25 година Дејтона: Питали смо грађане Бањалуке шта мисле о овој годишњици

Ово су одговори које смо добили на улицама Бањалуке.

Tatjana Čalić / 21. новембар 2020

 

На данашњи дан, прије 25 година, у америчком граду Дејтону парафиран је Оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини. Основни циљ Дејтонског споразума био је да буде заустављен рат, који је у нашој земљи трајао од 1992. до 1995. године. Споразум је званично потписан 14. децембра у Паризу.

Четврт вијека након потписа овог документа, питали смо грађане Бањалуке шта за њих значи ова годишњица.

Дијана (36): “Немам баш неко мишљење на ту тему. Сјећам се једино да ми је било драго, јер се тата вратио са страже и није морао више ићи. Имала сам 11 година.”

Вук (19): “Премлад сам за те теме.”

Ацо (31): “Тај дан ми не значи ништа, јер ми је тата прво био у логору, па у рату, а ево данас ради у Хрватској и захваљујући тој плати данас живи. Не знам уопште шта су радили, шта су потписивали, знам да су управо ти политичари из 90-тих радили против својих грађана. Због тога и данас сви испаштамо. Само, ето, не пуца.”

Драгољуб (44): “То је био и остао значајан датум и документ. Захваљујући њему стао је рат, да би пар година након тога он постао и документ којим је заустављен сан о независној Републици Српској. Међутим, са доласком интеграција и процеса стварања заједничких институција, почињем да схватам да ипак Дејтонски мировни споразум оставља велики простор и за независност, јер је у самом споразуму Реоублика Српска означена као признати политички субјекат у цијелој причи о Босни и Херцеговини, што није била прије Дејтона. Јасно овдје стоји и да је све у надлежности ентитета, али онда је дошло до разних игранки, јер се спољним утицајем кроз бонска овлаштења или кроз уцјене политичара који су тада били на власти, преносило много више надлежности на ниво државе него што је требало бити.”

Мирјана (71): “Овај датум је за мене важан, јер је донио мир и треба га обиљежавати.”

Миљан (52): "Тада је то било једино исправно рјешење. Због њега је престао рат и могли смо да се вратимо животу. Данас је он исполитизован, неки би га мијењали, неки не, а ја сам мишљења да он треба бити такав да успостави функционалнију државу у којој ће бити задовољни сви грађани ове земље.”

Ања (21): “За мене тај дан не значи много, спомиње се у школи са пар реченица, моји ми о њему не причају, тако да заиста немам неко мишљење. Исто ће вам рећи већина млађих генерација, Дејтон није тема о којој ми размишљамо.”

Стеван (59): Тај документ је изузетно важан јер је стао рат и добили смо међународно признату Републику Српску. Послије је злоупотребљаван од стране свих политичких партија, али и међународних фактора и сви су га тумачили како њима одговара. Тако је и данас, али све то не умањују његов значај и важност. “

Драгана (47): “То је заправо доста компликовано питање, па је такав и мој одговор. На овај дан различите су емоције, срећа јер је тај ужасни рат завршио, туга због изгубљених чланова породице и безуспјешно покушавање да схватим у чему је био смисао овог рата. Ето ни након 25 година ми нисмо ни политички стабилна земља, као грађани смо незадовољни свим и свачим, одлазимо са ових простора, све смо сиромашнији, а свеопшти осјећај је као да је рат тек јуче стао.”

Подсјетимо, Дејтонски споразум, у присуству тадашњег државног секретара САД-а Wаррена Цхристопхера, потписали некадашњи предсједници Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је подјела БиХ по кључу 51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској, те Дистрикт Брчко. Дејтонски споразум је највећа овлаштења дао ентитетима и назначио основна овлаштења за ниво заједничких државних органа.

Од 1995. године Дејтонски споразум је, уз активну подршку међународне заједнице, више пута мијењан, а међу најзначајнијим промјенама су обрамбене реформе из 2004. године, којима су укинуте ентитетске војске.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.