Балкански барометар: Стање у медијима у БиХ оцијењено "мршавом тројком"

Данас је на трибини у Бањалуци представљен други по реду "Балкански медијски барометар", који анализира медијско окружења у БиХ и који би требао послужити за даљње медијске реформе.

Elvir Padalović / 02. април 2015

Ријеч је о пројекту Фондације Фриедрицх Еберт, помоћу којег се вршила самопроцјена мјерења статуса слободе изражавања и медија у Босни и Херцеговини.

Циљ  медијског барометра је да се да већи значај вриједносним оцјенама омогући групацијама грађанског друштва те медијским активистима да своје налазе вреднују и мјере директно према декларацијама и документима које су усвојиле и прихватиле њихове владе.

 

Тања Топић, координаторка пројекта испред ФЕС рекла је да се ради о другом медијском барометру након оног из 2011. године. „ Први балкански барометар је настао управо на територији Босне и Херцеговине. Цијели поступак је поновљен. Вредновали смо ситуацију у медијима. Оно што смо примјетили приликом поређења са медијским барометром из 2011. године, јесте листа тзв. негативних догађаја. Та листа негативних догађаја који се односе на медије је готово па двоструко већа него 2011. године. С друге стране, оно што је занимљиво јесте да је овај медијски барометар настао у тренутку када медијску сцену нису потресали они догађаји којима смо свједочили задњих неколико мјесеци, као што је био полицијски упад у Кли и све остале ствари које су биле негативне а пратиле су развој медијске сцене” истакла је Топићева. Она је казала да с обзиром да се вредновало стање у медијима, и да се барометар радио неколико мјесеци касније оцјена која је на крају испала 2,6 за генерално стање у медијима била далеко гора и негативнија. Уредница Балканског медијског барометра и директорица Алтернативне телевизије Бања Лука Наташа Тешановић рекла је данас у Бањалуци да су медији у жижи интересовања а на данашњој сесији представила је сараднике на овом пројекту и методологију рада на барометру.

 

„ У Босни и Херцеговини послују 144 радијске станице, преко 40 телевизијских станица и око 80 онлине медија, 7 дневних новина неколико десетина магазина, то све говори о једном медијском квантитативном плурализму. Постоји доста средстава информисања али истовремено се овдје ради о инфлацији квалитетног новинарства , о повезаности медија са политичким и пословним центрима моћи, покушајима да се утиче на уређивачку политику. Генерално је економска ситуација у БиХ је све лошија, оглашивачко тржиште је све лошије, а укупна његова вриједност је процијењена на 50 милиона марака, што је у односу на Хрватску и Србију, десет односно пет пута мање.” казала је Тешановићева.  

 

 

Милкица Милојевић, предсједница Удружења Бх новинари осврнула се на резултате Барометра, те нагласила у чему се понављају добре оцјене а у чему оне лоше. „Власти не чине апсолутни никакав напор у поштовању међународних и регионалнх стандарда о слободи изражавања, осим да избјегавају обавезе по Европској конвецији који је дио Устава. напор власти се угледа у томе да се усвоје европски закони, а онда живот шумом, а закон друмом.” каже предсједница Удружења Бх новинари. Александар Трифуновић, гл. и одг. уредник БУКЕ казао је да онлине медији подлијежу законским прописима землеј у којој дјелују. Овај Барометар би, суди Трифуновић изгледао другачије да је рађен у тренуцима доношења Закона о јавном реду и миру РС и да је тиме осакаћен. „ Ово је по мени најважнији и уједно и најјаснији моменат покушај власти да поптуно стави медије под контролу неких својих цензора који ће одлучивати шт аје добро, шта није, кад вријеђање власти прелази границе укуса некога из власти и кад се то вријеђање мора санкционисати.” рекао је Трифуновић на данашњој презентацији медијског Барометра.

 

  Он је казао као неког ко се бави медијима, има право да га занимају јавни медији а да га приватни не морају занимати уопште. ”Оно што се ових дана дешава са РТРС-ом је страшна ситуација,  гдје имамо једну више не скривену подршку владајућој политици, гдје се губи сваки смисао појма јавни. Зашто то више треба називати јавним сервисом, кад он то више није. Одговорно тврдим д ајавни сервис Републике Српске више не припада грађанима Републике Српске” закључио је Трифуновић.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.