Амерички амбасадор Ериц Нелсон за Буку: Још увијек не видим особу или странку вољну да свакодневне бриге грађана у БиХ преточи у политичку поруку

"За многе људе у БиХ националност, етничка припадност и политички статус qуо нису главни приоритети. Умјесто тога, оно што од њих чујем јесте прича о свакодневним проблемима са којима се суочавају сви у овом друштву", казао је Нелсон за портал Бука.

Aleksandar Trifunović / 20. мај 2020

 

Са амбасадором САД-а у БиХ Ерицом Нелсоном разговарали смо о тренутној ситуацији у БиХ, али и о хроничним проблемима са којима се наша земља суочава, прије свега о политичкој корупцији, која не само да није престала током пандемије, већ се користи као прилика за сумњиве јавне набавке. Пандемија није зауставила ни уобичајена препуцавања политичара о стварима које најчешће немају директан утицај на живот обичних људи.  "За многе људе у БиХ националност, етничка припадност и политички статус qуо нису главни приоритети. Умјесто тога, оно што од њих чујем јесте прича о свакодневним проблемима са којима се суочавају сви у овом друштву. То је жеља за бољом будућношћу, за земљом са бољим системом образовања, бољим здравством и могућностима за генерације које долазе. Оно што још увијек не видим јесте нека особа или странка вољна да ове свакодневне бриге преточи у политичку поруку која би их уједнила. И ови грађани заслужују да их неко представља", казао је амбасадор Нелсон у разговору за Буку.

 

Прво да вас питам како сте, како се осјећате у ове дане пандемије у Босни и Херцеговини, да ли сте задовољни мјерама које подузимају наше власти у БиХ, али и у кантону Сарајево, гдје највише и боравите ? 

Власти у БиХ су добро урадиле свој посао у свјетлу ове кризе те су, генерално гледано, брзом реакцијом омогућиле увођење мјера за заштиту грађанства. Важно је да нам свима у фокусу буде солидарност, компромис, те јединство на свим нивоима власти како би се одговорило потребама грађана. Излишно је уопште говорити о томе, али ЦОВИД-19 утиче на сваког појединца у БиХ, он не познаје етничке или територијалне подјеле и захтијева одговор који пружа заштиту свим грађанима. У оваквим временима, блокаде и политизовање ове кризе, без обзира са које стране долазили, директно се одражавају на добробит и безбједност грађана БиХ, а покушаји да се ова ситуација искористи у сврху било којих политичких циљева су неодговрни.

У вријеме кризе свака демократија треба функционисати у складу са највишим стандардима – уз већу координацију, транспарентност и брзину дјеловања. Више него икад, потребно је узајамно повјерење, солидарност и поштивање закона. Активности које предузима било који ниво власти у БиХ морају на првом мјесту имати за циљ здравље и добробит становништва. То значи досљедно поштивање закона БиХ и међународних стандарда у области људских права. Не би требало бити мјеста за непотребно ограничавање говора или медија.

Све више земаља се одлучује за попуштање мјера, и ваша земља Америка очекује отварање затворених погона и фирми. Струка је мишљења да не смијемо да се опустимо, да је пандемија тек почела. Шта ви мислите о попуштању мјера и у вашој земљи, али и у БиХ ? 

Сматрам да је у оваквим временима важно слушати мишљење струке. По избијању пандемије у земљи, лидери у БиХ су брзо реаговали увођењем мјера. Како земље широм свијета разматрају поновно отварање граница, власти требају бити опрезне у смислу одржавања равнотеже између даље заштите грђанства и креирања позитивних услова за покретање привредних активности. Сви морамо бити одговорни у поштивању мјера одржавања физичке дистанце и ношења заштитних маски како би пословни субјекти могли отпочети с радом.

У БиХ је примирје са уобичајеним конфликтним темама трајало врло кратко, отворили смо их и прије попуштања мјера. Како вам се чини политичка свакодневница у БиХ и непрестане расправе на националном и политичком нивоу о стварима које најчешће немају директан утицај на живот обичних људи ? 

Као што знате, ја стално разговарам са обичним грађанима, лидерима, представницима цивилног друштва – и знам да за многе људе у БиХ националност, етничка припадност и политички статус qуо нису главни приоритети. Умјесто тога, оно што од њих чујем јесте прича о свакодневним проблемима са којима се суочавају сви у овом друштву. То је жеља за бољом будућношћу, за земљом са бољим системом образовања, бољим здравством и могућностима за генерације које долазе.

Оно што још увијек не видим јесте нека особа или странка вољна да ове свакодневне бриге преточи у политичку поруку која би их уједнила. И ови грађани заслужују да их неко представља.

Једино што расте у овој земљи је стандард политичара, сваке године имовински картони су им све пунији, они су све богатији. Грађани све сиромашнији. Како се борити против корупције, свједоци смо да су јавне набавке и у доба пандемије биле пуне неправилности, да нису ни завршене, а отворени су судски процеси ? 

Као што знате, ја не могу коментарисати истраге које су у току. Међутим, корупција у ово вријеме пандемије представља страховито озбиљан проблем. Прије би то значило губитке у јавним средствима – сада би то могло дословно значити губитак људских живота. Нема мјеста корупцији у вријеме кризе са којом смо сви суочени. Случајеви коруптивних радњи усред пандемије, о којима је недавно извјештавано, разлог су за нашу велику забринутост.

Правосуђе у БиХ се не бави корупцијом на високом нивоу иако знамо да корупција прожима цијелу земљу. Разлог томе није непостојање добрих тужилаца и судија. Они постоје и нека тужилаштва раде посао вриједан дивљења. Али, другима управљају људи који, чини се, одговарају политичким странкама, а не јавности. Изгледа да многи водећи људи у правосуђу мисле да независно правосуђе значи оно без одговорности, а истина је управо супротна. Контролни механизми штите демократију и омогућавају јавну одговорност. Надамо се да ће Истражној комисији Представничког дома Парламента БиХ за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ бити омогућен рад како би дала свој допринос овим напорима. Парламент игра кључну улогу у анализи и рјешавању проблема у правосуђу, нарочито кроз измјене Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ. Ова организација је већ исувише дуго неодговорна.

Ваша земља јасно осуђује корпуцију. Због умијешаности у исту, Никола Шпирић високи функционер СНСД и чланови његове породице налазе се на Црној листи ваше администрације. Нешто раније на тој листи је објављено и име Милорада Додика, због других разлога, додуше. Сматрате ли да су те мјере допринијеле борби против корупције, јер ова партија и даље осваја све више гласова? Како постићи да грађани схвате сву штетност корупције? 

Сви имају своје мјесто у борби против корупције и незаконитих радњи, не само Сједињене Америчке Државе. То укључује медије, који треба да истражују овакве појаве и подижу ниво свијести о њима код јавности, правосуђе које треба на недвосмислен и транспарентан начин да омогући јавну одговорност и јавност која не смије и даље помирљиво прихватати оно за шта зна да представља корупцију.

Поменуте санкције су показатељ колико озбиљно схватамо своју одговорност према БиХ и колико озбиљно третирамо питање јавне корупције. У својој улози гаранта Дејтонског мировног споразума, Сједињене Америчке Државе имају одговорност да реагују на јасна кршења овог споразума, попут противљења налозима Уставног суда БиХ, као што смо то чинили и прије. Политика САД у вези са радњама подложним санкцијама је јасна, досљедна и са њеном примјеном ће се наставити како ситуација буде налагала у случајевима када су безбједност и стабилност БиХ директно угрожене.

Борба за медијске слободе је веома важна, у нашој земли свједоци смо да у борби за најважније теме за ово друштво предњаче мали медији и новинари, да су јавни медији и регулаторна тијела готово под потпуном контролом политике. Опстанак ријетких слободних медија је угрожен таквим односом снага на терену. Колико сте ви упознати са радом овдашњих медија и имате ли идеју како да им се помогне? 

Сматрамо да је слобода медија од виталног значаја за будућност БиХ, а јавни емитери који су искључиво посвећени и служе интересима грађана ове земље кључ су за приступ вијестима и информацијама потребним једном информисаном гласачком тијелу у функционалној демократији.

Власти широм БиХ имају одговорност да јавним емитерима омогуће, како финансијску стабилност, тако и уреднички интегритет и стога подржавамо иницијативе за јачање њихове одрживости и независности.

Ваша земља један је од најважнијих фактора у креирању мировног споразума у Дејтону који је данас и Устав ове земље. Кад сам био у Дејтону готово нико од људи које сам питао није знао ни за БиХ, а камо ли да је овај амерички градић тако важана за нашу земљу. Колики је данас интерес Америке за нашу земљу и шта ви мислите о дејтонском споразуму, с обзиром да га домаћи политичари не гледају јединствено ?

Наша посвећеност миру и стабилности на Балкану и у Босни и Херцеговини је непромијењена и ужива дуготрајну подршку обје странке у власти – ова политика је остала иста. Политика Владе САД остаје посвећена пружању подршке грађанима БиХ у поштивању Дејтонског мировног споразума, очувању суверенитета и територијалног интегритета земље и промовисању континуираног процеса европских и НАТО интеграција.

Као гарант Дејтонског мировног споразума, Сједињене Америчке Државе снажно подржавају сувереност и територијални интегритет Босне и Херцеговине и супротставиће се сваком ко буде подривао функционисање дејтонских институција.

У БиХ сте дошли са својим партнером. У нашој земљи хомофобија и сви облици нетолеранције су на јако високом нивоу. Да ли сте лично осјетили неку непријатност и како гледате на хомофобију. Иза нас је Ајдахо, дан који се у Америци обиљежава као дан борбе за права ЛГБТ особа. Зашто је та борба важна и за вас лично и за вашу, али и нашу земљу?

Не само поводом обиљежавања Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије (ИДАХОТ), већ сваки дан, важно је да смо уз заједницу која је суочена са широко распрострањеним предрасудама, дискриминацијом и пријетњама насиљем, како овдје у БиХ, тако и широм свијета. Ја лично, као и Амбасада САД и Влада у цјелини – посвећени смо заштити и одбрани људских права, нарочито када су у питању маргинализоване заједнице и они чији се глас не чује. Помагањем да се прекине шутња – да се омогући озбиљан и отворен дијалог о различитости и дискриминацији – свако од нас може потврдити властиту посвећеност трагању за слободом и једнакошћу за све људе.

Из БиХ бјежи све већи број младих људи, комплетне породице напуштају овај простор због економске ситуације, али и због оволико отрова у јавном простору. Шта бисте им поручили, зашто да остану и који су то разлози због којих би требало да се боре за своју земљу ? 

Сматрам да се много тога може учинити како би се овај тренд преокренуо. Ја разговарам са младим људима из цијеле БиХ и јасно је да сви они трагају за назнакама наде – и она је ту! Ако загребете површину, пронаћи ћете у локалним заједницама многе приче о активистима, пословним људима, градоначелницима, студентима и другима који постижу успјехе и доносе промјену. Прави изазов пред свим грађанима ове земље јесте његовање окружења у земљи у каквом ће млади људи жељети да остану, отпочну послове и створе радна мјеста овдје, код куће. То захтијева економске реформе које ће омогућити развој и реформе у области владавине права, које ће обезбиједити правду и политички систем у корист свих грађана.

Унапређење образовног система је најважнији чинилац у овом настојању. Подржавамо квалитетан образовни систем, лишен сегрегације или присилне асимилације. Двије школе под једним кровом, те наставни програми и планови који ученицима онемогућавају изучавање њихових матерњих језика су протууслуга за њих. Ако ученици не похађају наставу заједно или се крше њихова права, како онда очекивати да они једног дана раде заједно или се упуштају у заједничке пословне подухвате. Од компанија у БиХ често чујем да им је изналажење квалификоване радне снаге највећи проблем и сметња у пословању. Многи као дио проблема наводе постојећи образовни систем. Како би се одговорило на будуће потребе за радном снагом немогуће је побјећи од реформе, а сарадња са приватним сектором је кључна. Поред тога, образовање савремене радне снаге захтијева критичко размишљање, а не учење напамет. Кроз заједнички рад, наставни кадар у овој земљи може свим ученицима омогућити боље образовање, без обзира на њихову способност и/или етничку припадност. Подржите родитеље и наставнике у својој заједници који раде на унапређењу образовања и учините га релевантним за данашње тржиште рада у БиХ.

Исто тако је важно да радимо на стварању боље пословне климе: претешко је отпочети и водити легитиман посао у БиХ. Само успјешан приватни сектор може генерисати нова радна мјеста која ће обезбиједити бољу будућност и за младе и за цијелу земљу.

Једна од кључних ствари јесте подршка предузетништву. Задовољство ми је што, упркос неповољном пословном окружењу, видим толико људи који отпочињу нове пословне подухвате, нарочито у ИТ сектору. Охрабрујући је и број нових радних мјеста која се у земљи отварају захваљујући дијаспори. Амбасада САД пружа подршку читавом низу предузетничких активности у БиХ, а нарочито смо посвећени пружању подршке инвеститорима који долазе из дијаспоре, женама предузетницама и старт-уп предузећима. Кад би окружење у БиХ било погодније за предузетнике, висока стопа незапослености и одлив знања би представљали мањи проблем. Корупција, лабаво или селективно провођење прописа и стални политички ход по танкој жици доприносе несигурном пословном окружењу.

Мој тим и ја смо покренули један важан, нови програм под називом БОЛД. Ради се о мрежи за подршку младима гдје они могу пронаћи инспирацију, сарадњу и информације. БОЛД има за циљ да омогући повезивање и подршку за младе који доприносе БиХ и желе остварити позитивну промјену у својој заједници. Мрежа пружа могућности за обуку у области лидерства, учествовање у пројектима у служби заједнице и низ програма који ће помоћи младима да нађу разлог да остану у БиХ. Више информација о овом програму можете пронаћи на интернет страници www.БОЛД.ба


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.