Ади Дурмић, бивши конзул БиХ у Турској о отказу и напуштању дипломатије: “Већ неко вријеме осјећам нелагоду и стид када кажем чиме се бавим…”

Разлози због којих се Дурмић одлучио на радикалан рез у животу- отказ и живот у другој земљи, зашто је осјећао стид због посла којим се бави, те како су политика и лични интерес постали спрега која доминира дипломатијом теме су о којима говори за БУКУ.

Tatjana Čalić / 14. август 2020

До јучер каријерни дипломата са 15+ година радног искуства, данас већ исељеничка статистика - написао је на свом личном Фб профилу, 30. јула, Ади Дурмић, бивши конзул БиХ у Турској, вишегодишњи члан бх. тима у Вијећу безбједности УН-а у Њујорку. У образложењу зашто је одлучио дати отказ и напустити дипломатију, те са породицом живот наставити у Холандији, између осталог је написао да већ неко вријеме осјећа нелагоду и стид када каже чиме се бави: “Како сутра да објасним својој дјеци да образовање није толико битно колико страначки интерес или познанство?! Како да објасним својој дјеци која говоре више језика него што имају година да мој шеф једва говори свој језик?”

Разлози због којих се Дурмић одлучио на радикалан рез у животу - отказ и живот у другој земљи, зашто је осјећао стид због посла којим се бави, те како су политика и лични интерес постали спрега која доминирала дипломатијом теме су о којима говори за БУКУ.

Након јавне објаве о отказу и напуштању бх. дипломатије прошло је 12 дана, како се осјећате?

Веома је тешко одговорити на ово питање, а да човјек буде потпуно искрен према себи и другима. Осјећања су помијешана. С једне стране ми је лакнуло да сам затворио поглавље у животу које ми је постало бреме, а опет сам тужан због чињенице да сам ипак оставио дио себе. Није једноставно одрећи се нечега што је дио тебе и оставити иза себе своје снове, амбиције, идеале. Вријеме ће рећи своје, као и обично, али за сада се ова одлука чини као логично рјешење.

Не желим да се моја тренутна одлука о одласку из БиХ схвати као промовисање одласка младих. Објава на ФБ је емотивна објава појединца који је дошао на животно раскршће, али и покушај указивања на ствари које штете мојој професији, али и друштву уопште. Осим тога, објава се може схватити као борба за моје колеге које проживљавају исто што сам и ја. У посљедње вријеме, велики број квалитетних дипломата је напустио нашу дипломатију, а знам још толико који размишљају о сличном кораку. 

Шта је било пресудно да подузмете овај корак, претпостављам да се то дуже вријеме ломило у Вама?

Након што смо супруга и ја добили синове близанце, одлучио сам да искористим право на родитељско одсуство, како бих у првим мјесецима био уз пријевремено рођене бебе, али и удаљио се од посла и осјећаја нелагоде. Током поменутог периода, добили смо још једну принову - кћерку. Услиједио је изазован период са много мијењања пелена, будних ноћи, логистичких мозгалица и свега што новорођенче доноси, али пута три. Унаточ свему, то је један од најљепших периода живота и успјех који се не може поредити са било чиме што сам постигао. Током тих будних ноћи, имао сам доста времена за размишљање о будућности, животним вриједностима, људима око себе…

Видите, дипломатија за мене није била сплет сретних околности, непостојање других опција или случајни избор. Већ 20 година изучавам и бавим се међународним односима и дипломатијом као научном дисциплином и професијом. Свјесно сам правио кораке по питању образовања, волонтирања и рада. На крају се тај труд ипак исплатио, када сам постао каријерни дипломата и почео живјети свој сан. Знање и искуство сам стицао у Сарајеву, Анкари, Измиру, Неw Yорку, Берлину, Истанбулу и Хагу. Успут сам усавршио 3 страна језика, а могу се споразумјети на још неколико. Вратио сам се у своју земљу након образовања у иностранству, са циљем да кроз свој позив допринесем друштву. Трудио сам се радити часно и одговорно, али с временом сам осјетио нелагоду због сурове реалности наше дипломатије, гдје се знање, звање и образовање не цијени исто као страначка припадност, лични интерес и одсуство стида. 

Зашто је то тако?

Дипломатија је занат за који се припрема образовањем, а учи током цијеле каријере, те се стечено знање преноси на млађе колеге. Управо тај континуитет формира институционално памћење, које омогућава ефикасно кориштење људских ресурса, стечених искустава и увођење бољих пракси. Код нас је ипак пракса да странка на власти користи позицију амбасадора за постављање својих кадрова, како би их удаљила или наградила, а који су најчешће неадекватно образовани и неискусни. Није довољно дипломирати или говорити страни језик да бисте били амбасадор, јер није свако ко пише књижевник, нити је свако ко чита новинар. 
Не могу разумјети одсуство стида и храброст људи који се одлуче прихватити нешто за што нису дорасли. Волио бих знати шта мисле, како се осјећају и да ли могу себе упоредити када се спомену имена изврсних амбасадора и каријерних дипломата попут Јасмине Пашалић, Жељка Јеркића или Неркеза Арифходжића, које сам имао част упознати. Нажалост, наш систем не искориштава довољно овакве величине који су већ отишли у заслужену пензију, а имају шта понудити новим генерацијама. Не заборавимо да је за доброг амбасадора потребно 20-ак година искуства у дипломатији, почев од најнижег дипломатског ранга, а који ће се на крају свог амбасадорског мандата вратити у Министарство вањских послова БиХ и унаприједити постојећи систем тако што ће своја искуства пренијети новим генерацијама. Ипак, код нас то није случај. Ни приближно. Политичка именовања се по истеку мандата враћају каријерама наставника, пијачних инспектора, новинара, политичара, радника невладиних организација и туристичких обрта, неки се поново враћају у пензију, док они перспективни тек требају да нађу посао након што им је позиција амбасадора први пут омогућила упис радног стажа.

Управо овакав сценариј је био пресудан за доношење одлуке о напуштању дипломатске службе, иако је то само један од фактора због којег смо одлучили наш живот за сада наставити у другој земљи. 

Написали сте да сте тек по одласку у Њујорку и Истанбул научили шта је то спрега политике и личних интереса манифестована кроз дипломатију.

Да, то је био период када сам почео активније поредити друге системе, начин дјеловања, припремања и вођења кадровске политике, обзиром да сам служио у Сталној мисији БиХ при Уједињеним нацијама, када је наша земља, као постконфликтно друштво, направила велики дипломатски искорак поставши нестална чланица Вијећа сигурности УН-а. Због наше неприпремљености и недостатка система, мали број дипломата који су били у Мисији су изнијели највећи дио терета. И тада схватите да имамо кадар који може одговорити најзахтјевнијим изазовима, али да врло често они не могу доћи до изражаја. Одговорно тврдим да МВП БиХ тренунто има кадрове који могу у сваком смислу пружити више од политичких именовања, међутим они се користе како би помагали своје претпостављене у дипломатско-конзуларним представништвима, умјесто да старији колега по рангу обучава млађег. Да, намјерно кажем обучава, јер многима и даље није јасно да је учење један континуирани процес. 

Иза себе имате богату дипломатску каријеру, боравили сте у различитим земљама, да ли је овај тренд овако јако изражен и у другим земљама?

У свим свјетским дипломатијама постоје политичка именовања, међутим она су ипак занемарива у већини земаља које његују дипломатску праксу и принципе. Управо на тај начин имате професионалну дипломатску службу која је спремна одговорити на кризне ситуације и друге изазове, јер припремате дипломате који ће интерес државе ставити испред самопромоције. Дипломата треба бити скроман, интелигентан, одмјерен, дискретан, широко образован и прије свега имати отворени ум. За почетак је довољно погледати дипломатске службе наших сусједа, упоредити са нашом и покушати направити систем који ће служити друштву, а не појединцима. 

Међутим, у БиХ се чини да се то може видјети у готово свакој области - образовање, здравство, правосуђе, јавне институције… као да смо постали таоци нестручних и неискусних људи, њихових личних интереса и размирица управо захваљујући политици која је постала лош зачин свему и свачему? Како можемо очекивати било какав бољитак?

Нажалост, управу сте. Недостатак моралних норми у политичком дјеловању нас свакодневно чини сиромашнијим у свим животним сферама. Чињеница јесте да наша земља има компликовано државно уређење и политичке елите са потпуно различитим погледима на будућност, али то не може бити оправдање за недостатак жеље и труда да се унаприједи живот обичног човјека. Није потребно прекрајати границе да бисте побољшали квалитет живота својих грађана. Баш као што ни грађанима нису потребене велике политичке реформе да би били обзирнији према себи, околини. Као што јавни сектор не би требао бити лешинарски плијен, тако ни бацање смећа у природу не би требао бити избор. 

Актуална тема која потврђује Ваше питање јесте управо управљање кризом током пандемије ЦОВИД-19. Све негативне стране постојећег система нажалост можемо видјети из дана у дан, а док цијену плаћају грађани. Немогуће је објаснити шизофрено управљање кризом од стране политичких шарлатана којима је једино битан јавни наступ, уводећи полицијски сат без јасних анализа више различитих струка, а онда касније укидајући исти без објашњења, купујући респираторе на правно сумњив и морално упитан начин, несавјесно трошење јавног новца и као шлаг на торту одлазак кантоналног Шефа Кризног штаба на годишњи одмор током кризе. А људи умиру. Дјеца остају без родитеља. И никоме ништа. 

А што се бољитка тиче, потребно је да се сви понашамо као добри домаћини у својим срединама како бисмо били од користи себи и друштву. Бити добар домаћин значи бити одговоран, савјестан, принципијелан, те знати штити права.

Одлучили сте живот наставити у Холандији?

Наша дјеца су рођена у Низоземској, супруга већ дужи период ради у Амстердаму и Хаагу, а нека од наших улагања се налазе управо ту, тако да смо за сада одлучили живјети овдје иако увијек постоји могућност да се вратимо или одемо у неку трећу земљу.

А што се тиче пословног плана?

Тренутни циљ је добро научити низоземски језик, те привести крају још један мастер студиј, а након тога усмјерити се на тражење посла гдје бих искористио претходно искуство свјестан да дипломатија више није опција. Осим тога, постоје планови за још нека улагања, која нам ипак пружају могућност одабира гдје и како живјети.
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.