Аднан Ћеримагић: Прича о Дајани Чолић

Било је касно послијеподне у петак, 27. марта, када су Дајану Чолић позвали из Завода за микробиологију Универзитетског и клиничког центра Тузла.

BUKA portal / 30. април 2020

Већ скоро мјесец дана су је свакодневно извјештавали о резултатима проведених тестова на нови вирус короне (цовид 19). Тај дан два од двадесет и три обрађена узорка била су позитивна и били су то први потврђени случајеви на Тузланском кантону.

 

Одмах након што је завршила разговор Чолић је сјела у ауто и кренула према кантоналној телевизији. Као министрица здравства Тузланског кантона Дајана Чолић је надлежна за борбу против пандемије. На путу до студија њезине колеге су јој прослиједиле све познате детаље о два позитивна случаја. Када је сјела пред камере, схватила је да није ставила заштитну маску и рукавице. То се, обећала је сама себи, неће поновити све док пандемија не буде готова. Током разговора казала је да баш у том тренутку епидемиолози обавјештавају и изолирају заражене појединце, те да ће с њима обавити интервјуе и затим пратити њихове контакте. Грађанима је препоручила да "не би требали паничарити јер је ово био очекивани развој догађаја. Допустите нама да радимо свој посао, а ви, молим вас, само останите код куће."

 

Убрзо након што је напустила студио, широм Тузланског кантона и БиХ, брзином свјетлости прошириле су се двије вијести. Прва вијест била је да је једна од потврђених случајева медицинска сестра која ради у једној од здравствених установа у Тузли. Ширење опасног вируса у болницама било је нешто чега се Дајана Чолић највише плашила. Друга вијест била је разговор са Нермином Салкићем, професором Медицинског факултета Универзитета у Тузли са међународним искуством. Епидемиолошким калкулатором дошао је до резултата који је указивао да би се за свега неколико седмица БиХ могла суочити са 380,000 хоспитализираних и 38,000 смртних случајева. "Наш здравствени систем је ограничен," рекао је професор Салкић током интервјуа у Централном дневнику код Сенада Хаджифејзовића, упозоравајући да "се не смијемо заваравати, већ искористити прозор прилике од двије седмице и спријечити ову експлозију." Те вечери Дајана је дубоко удахнула помисливши како "од сада мора живјети дан по дан," нешто што јој је отац често говорио током рата у БиХ.

 

Дајана Чолић није високопозиционирана политичарка у БиХ која привлачи међународну медијску пажњу. Рођена је 1979. у Лукавцу и припада генерацији лијево оријентисаних политичарки које се не сјећају времена када је Јосип Броз Тито водио Југославију. Имала је једва шест мјесеци када је Тито умро у мају 1980. Усред рата у БиХ похађала је медицинску средњу школу у Тузли. Након рата отишла је у Сарајево да би студирала стоматологију. Са дипломом у джепу, 2005. се вратила да ради у Дому здравља у Лукавцу. Њен зубар из дјетињства није био само инспирација за њен одабир студија већ и за одлуку да специјализира дјечју стоматологију.

 

Политичка каријера Дајане Чолић кренула је у октобру 2016. када је изабрана у Опћинско вијеће Лукавца. Политиком се кренула бавити да би промијенила и поправила ситуацију након што је "схватила да, колико год се ја одупирала, политика управља сваким дијелом мог живота." Почетком маја 2017. именована је директорицом Дома здравља Лукавац.

 

Након што се детаљније упознала са финанцијском ситуацијом у Дому здравља, закључила је да "ствари не могу наставити као прије." Дом здравља је накупљао дуговања па је кренула доносити "неке тешке одлуке." Међу њима је била и одлука да се не продуже уговори на одређено са 26 упослених. Они нису били сретни са таквом одлуком, па је Чолић позвана да своју одлуку образложи на сједници Опћинског вијећа.

 

Сукоби између различитих интересних група неизбјежна су карактеристика сваког друштва. У свакој демократији кључно је мирење тих сукоба у политичком процесу који води до утврђивања јавног интереса. Како би ти процеси произвели политичке резултате које грађани признају као легитимне процес мора бити истински отворен и укључив. У БиХ се јавни интерес често не утврђује у процесу који узима у обзир различите интересне групе. Умјесто тога, они се често ушуткују. То обично води или до одлука које се доносе у корист уских и појединачних интереса или до политичке парализе која се огледа у немогућности доношења тешких одлука.

 

У седмоминутном говору пред члановима Опћинског вијећа Лукавац Чолић је страствено бранила своју одлуку и оно што је сматрала јавним интересом. С једне стране, објаснила је, постојао је интерес 26 људи да задрже посао. Њихове мјесечне плаће биле су око 20,000 еура.

 

С друге стране био је интерес око 45,000 грађана Лукавца који су овисили о Дому здравља за добивање медицинских услуга. Те услуге биле су у опасности јер се дуг према добављачима попео на око 150,000 еура. Како неки рачуни нису били плаћани већ осам мјесеци, добављачи су пријетили да ће прекинути испоруке, покренути судске процесе и тражити од власти да блокирају банковни рачун Дома здравља. Надаље, била је потребна нова медицинска опрема, а дио постојеће није сервисиран већ другу годину заредом.

 

Чолић је тако закључила да ће јавном интересу боље служити да се не продужи 26 уговора и уштеде од њихових плата усмјере на осигурање потреба Дома здравља. Опћинско вијеће није било истог мишљења. Осамнаест дана касније Чолић је била присиљена напустити мјесто директорице Дома здравља Лукавац. Уговори са 26 радника потписани су од стране њезиних насљедника.

 

Било је то искуство које Дајана Чолић неће заборавити. У септембру 2018. учествовала је на опћим изборима с упозорењем да је "наш здравствени систем пред колапсом." На изборима је добила шест пута више гласова него двије године раније. У јулу 2019. године именована је једном од двије жене министрице у влади Тузланског кантона. Преузела је одговорност за вођење другог највећег здравственог система у БиХ, који пружа услуге готово пола милиона грађана, има 5.500 запослених и годишњи буджет Фонда здравственог осигурања од око 120 милиона еура.

 

До почетка децембра 2019. Чолић је успјела "саставити пуну слику здравственог система у Тузланском кантону“. У интервјуу који је дала лукавачкој телевизијској станици закључила је да "постоје проблеми, али није све тако црно." Комуникација унутар здравственог система међу различитим институцијама представљала је велики проблем, али њена највећа брига били су "преоптерећени љекари породичне медицине" који су "у просјеку обављали око осамдесет прегледа дневно." То је значило да имају премало времена да се баве превенцијом болести, која је према њеном мишљењу најважнији задатак здравственог система јер "смо ми стара и болесна популација." Чолић је упозорила да ће се без превенције болести притисак на здравствени систем у будућности знатно повећати. Већ сада се биљежи значајан пораст респираторних и у мањој мјери кардиоваскуларних болести. Ово ће захтијевати "један шири и дугорочни план."

 

Што се тиче финанцијског стања у здравству, упозорила је да "нема чаробни штапић којим би за неколико дана могла ријешити све проблеме." Децентрализована структура здравствене заштите у БиХ са собом носи велике разлике у доступним средствима које овисе од богатства административне јединице. Буджет за здравство Тузланског кантона је тако 45 посто мањи од онога у Кантону Сарајево, гдје већи број здравствених радника пружа исте услуге за мањи број грађана. Љекари, медицинари и фармацеути у Тузланском кантону тражили су повећање плаћа и накнада, али Чолић се надала "да ће се колеге здравствени радници сложити да не би било поштено према нашим пацијентима ако сав расположиви новац потрошимо на повећање плата." Закључујући да "ћемо морат пронаћи прави баланс."

 

Здравствене установе у Тузли податке о новом вирусу корона кренуле су прикупљати још у јануару. Нијаз Тихић, шеф Универзитетске клинике за микробиологију и професор Медицинског факултета у Тузли, у разговору за Федералну телевизију је још 23. јануара казао да "треба опрезно пратити овај вирус." Неколико дана касније професор Тихић је у другој изјави за медије казао да су на Тузланском кантону појачали праћење пацијената са респираторним обољењима. Сеад Ахметагић, 64-годишњи шеф Универзитетске клинике за заразне болести и професор на Медицинском факултету у Тузли је 3. фебруара казао медијима да поводом појаве новог вируса корона "пажљиво пратимо све вијести и препоруке које објављују Свјетска здравствена организација и Европски центар за превенцију и сузбијање болести," додајући да "у припреми за овај нови вирус, који има потенцијал да буде опасан, морамо реорганизовати свој рад и кренути набављати заштитну опрему за наше здравствене раднике.“ Први тестови на нови вирус короне, под водством професора Тихића, кренули су се проводити крајем фебруара. Професори Тихић и Ахметагић брзо су постали дио најужег тима задуженог за борбу против пандемије у Тузланском кантону.

 

Нови вирус короне је у БиХ стигао 5. марта са возачем камиона из Италије. У наредних петнаестак дана власти широм БиХ увеле су строге мјере. Позивали су на тзв. социјалну дистанцу, отказали све јавне догађаје и затворили вртиће, школе и факултете. Затим су затворили аеродроме и забранили улаз странцима. А ишли су тако далеко да су увели полицијски сат и потпуно забранили активности на отвореном за све млађе од 18 и старије од 65 година.

 

Међу прва два случаја заразе новим вирусом короне на Тузланском кантону, који су потврђени касно послијеподне 27. марта, била је и једна медицинска сестра. Јавност је постајала све узнемиренија како се ширила вијест о чак 200 медицинских радника који су потенцијално били у контакту са вирусом. Дајана Чолић се фокусирала на стјецање повјерења јавности. На јутарњој конференцији за новинаре, сада са заштитном маском и рукавицама, казала је да "смо се од почетка пандемије највише бојали једне ствари, да вирус уђе у наше здравствене установе, и то је оно што се управо догодило." Била је искрена у признању да у то вријеме "не знамо када се зараза вирусом догодила или ко је нулти пацијент." Чолић је покушала увјерити јавност да "смо уложили огроман напор како би реорганизовали рад медицинских установа на кантону са циљем заштите свих пацијената и упослених," додавши да "смо се организирали у неколико линија одбране и имамо довољно особља." Попис са бројевима мобилних телефона свих епидемиолога објављен је како би их грађани могли назвати ако се плаше да су били у контакту са вирусом. Чолић и њезин тим такођер су били доступни и комуницирали путем друштвених мрежа.

 

У данима који су слиједили вијести о новим потврђеним случајевима у здравственим установама су наставиле стизати. Многи су се плашили да је ширење вируса по калкулацији професора Салкића неизбјежно. Али, Дајана Чолић је имала пуно повјерење у свој тим од једанаест епидемиолога под водством професора Ахметагића. При одлучивању о томе ко ће бити тестиран тим се ослањао на детаљне разговоре са особама за које се сумња да би могле бити заражене. У четири седмице након што је потврђен први случај, наложили су преко 3000 таквих тестова.

 

Чолић је пронашла начин да успјешно сарађује и са кантоналном полицијом која се бринула о томе да се уведене рестриктивне мјере поштују, укључујући, још од почетка марта, и провјеру наложених кућних самоизолација. Ослонац у потицању грађана да раде оно што се од њих очекује била јој је и мрежа локалних активиста, која се од раније организовала широм кантона и која је током пандемије у Дајани Чолић препознала савезницу. Њезин тим у Министарству се, и уз подршку ЕУ, побринуо да на располагању буде потребна заштитна опрема попут маски, рукавица и одијела. Били су успјешни и у набавци тестова и пратеће опреме.

 

У свакодневним обраћањима јавности Чолић је смирено извјештавала о броју тестираних и потврђених случајева, као и о броју људи којим је изречена мјера самоизолације, броју тешких и смртних случајева. Ријетко се жалила, никад није ширила панику или давала лажну наду. Судећи према друштвеним мрежама, на јавне критике и приједлоге је одговарала конкретним потезима. На питање како се носи с критиком у једном интервјуу 2017., одговорила је: “Сама сам самокритична и тешко да би ме неко могао критиковати више од оне коју свакодневно видим у огледалу. Све док је критика добронамјерна, покушавам је узети у обзир."

 

Напори Дајане Чолић, њеног тима и здравствених установа Тузланског кантона су се у међувремену исплатили. До 28. априла проведено је скоро 4,000 тестова. Тим је до тада идентифицирао осам различитих кластера у којим се вирус ширио. Укупно је потврђено 83 случаја заразе новим вирусом короне. Од тога броја њих 78 већ су се опоравили, једна особа је хоспитализирана, а 2 случајева је са благим симптомима на путу опоравка. Двије особе су преминуле. Од осам идентифицираних кластера, шест више није активно јер су сви заражени се опоравили, у два преостала има још заражених, али од 12. априла нема потврда нових случајева заразе.

 

Шта се онда догодило са упозорењем професора Нермина Салкића о 380.000 хоспитализираних и 38.000 мртвих људи у БиХ? У разговору са Сенадом Хаджифејзовићем, на дан када су потврђени први случајеви заразе новим вирусом корона у Тузланском кантону, професор Салкић је објаснио да ако власти проведу потребне мјере и “искористе прозор прилике од двије седмице“ онда могу “спријечити ову експлозију.“ Рекао је да ће у том случају БиХ "видјети број случајева који се броји са стотинама, а не стотинама хиљада. Кроз пандемију би онда наше болнице прошле бринећи се о свега неколико десетака хоспитализираних случајева, а број смртних случајева био би мањи." На питање Сенада Хаджифејзовића да ли здравствени системи у БиХ раде оно што је потребно, професор Салкић је одговорио: "Ја једино могу рећи када је у питању Тузлански кантон, јер ту ситуацију добро познајем. Ми радимо стварно све од себе, први смо у Федерацији увели превентивне мјере, захваљујући агилности министрице здравља Тузланског кантона, Дајане Чолић."

 

Када је заједничка познаница Дајани јавила да пишем тексту о томе како је Тузлански кантон одговорио на пандемију, није јој било драго. На питање зашто, рекла је да се "плаши да не урекнемо све досад постигнуто." Али, још 8. априла представници Свјетске здравствене организације похвалили су власти у БиХ, укључујући и кантоналну владу у којој је Чолић, за њихову "рану и брзу реакцију и проведене мјере", закључујући како се БиХ у поређењу са другим земљама западног Балкана "посебно добро бори против пандемије." Ситуација се од тада побољшала.

 

Као и многи други Еуропљани, Босанци и Херцеговци ових дана расправљају о постепеном ублажавању рестриктивних мјера, са надом да ће покренути своју ионако слабашну привреду. Будући да вакцине или лијекови нису доступни, пријетња од новог вируса короне за здравље становништва је ту да остане. Због тога је реалан висок ризик да се ток пандемије у БиХ и Тузланском кантону промјени врло брзо, и то у врло негативном правцу.

 

Значајне друштвено-економске посљедице пандемије се у БиХ већ осјете. Политичари и грађани већ рачунају да ће имати мање пара, али и да ће захтјеви за државном подршком расти. Политичари ће морати доносити неке тешке одлуке и проводити реформе које су реалне. Морат ће помирити различите интересе са још мање ресурса. Босна и Херцеговина, супротно широко прихваћеном клишеју, има политичара који су способни то радити успјешно. Дајана Чолић је једна од њих.

 

Аднан Ћеримагић је аналитичар тхинк танка Иницијатива за европску стабилност (ЕСИ). Овај текст је у оргиналу на енглеском језику објављен на Балкан Инсигхту, а опширнија верзија објављена је у принтаном издању загребачког Препородовог Јоурнала.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.