Амира Медуњанин за БУКУ: Из искуства знам да музика може мијењати свијет. Само је потребно искрено вјеровати

Заљубила сам се у севдах у раном дјетињству и вјерујте ми да одрастање уз музику живот чини љепшим. Нисам у потпуности схватала стихове у то вријеме, али ме љепота саме музике и интерпретације очарала...

Maja Isović Dobrijević / 19. јул 2019

 

Пјевачица Амира Медуњанин једна је од наших најутицајнијих и најцјењенијих извођачица севдалинки. Њена жеља да наступи у сваком дијелу наше планете да би свима кроз севдалинку могла испричати нашу причу.

У Бањалуци ће Амира Медуњанин наступити 24. јула на тврђави Кастел која као да је створена за њене наступе. Прије бањалучког концерта са Амиром разговарамо о севдаху, односу музике и емоција, али и проблемима са којима се БиХ суочава.

Амира, радо сте виђена гошћа у Бањалуци, бањалучка публика веома Вас цијени и воли. Убрзо ћете опет пјевати, а овај пут на Кастелу. Са којим утисцима долазите и одлазите из Бањалуке?

Истина је да често навратим у Бањалуку. Чисто онако без неког нарочитог повода. Дођем да се видим с пријатељима. У посљедњих десетак година већ неколико пута сам наступала у Бањалуци, а претпрошле године смо имали концерт у у организацији агенције «Стар Травел - муцх море» у Банским дворима. И било је заиста прекрасно. У међувремену, објавила сам албум «Асцендинг» и мислим да је одлична прилика да се бањалучкој публици представим са пјесмама које су биле дио мог живота у музици посљедњих петнаест година. На сцени ће ми се придружити моји стални сарадници и пријатељи: Бојан Зулфикарпашић на клавиру, Анте Гело на гитари, Звонимир Шестак на контрабасу, те 11 врсних музичара из Бањалучке филхармоније. Е сад, надам се да ће људима бити интересантно и искрено бих вољела да можда некада у будућности то и поновимо.          

Севдах је музика наших предака, а имајући у виду да ширите магију севдаха по цијелом свијету питала бих Вас колико је он специфично наш, а колико универзалан музички израз, језик?

Ипак живимо у 21. вијеку. И врло лако долазимо до информација које нас интересују. А музика, музика је најдоступнија, рекла бих, без обзира на то о којем је жанру ријеч. Све оно што можемо чути и видјети у свијету постаје полако заједничко наслијеђе и чињеница је да нове генерације имају веће могућности, и на крају лакше могу одабрати музички пут, ако желе да се баве професионално. Истина је да севдах представља аутентични музичко-поетски израз који је настао на нашем простору, али, како кажете, музика представља универзални језик, и ја вјерујем да севдалинке могу пуно више рећи о нама самима него било шта друго. Мислим да су генерације прије нас учиниле велику ствар чувајући традицију од заборава.  И знам да је највећа срећа у свему томе што можемо подијелити с другима широм свијета своју љубав према севдаху и пренијети поруке које су саставни дио наше богате историје.

 

 

Како сте се Ви упознали са севдахом и шта је оно у севдаху што желите да цијели свијет упозна?

Заљубила сам се у севдах у раном дјетињству и вјерујте ми да одрастање уз музику живот чини љепшим. Нисам у потпуности схватала стихове у то вријеме, али ме љепота саме музике и интерпретације очарала, и рекла бих да ме је та невјероватна лакоћа у интерпретирању у првом моменту највише и привукла. Али, када сами у потпуности спознате тај свијет и када цијените све вриједности поетике које су суштински везане за нас, а које су настале прије неколико деценија и вијекова, не можете остати равнодушни. Једноставно имате жељу подијелити то с људима и прије свега им показати да музика може дати пуно свима нама како бисмо, прије свега, постали бољи људи.       
Да ли БиХ довољно ради и да ли је на прави начин ангажована да заштити севдах као наш бренд?

Нисам упозната са досадашњим помацима на том пољу, тако да Вам не могу пуно рећи о томе. Али, знам да ја настављам с наступима гдје год ми се пружи прилика. Управо сам се вратила из Финске, и то је био мој први посјет тој земљи. Одржала сам неколико вокалних радионица и заједно с финским окрестром одржала пар концерата. А то Вам говорим из разлога што је ово можда и најбољи начин за промоцију традиционалне музике. Вјерујем да као појединци можемо пуно тога урадити, ако већ не постоји институционални механизам. С друге стране, можда је тако и боље. Испотиха и на мала врата ући у срца људи без обзира гдје се налазили. Искрено, не волим ријеч бренд и не знам шта бисмо могли добити ако идемо у том смјеру. Некада је и мање више.      

Ваши концерти препуни су емоција, али занима ме на којем мјесту, на којем концерту је Вама било најемотивније изаћи пред публику?

Када говоримо о наступима, јако тешко је издвојити само један. Свако дружење је посебна прича и увијек се деси неко изненађење, барем за мене. Знате, када се енергија на сцени и у публици споји, онда може бити јако тешко, али у сваком случају ослобађајуће како за мене, тако и за људе који дођу на концерт. Сваки тренутак у животу је важан и још када имате прилику га проживјети с људима који једнако воле музику, онда је то непроцјењиво.   

Бањалука је град која је највише опјеван у севдалинкама, а са друге стране у самој Бањалуци нема толико пјевача и пјевачица који су се посветили севдаху. Шта мислите, због чега је то тако, какав је однос Бањалуке према севдаху?

Видите, из сваке генерације до сада се појављивао одређен број интерпретатора. Некада се изњедри велики број изузетних инструменталиста и вокалиста који оставе веома јак утјецај на будуће генерације, као што се то десило 60-их и 70-их година прошлог вијека. А некада је то тешко надомјестити. Али, имам осјећај да то вријеме долази. Без обзира о којем дијелу Босне и Херцеговине говорили, људи поштују традицију и воле севдах. Још увијек у скоро свакој кући можете чути како се пјевају севдалинке у посебним тренуцима и то је практично најважније. Севдах ће наставити свој живот, и мислим да ће будућност донијети многа изненађења. Сигурна сам да ће млади умјетници у свом старалаштву инспирисаном севдахом наћи неки нови музички пут.     

 

Фото: Неја Маркичевић - Ханза Медиа

Колико је музика језик који сви разумијемо, нешто што нам може помоћи да се боље разумијемо посебно у моментима кад не желимо да чујемо и разумијемо оног ко је други и другачији од нас?

Већ сам говорила да музика не познаје границе. И сигурно да модерне технологије у 21. вијеку могу само унаприједити комуникацију међу људима и омогућити им да боље разумију свијет око себе.  Али, најважније је да прво човјек буде отворен и да себе не ограничава с предрасудама. А музика може ту пуно помоћи. Некада су само два тона потребна да човјека помјере с мјеста, без обзира на то о којем је жанру ријеч, односно из које земље музика долази. И онда касније покушавате објаснити произашле емоције с хиљаде ријечи. У вези с тим, има скептика који сматрају да музика не може ништа пуно промијенити. Али, из искуства знам да музика може мијењати свијет. Само је потребно искрено вјеровати.     

БиХ је земља са небројено много проблема на свим друштвеним нивоима, шта Вама највише смета имајући у виду околности у којима живимо?

Иако је борба за голу егзистенцију примарна ствар, мора се наћи начин да издвајања за културу и умјетност буду много већа. Знате, ово је простор у којем живи и ради велики број креативних људи. То знам, јер сам упознала многе младе умјетнике, који су само својом креативношћу, знањем, великим трудом и малим или никаквим финансијским средствима направили огромне помаке у домену свог рада. Е сад, замислите да имају системски ријешену подршку институција власти, ко зна гдје би им границе биле.

Суочени смо са масовним одласком не само младих људи, већ и цијелих породица који желе неке боље животне околности. Како Ви гледате на ту појаву одласка великог броја људи из Босне и Херцеговине?

Да, видим шта се догађа. А знам и како је тешко кренути опет од нуле. Али, то није само случај са БиХ. Знате, поред осигуране егзистенције, људима је потребна и јасна дугорочна визија живота. Како за њих, тако и за њихову дјецу. Тешко је наћи неко брзо рјешење у овом тренутку, али вјерујем да можемо то овдје остварити. Сви појединачно много тога можемо учинити. Само је први корак тежак. И сваки наредни корак је важан како бисмо створили бољи свијет за нашу дјецу, а онда ништа није тешко и неоствариво.      

Шта је оно по чему је, по Вама, БиХ посебна, у шта би се требало више улагати да се земља развија, за задржи људе, да привуче туристе, да буде боља земља за своје грађане?

Креативности нам никада није мањкало. А можемо рећи да смо изузетно сналажљиви и тај спој нам може омогућити да створимо једну платформу за дјеловање у домену умјетности и културе која би могла окупити најбоље што имамо. Раштркани смо широм свијета и једна заједничка иницијатива и јасна стратегија би засигурно донијела позитивне промјене у нашем друштву, и вјерујем дала добар вјетар у леђа.       

Већ се 15 година професионално и успјешно бавите музиком. Међутим, који су све изазови овог посла, оно о чему људи обично и не размишљају, а са чиме се Ви свакодневно суочавате?

Ништа посебно. Ако и има неких потешкоћа, то је саставни дио позива којим се бавим. Доста путујем и некада путовања могу бити изузетно исцрпљујућа, али када сте номад, онда је све подношљиво.   

За крај Вас не бих питала о плановима, већ о чему маштате и чему се надате?

Увијек то понављам и рећи ћу и овај пут. Жељела бих наступити у сваком кутку ове планете. И вољела бих да имам прилику испричати нашу причу. Можда тражим пуно, али сам на путу већ петнаест година и идем даље. Видјет ћемо докле ће ме пут одвести.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.