Билл Гатес: Милионе људи у наредним деценијама неће убијати нуклеарне бомбе, већ вируси. Нисмо спремни

Говор Бил Гатеса на Тед конференцији 2015 године

BUKA portal / 24. март 2020

Кад сам био мали, катастрофа које смо се највише плашили била је нуклеарни рат. Због тога смо имали овакво буре у подруму, пуно конзерви са храном и водом. Када би дошло до нуклеарног напада, требало је да тркнемо доле, смиримо се и једемо из тог бурета. 

 

Данас највећи ризик од глобалне катастрофе не изгледа овако. Заправо, изгледа овако. Ако нешто убије преко 10 милиона људи у наредних неколико деценија, вероватније је да ће то бити изузетно заразан вирус него рат. Не ракете, већ микроби. Делимично је тако јер смо уложили много новца у спречавање нуклеарне претње. Али смо заправо уложили веома мало у систем за заустављање епидемије. Нисмо спремни за наредну епидемију. 

 

 

 

Погледајмо еболу. Сигуран сам да сте сви читали о томе у новинама, било је доста тешких изазова. Помно сам то пратио користећи алате за анализу случајева којима смо пратили искорењавање дечје парализе. Како гледате шта се дешавало, проблем није био у томе да је постојао систем који није радио довољно добро, проблем је био у томе што уопште нисмо имали систем. Заправо, прилично је очигледно да недостају неки кључни делови. 

 

Нисмо имали спремну групу епидемиолога, који би ишли када треба, видели каква је зараза у питању, колико се проширила. Извештаје о случају добијали смо на папиру. Њихово стављање на интернет доста се одгађало и били су веома непрецизни. Нисмо имали спреман медицински тим. Нисмо имали начин да припремимо људе. Лекари без граница учинили су сјајан посао управљајући волонтерима. Али и уз то, били смо доста спорији него што бисмо били када бисмо хиљаде радника допремили у ове земље. А велика епидемија би од нас захтевала стотине хиљада радника. Тамо није било никога да погледа приступе лечењу. Никога да погледа дијагнозу. Никога да открије које алате треба користити. На пример, могли смо преживелима да извадимо крв, обрадимо је, и ту плазму вратимо назад људима како би их заштитили. Али то никад није покушано. 

Тако да је доста тога недостајало. А ово је заправо био глобални неуспех. Светска здравствена органзиација има средства за надгледање епидемија, али не за ово о чему сам причао. У фимовима је доста другачије. Постоји група згодних и спремних епидемиолога, они наступе и спасе ствар, али то је само Холивуд. 

 

Немогућност припреме могла би да дозволи да наредна епидемија буде драматично више разарајућа од еболе. Погледајмо напредовање еболе током ове године. Умрло је око 10 000 људи и скоро сви су били из три земље западне Африке. Постоје три разлога зашто се она није још раширила. Први је да су здравствени радници херојски радили свој посао. Пронашли су људе и спречили још инфекција. Други је природа вируса. Ебола се не шири вадушним путем. До тренутка када се заразе, већина људи је толико болесна да су везани за кревет. Треће, није доспела до много урбаних окружења. То је била пука срећа. Да је дошла у више урбаних окружења, бројеви заражених били би много већи. 

 

Следећег пута можда нећемо бити те среће. Можете имати вирус где се људи осећају довољно добро када су заразни да се укрцају на авион или оду на пијацу. Извор вируса може бити природна епидемија, попут еболе, или може бити биотероризам. Постоје ствари које би буквално погоршале све за хиљаду пута. 

Заправо, погледајмо модел ширења вируса ваздухом, попут шпанског грипа из 1918. Десило би се следеће: вирус би се проширио светом веома, веома брзо. Можете видети да је од те епидемије умрло преко 30 милиона људи. Ово је озбиљан проблем. Треба да будемо забринути. 

 

Заправо, можемо изградити веома добар одбрамбени систем. Имамо предности силне науке и технологије о којима овде причамо. Имамо мобилне телефоне преко којих добијамо информације од јавности и шаљемо информације њима. Имамо сателитске мапе где можемо видети где се људи налазе и куда се крећу. Имамо напредак у биологији који би требало да драматично промени време потребно да се погледа патоген и да можемо да направимо лекове и вакцине који одговарају том патогену. Можемо имати алате, али ти алати морају се поставити у целокупан глобални здравствени систем. Потребна нам је и приправност. 

 

Мислим да најбоље лекције о томе како се припремити можемо извући из тога шта радимо за рат. Имамо војнике с пуним радним временом, спремне за полазак. Имамо резерве које иду до великих цифара. НАТО има мобилну јединицу коју могу веома брзо да распореде. НАТО се доста игра рата како би проверили да ли су људи спремни. Да ли разумеју гориво и логистику и исте радио фреквенције? Тако да су апсолутно спремни за полазак. То су ствари са којима морамо да радимо када је у питању епидемија. 

 

Шта су кључни делови? Прво су нам потребни јаки здравствени системи у сиромашним земљама. Тамо где мајке могу безбедно да се порађају, где деца могу да се вакцинишу. Али и тамо где ћемо у раном добу видети епидемију. Потребне су нам медицинске резервне снаге - доста људи који имају обуку и стручност, и који су спремни да крену. Онда те медицинске раднике треба да упаримо са војском, користећи способност војске да се брзо креће, бави логистиком и обезбеђује подручја. Треба да радимо симулације, игре бацила, не игре рата, тако да видимо где су рупе. Последњи пут када су се игре бацила играле у Сједињеним државама, то је било 2001, и није добро прошло. До сада је резултат, бацили: 1, људи: 0. Коначно, потребно нам је доста напредног истраживања и развоја у пољима вакцина и дијагностике. Постоје неки велики напреци, као код адено асоцираног вируса, који би могао да проради веома брзо. 

Немам тачан буджет за то колико би ово могло да кошта, али прилично сам сигуран да је веома скроман у поређењу са потенцијалном штетом. Светска банка процењује да када би имали светску епидемију грипа, средства у свету би се смањила за преко три билиона долара и било би на милионе мртвих. Ове инвестиције нуде значајне предности које су веће од саме припремљености на епидемију. Примарна здравствена нега, истраживање и развој, те ствари би једнакост у глобалном здрављу повећале и учиниле свет правичнијим колико и безбеднијим. 

Мислим да би ово апсолутно требало да буде приоритет. Нема потребе за паником. Не морамо да гомиламо конзерве са шпагетама или да се гурамо у подруму. Али морамо да се покренемо, јер време није на нашој страни. 

Заправо, постоји једна позитивна ствар која може да произиђе из епидемије еболе, то је да она може да послужи као рано упозорење, позив на акцију. Ако сада почнемо, можемо бити спремни за наредну епидемију. 

 

 

Хвала вам. 


Бука препорука

БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.