Живот изнад хоризонта

Buka / 28. август 2010

Прије пар година спустили смо сонду на Титан, малени мјесец који кружи око Сатурна. Наудаљеније тијело на које смо се спустили. Велика метанска језера и сурова атмосфера коју је забиљежила сонда, потврда је тога колико смо заиста сретни што живимо на Земљи.

Правимо акцелераторе честица, сударамо атоме како би их на тај начин разбили и истраживали те малене комадиће од којих су  сачињени. Желимо да схватимо како је све почело, како је свемир настао и опстао, шта се десило након тога, како је настао живот. Открили смо да услова за живот има у изобиљу, дакле, више не размишљамо о томе да ли има ивота, већ себи постављамо питање гдје да га тражимо. А свемир је велик....а ми смо мали.Безначајни путници осуђени да плове свемиромна каменчићу који су сами прозвали Земља.

Тражимо живот на другим планетама, сваког дана откривамо нове планете, нове соларне системе....осјечамо да смо тако близу револуционарног открића. Замислите каква би то вијест била. Откривен живот на планети ГЗ343! Замислите колико би било ко од нас стварно желио да доживи ту вијест. Ово све говорим, не због моје личне еуфорије која прати сва та открића, већ због контрадикције која се објесила о нашу жељу да откријемо неоткривено-живот.

Зашто контрадикција?

Трошимо милијарде за машине које траже споре бактерија на Марсу, а на нашој Земљи...сваког тренутка нека врста изумире. Немам ништа против ових истраживања, чак шта вие, велики сам заговорник истих. Но не могу да схватим да смо у потрези за новим обиликом живота, потпуно у сјену бацили он старе...са којима смо у хармонији живјели милионима година. Питам се, да ли ћемо откривши нов живот, тако у сјену бацити и свој властити...или смо то одавно урадили...окренувши леђа пингвнима, цукама, медвједима, човјечијим и другим рибицама и сл.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.