Бањалучанка Анђелина рођена на дан када је потписан Дејтонски споразум за БУКУ из Беча: Они који су стварали “Дејтон” нису мислили о нашој будућности

На дан када се у Дејтону потписивао споразум који ће зауставити рат у Босни и Херцеговини, у Требињу се родила Анђелина Марковић.

Slađan Tomić / 23. новембар 2020

 

Животне околности су је одвеле прво у Бањалуку, гдје је завршила гимназију, а потом у Беч, гдје завршава студиј права. Иако је за њу 21. новембар само рођендан, каже да ју је чињеница да је рођена на дан потписивања Дејтона на један начин и обиљежила. На прву не види никакву везу њеног одласка из БиХ с потписивањем Дејтонског мировног споразума, али каже да је то ипак непосредни узрок. Споразум је зауставио рат, али није успоставио институције које гарантују политичку стабилност.

БУКА: Анђелина, рођена си на дан када је потписан Дејтонски мировни споразум, у твојој је породици тог дана било дупло славље, колико те је та чињеница пратила кроз живот? Јесу ли људи то примјећивали и говорили ти, да си рођена на дан када је у БиХ стигао званични мир?

Да, та чињеница ме стварно прати кроз живот. Ваша заинтересованост за овај интервју је доказ да људи то итекако примјећују. Иако је овај дан за мене само рођендан, тај дан прије 25 година је промијенио ток наше историје.

БУКА: У јавном дискурсу често се помиње неопходност промјена Дејтона. Ево Дејтон се за 25 година није мијењао много. Односно није било кључних промјена. Колико си се ти промијенила за 25 година?

Не могу да кажем колико сам се промијенила у својих 25 година, али се мој приступ проблемима и уопште животу драстично промијенио мојим доласком на студије у Беч. С друге стране, Дејтонски споразум се не мијења и свако помињање измјена или ревизије доноси једну дозу неизвјесности.

БУКА: Ти си студенткиња права, колико из твоје перспективе конститутивност нарушава права осталих народа у БиХ? Другим ријечима, је ли Устав БиХ документ који је супротан начелима Европске конвенције о људским правима?

У одлуци Сејдић-Финци Европског суда за људска права у Стразбуру је илустрован примјер колико конститутивност штети другим народима. Међутим, провођење те одлуке би захтијевало измјене Дејтонског споразума у његовој основи, јер та одлука и Дејтонски споразум међусобно негирају принципе на којима се заснивају. Европска конвенција о људским правима је постојала и у вријеме преговора и потписивања у Дејтону. Они који су стварали „Дејтон“ очигледно нису размишљали о будућности, због чега наша генерација носи тај терет на леђима. Док ови данас размишљају само о прошлости, па се сваки конструктиван дијалог чини немогућим.

БУКА: Да ли си на свом факултету некада разговарала с професорима и колегама о Уставу БиХ, шта они кажу?

Не, нисам никада имала прилику да водим разговор о томе на свом факултету. У Аустрији се не води полемика око Дејтонског споразума, јер се модерна друштва баве својим проблемима. Чини ми се да то апсолутно нико не посматра као проблем. Од њих можемо да научимо да је битно да свако рјешава своје проблеме сам, без интервенција са стране. То морамо научити, да свој проблем схватимо као свој, а не као туђи.

БУКА: Шта мислиш о Дејтонском мировном споразуму? Је ли он само зауставио рат, а да коначан мир још није успостављен?

Мислим да је то било једно од рјешења које је донијело привремени мир и стабилизацију. Међутим, данас се испоставило као недјелотворно на дуже стазе, јер није успоставио институције које би нам дале политичку стабилност, а политичка нестабилност је суштински разлог због којег млади одлазе.

БУКА: Дејтон којег многи називају лудачком кошуљом је, према мишљењу социолога, креатор друштвене збиље због које млади одлазе. Је ли ово исправна теза?

Признајем да нисам упозната с мишљењем тог социолога. Међутим, као што сам рекла, политичка нестабилност је један од главних окидача за младе да напусте државу у потрази за бољим животом. Млади одлазе због амбијента у нашем друштву који је резултат Дејтонског споразума, а то је првенствено недостатак институција које би створиле пожељан амбијент за живот.

БУКА: Због чега си ти отишла из БиХ и има ли Дејтон везе с твојим одласком?

Ја сам отишла због своје жеље да стекнем квалитетно образовање. У посљедње вријеме увиђам да то посредно има везе и с Дејтонским споразумом. Придавање значаја образовању, култури, али и развијању колективне свијести је све оно што нажалост тренутно не проналазим у Босни и Херцеговини.

 БУКА: Планираш ли се враћати у БиХ и под којим условима би то учинила?

 Увијек се враћам својој породици и пријатељима. Ту је мој дом. Ако бих се вратила у БиХ за стално, жељела бих да се вратим у друштво које је у стању да превазилази сукобе, друштво које поштује другачије мишљење и друштво које је спремно да се суочи са својим недостацима. Једино тада се може говорити о будућности.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.