала је психологију на Универзитету у Варшави. Још за вријеме студија је волонтирала водећи бригу о психички болесним људима. По дипломирању, радила је као психотерапеут у клиници за ментално здравље у Валбжиху. Себе сматра учеником Карла Јунга, и његова психологија се осјећа кроз њено књижевно стравралаштво. Од 1989. године се потпуно посветила књижевном раду, напустила је рад у клиници и преселила се у Крајанову, село код Нове Руде.

Књижевну каријеру је почела 1979. године објављујући своје приче у омладинском часопису На прзеłај, под псеудонимом Наташа Боровин (Натасза Бороwин). Наставила је да објављује приче и пјесме по разним књижевним часописима.

Први роман У потрази за књигом објавила је 1993. године. Критичари су га одлично прихватили, као и роман Е. Е. објављен двије године касније. Трећи роман Памтивек и друга доба је њен највећи успјех до тад. Књига је освојила велики број награда, и уврштена је у средњошколску лектиру. Послије овог романа кратки облици очигледно постају њен омиљени жанр, јер објављује неколико збирки кратких прича, као и есеј о роману Лутка Болеслава Пруса. Следећи роман Дневна кућа, ноћна кућа објавила је 1998. године. То је нетипичан роман, препун есејских запажања, очигледно инспирисаним мјестом у коме живи. Ана у гробницама свијета , роман из 2006. године, је поново испричан мит о сумерској богињи Инани. Слиједи роман Бегуни , роман о феномену путовања у 21. вијеку, и са њим бројне награде, од којих најзначајнија Међународна Ман Букер награда. Наредни роман Вуци своје рало по костима мртвих објављен је 2009. године. У роману се бави питањем третирања животиња. Књиге Јаковљеве из 2014. је историјски роман о Пољској 18. вијеку.

Олга Токарчук је један од организатора Међународног фестивала приповијетке у Вроцлаву. Од 2008. године предаје креативно писање на Универзитету у Ополу, и Јагелонском универзитету у Кракову. Води издавачку кућу Рута. По многим њеним књигама рађене су позоришне представе и филмови. Филм Покот (енг. Споор) по роману Вуци своје рало по костима мртвих, у режији Агњешке Холанд освојио је награду Сребрни медвед Алфред Бауер на Берлинском филмском фестивалу 2017. године.

Петер Хандке аустријски је књижевник и преводилац. Рођен је 6. децембра 1942. у Гриффену, малом мјесту у Корушкој. Добитник је многих награда међународног значаја и сматра се једним од највећих савремених аустријских књижевника.

Због свог ангажмана према рату у Југославији био је критикован у многим књижевним круговима, мада своје реакције углавном објављује у књигама, избјегавајући новинске и телевизијске интервјуе и посвећује се писању о сукобима и неразумјевањима у политички подијељеној Европи и Балкану.

Хандке је у нашим крајевима познатији као контроверзни аутор који се годинама током рата у бившој Југославији залагао за српске интересе. 2005. свједочио је пред Хашким судом као свједок обране бившег предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, док је 2006. чак и говорио на његовој сахрани.

Члан је САНУ, Академије наука и умјетности Републике Српске од 2012. године и Словеначке академије наука и умјетности. Од 1991. године живи у мјесту Цхавилле 7 км удаљеном од Париза у Француској.

Најпознатије Хандкеово дјело је Голманов страх од једанестерца које је касније прерадио у сценариј за запажени истоимени филм Wима Wендерса.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.