Азра Зорнић: Док се не проведе моја пресуда у Предсједништву БиХ сједиће Кербер – троглави пас из грчког мита

Држављанка БиХ и Сарајка Азра Зорнић не изјашњава се као Хрватица, Српкиња или Бошњакиња. Због тога јој је онемогућено да се кандидује за Дом народа и Предсједништво БиХ.

Slađan Tomić / 28. август 2020

 

Изборни закон БиХ не препознаје идентитет грађанке БиХ, па се Азра обратила Европском суду за људска права у Стразбуру. Суд је 15.7.2014. год. донио пресуду у којој је Босна и Херцеговина изгубила спор, а утврђено је да је у случају Зорнић дошло до повреде Члана 14 (забрана дискриминације) у вези са Чланом 3 Протокола број 1 (право на слободне изборе) уз Европску конвенцију о људским правима.

У образложењу своје одлуке, Суд је, између осталог, утврдио да „је овај случај идентичан ранијем предмету Сејдић и Финци, јер је и госпођа Зорнић онемогућена да учествује на изборима за Дом народа на основу свог етничког поријекла, те је закључио да континуирана немогућност подноситеља представки да учествују на изборима нема објективно и разумно оправдање, што те одредбе Устава чини дискриминирајућим“, стоји на страници хттп://www.фцјп.ба/.

У интервјуу за Магазин БУКА Азра Зорнић говори о мотивима за подношење апликације, фрустираности због системске дискриминације, те о визији Босне и Херцеговине с једним предсједником и једнакоправношћу свих грађана и грађанки БиХ.
 
БУКА: Ви сте једна од неколико бх. грађанки и грађана који су тужили БиХ пред Судом у Стразбуру, јер Вам је онемогућено право да будете бирани. Прије неколико дана, БиХ је провела пресуду Суда у Стразбуру у случају Баралија против БиХ, јесте ли вјеровали да се то може десити, јер многе пресуде чекају имплементацију?

Зорнић: Дејтонски мировни споразум је сачињен и потписан искључиво да би се зауставило крвопролиће и требало је да буде привременог карактера. Никако документ који би зацементирао ратне подјеле и дејства.

Чак ни такав накарадни, октроисани Устав није познавао категорију конститутивних народа. Ту категорију је иновирао Уставни суд Босне и Херцеговине и уградио је у тај накарадни Устав, чиме је заправо зацементирао етничко чишћење и крвопролиће у БиХ. Истовремено, омогућио је етнонационалистичким странкама да неприкосновено владају овим просторима, све док у Уставу постоји тај измишљени термин конститутивни народи.

Нисам сигурна да је БиХ у потпуности имплементирала пресуду у предмету Баралија. Истина, етнонационалистичке странке су постигле политички договор да се коначно одрже избори у Мостару, али опет на начин који ће им осигурати подјелу Мостара на хрватски, бошњачки и можда сад чак и српски дио Мостара. С друге стране, све је урађено на начин да се избјегне било каква могућност да опозиционе партије на тим изборима добију власт. Примјер Мостара заправо највјеродостојније осликава стање у Босни и Херцеговини. У свој тој ситуацији најрадикалнији су ХДЗ БиХ, који све вријеме, уз директну помоћ и мијешање ХДЗ-а из сусједне Хрватске, покушава увести трећи ентитет и уз то још осигурати да искључиво ХДЗ-ови Хрвати имају ексклузивно активно и пасивно бирачко право. Тако  чине и странке из ентитета РС, које уз недопустиву подршку Србије директно и јавно, без икаквог правног основа, одузимају и активно и пасивно право свим Србима који живе у ентитету Федерације БиХ да на било који начин бирају или буду бирани у органе и на позиције које по политичком договору припадају Србима. С друге стране, осим Сарајевског кантона, који је остао мултиетничан и у којем живи највећи број грађана БиХ, у осталим кантонима, нарочито у ентитету РС, етнонационалистичке подјеле су доминантне и константно се додатно ојачавају директном подршком Србије и Хрватске. То је директно мијешање страних држава у унутрашњи политичко-правни систем БиХ. У свој овој нашој несретној стварности, нажалост, међународна заједница је подијељена, као и БиХ, на оне који декларативно подржавају мултиетничку грађанску Босну и Херцеговину, али при томе не подузимају ништа да допринесу демократизацији и владавини права. Затим на оне државе које јавно и отворено подржавају етнонационалистичке подјеле у БиХ. Трећа категорија су оне државе које нису уопште заинтересоване за стање у БиХ, које једноставно, пасивно гледају на балканску Содому и Гомору.

БУКА: Поражавајуће је да већина грађана пристаје да на изборе излазе као дио једне етничке скупине. Шта Вас инспирише и због чега све ово радите?

Моје пасивно грађанско право као грађанке БиХ није био разлог већ повод да поднесем апликацију Суду за људска права у Стразбуру. Лично немам никаквих политичких амбиција у смислу кандидовања и учешћа у власти на било којем нивоу у Босни и Херцеговини. Моја једина амбиција, односно мотив који ме тјера на даљну правну борбу јесте мултиетничка, грађанска, правно уређена држава са једним предсједником изабраним на демократским изборима на територији цијеле БиХ, са два нивоа власти – државни и општински. Само правно и економски стабилна БиХ може опстати и пружити својим грађанима квалитетну будућност, без страха од великодржавничких амбиција наших сусједа за подјелом односно анектирањем дијелова БиХ.

БУКА: Како се осјећате Ви као особа којој је ускраћено основно право, право да будете бирани? Осјећате ли се некад понижено јер Вас држава, односно систем дискриминише?

Ја, као и сви грађани у БиХ осјећам се дискриминисано и обесправљено у свим сегментима живота, мада сам, као и мој отац и мој дјед, рођена у овом граду (Сарајеву) и цијели живот живим у њему. Неки други људи из неких других градова су доселили у Сарајево, дочепали се власти и све чине да тако и остане зарад својих личних интереса, а на штету свих грађана БиХ.
 
БУКА: Ваш предмет је, како стоји у пресуди,  идентичан предмету Сејдић и Финци. Улијева ли Вам наду то што је један од услова за БиХ за добијање кандидатског статуса проведба пресуде Сејдић и Финци?
 
Предмет Сејдић и Финци није идентичан мом предмету, јер се пресуда, односно предмет Сејдић и Финци односи на права националних мањина. Грађани БиХ нису национална мањина. Правно и суштински, врло једноставно се може ријешити питање активног и пасивног бирачког и свих осталих права грађана БиХ на начин да се у Уставу БиХ измијени само једна реченица. То је реченица у којој стоји да је БиХ држава свих њених грађана и грађанки, а да се бришу ријечи „конститутивних народа Срба, Хрвата, Бошњака и осталих“.
 
БУКА: Можете ли уопште замислити да у Дому народа односно у Предсједништву БиХ сједи неко ко није Србин, Бошњак или Хрват?
 
Све док се не имплементира моја пресуда, и то у цјелости, у Дому народа и у Предсједништву БиХ сједиће Кербер – троглави пас из грчког мита. То је Србин, Хрват и Бошњак. Тако исто и у Дому народа.
 
БУКА: Невјероватно је да Вам се не дозвољава да се кандидујете као грађанка, али рецимо имате могућност да се изјасните као Хрватица, Бошњакиња или Српкиња и да тада будете кандидаткиња. Систем Вас тјера у етнонационалне торове, јесте ли размишљали да се „сврстате“?
 
Наравно да ме фрустира чињеница да ме систем тјера у етнонационалне торове. То је био основни мотив и разлог мог обраћања Европском суду за људска права.
 
БУКА: У случају Пударић против БиХ проблематизира се и то што се из Федерације не може бирати Србин у Предсједништво БиХ, а из Републике Српске бира се само Србин.  Шта мислите колико су заправо у Европи свјесни дискриминаторског Устава БиХ и Изборног закона и зашто, сем Суда, нема јачих порука према БиХ?
 
Нажалост, Светозар Пударић није дочекао своју пресуду из Стразбура. Отишао је прерано, али је испраћен онако грађански, достојанствено, како је и живио и заслужио. Овај град и грађани ће га памтити као великог човјека, искреног патриоту и правог друга. Европа је врло добро упозната са дискриминаторским Уставом и Изборним законом БиХ, али је и сама Европа подијељена и неусаглашена по том питању. Томе свједоче закључци ПИЦ-а. Да је Европа јединствена, високи представник би имао овлаштења да интервенише и на Изборни закон и на Устав. Његова овлаштења произилазе из овлаштења ПИЦ-а.
 
БУКА: Вјерујете ли политичарима када кажу да би вољели Устав и законе који не дискриминишу било кога?
 
Сви политичари у БиХ су декларативно за имплементацију моје пресуде или се бар не изјашњавају против, али притом владајућа елита чини све да до тога не дође. Напротив, увијек пред изборе, максимално настоје да радикализују односе између народа како би тиме себи осигурали изборни резултат.
 
БУКА: Колико одговорност за све дискриминације које проистичу из Устава сноси и међународни фактор?
 
Међународна заједница сноси велики дио одговорности за ситуацију у Босни и Херцеговини и то од Дејтона до данас. Сматрам да, ако су већ одлучили да се мијешају у унутарње ствари БиХ, присиљавањем политичара да потпишу Дејтонски и Вашингтонски споразум, онда су требали ићи до краја и помоћи БиХ да буде правно, економски, социјално и политички уређена и стабилна држава. У противном, нису се требали никако мијешати, требали су нас пустити да сами све приведемо крају. Својим дјелимичним уплитањем и рјешењима, међународна заједница је само погоршала ситуацију у БиХ.

 

*Овај текст је припремљен у сарадњи са Иницијативом Грађанке за уставне промјене и Хелсиншким парламентом грађана Бања Лука.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.