БиХ боља у Европи само од Турске, Русије и Бјелорусије, не треба ништа више рећи: Наша земља међу "хибридним режимима"

Угледни "Тхе Ецономист" објавио је индекс демократије у 167 земаља свијета за 2019.годину

Elvir Padalović / 24. јануар 2020

Према том Индексу Босна и Херцеговина налази се на 102. мјесту и спада у тзв. хибридне режиме.

Република Србија се налази на 66. мјесту у категорији непотпуних демократија, као и Хрватска, која се налази на 59. и Словенија, која се налази на 36. мјесту.

Од осталих држава Западног Балкана, Сјеверна Македонија, као и БиХ, у категорији је хибридних режима и налази се на 77. мјесту док је Црна Гора на 84.ом, а Албанија на 79. мјесту.

При самој изради овог Индекса, узима се пет кључних категорија: изборни процес, функционисање и транспарентност власти, политичка партиципација и плурализам, политичка култура и ниво грађанских слобода.

Државе се пак сврставају у групе под називима: пуне демократије, непотпуне демократије, хибридни режими и ауторитативни режими.

На њиховој скали нула на љествици означава крајност аутократије, а 10 слободу демократије. Ове године Босна и Херцеговина има најгору оцјену у категорији функционисање власти (2,93 ) док је највећом оцјеном вреднована политичка партиципација (6,17)

Када су у питају сами хибридни режими, односно државе у којима постоје хибридни режими, оне се препознају по томе што их одликују честе изборне нерегуларности и редован притисак владајућих структура на опозицију. У таквим државама постоје озбиљне мањкавости у политичкој култури, функционисању владе као и у политичком учешћу грађана. Владавина права је веома слаба, а корупција је са друге стране веома распрострањена. Судство није независно, притисак на новинаре је свакодневица, а цивилно друштво постоји у измаглици.

Ово за БУКУ каже Дејан Лучка из Бањалучког центра за људска права.

Он истиче како је БиХ млада демократија, у којој су људи годинама учени да није потребно да буду активни грађани, јер ће им онај који је „на власти” обезбиједити апсолутно све. 

"А уколико нешто крене лоше, наћи ће се већ неко ко ће бити за то окривљен. Међутим, иако кривица лежи и на политичким елитама, који су грађане свели само на изборну машинерију, јер им је то било (и јесте) у интересу, доста кривице има и у самим грађанима" каже он.

Лучка сматра да држава често не поштује прописе које је сама донијела, институције не поштују међународне стандарде које су дужне поштовати а право у БиХ се често схвата као фактор који се примјењује само када одговара одређеним личним или групним интересима, а када одређене ствари у неком пропису не одговарају појединцу или одређеној групи, онда се налазе начини да се тај пропис заобиђе или промијени. 

"Судство у БиХ је на клецавим ногама и не превише ефикасно, док постоји одређен степен корупције и зависности од извршне власти. Скандали постају свакодневица, а одговорност се ријетко преузима. Грађани немају повјерење у правосудне органе, јер сматрају да су они под утицајем друге гране власти, странака, бизнисмена или некога четвртог. Девалвирање осјећаја да се у БиХ може добити праведна пресуда у било ком поступку (грађанском, кривичном или управном) довела је до тога да све мање људи сматра да је судска власт независна"

"Када је ријеч о медијским слободама наш саговорник истиче да у БиХ постоји и константан политички притисак на новинаре, као и њихово застрашивање. Вербални напади су свакодневица, а дешавају се чак и физички напади на медијске раднике. У јавности се често појављују случајеви који се односе на застрашивање и пријетње упућене новинарима, вербалне и физичке нападе, хаковање интернет страница, политички, институционални и економски притисак и клевете.
Поред тога, и грађанима се ограничава слобода изражавања, па су одређене особе због јавног изражавања својих ставова трпјеле посљедице на пословима, као и у јавним институцијама" каже Лучка за БУКУ.


Гледајући све горе набројано и назначено, јасно је зашто је БиХ на статусу „хибридни режим” већ више година уназад, као и зашто се налази на зачељу Индекса демократије, не само када су у питању државе Западног Балкана, него када су у питању све модерне демократске државе у свијету.

Професор међунардних односа на Регент'с универзитету Невен Анђелић каже за БУКУ како не треба слијепо слиједити овакве индексе и табеле али, ипак, објављени подаци нешто говоре.

"Истраживање Ецономист Интеллигенце Унит сада већ петнаест година прати промјене у свијету и рангира земље. Основна порука за прошлу годину им је да је демократија у повлачењу, угрожена те да је то била година протеста. Иако сам генерално скептичан према овим врстама анализа, оне дају подлогу да се размисли о функционисању политичких система." каже за БУКУ Анђелић.

Западне традиционалне демократије имају изградјен систем институција које чувају демократију. Примјер за то су САД под Трумпом које се делегиране из категорије потпуно функционирајуће демократије у групу демократских држава са фундаменталним слабостима.  

"Међутим ипак су демократско друштво и то не због идеја и жеља предсједника већ због изграђених институција које не дозвољавају чак и наизглед свемогућем предсједнику да проведе у потпуности своју вољу. Проблем је да све то ипак потврдјује да је демократија на удару, како у САД, тако и у низу западних држава а поготово ван ове групе земаља.
Рангирање није произвољно и темељи се на шездесетак питања унутар пет категорија – изборни процесс и плурализам, функционирање власти, политицка партиципација, политицка култура и градјанске слободе" наглашава наш саговорник.

Додаје како су видљиве значајне регионалне разлике у свијету што може навести и на разумијевање да културни релативизам најдиректније објасњава да нису све културе пријемчиве за либерални облик демократије.

Када је ријеч о Босни и Херцеговини наш саговорник коментарише како је Босна и Херцеговина смјештена у истночноевропску регију заједно са свим посткомунистичким земљама централне и источне Европе, али и кавкаским те централноазијским земљама.

“Нисам сигуран да све те земље имају пуно више заједничког осим система током пола двадесетог вијека. Примјери Турске и Грчке смјестене у западну Европу потврдјују моју тезу о ипак ограничавајућим факторима при закључивању ове студије. Уколико, дакле, игноришемо географске неприлагодјености, Босна и Херцеговина је у Европи само испред Турске, Русије и Бјелорусије. Ова посљедња је једина европска држава која није чланица Вијећа Европе, јер не задовољава увјете владавине права, демократије и људских права. Русија и Турска су најчешће тужене земље при Европском суду за људска права  у Страсбоургу. И онда долази Босна и Херцеговина. Не треба ништа више рећи о стању у држави” закључује Невен Анђелић.
 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.