Зашто би сваки пост морао имати наслов?

Buka / 07. септембар 2010

Вечерас сам се нашла тамо, добро, била сам позвана али..Постајем недоречена све чешће..а и све мање стрпљења имам да са људима разговарам.. Помишљала сам тамо, Боже мој драги, колико су други око мене уствари млађи од мене и да су можда сви моји возови већ прошли. Зашто сам ту и да ли ми је уопште мјесто ту? Шта ја ту радим? Моји идеали су поломљени, чему се, осим дјетету, још могу радовати?
Мислила сам о теби и тако силно жељела да те мрзим, колико би ми било лакше. Нашла сам се тамо јер не видим излаза у овом животу који сад живим, не видим како ће мом (нашем) дјетету бити боље ако се не будем ја..као њена мајка..изборила да нешто учиним за њу. Тебе, као њеног оца, вјерујем да није ни мрвицу брига,не шта ће бити са мном већ шта ће бити са њом. Јер да јесте, био би другачији. И ево..сад сам на ивици да се расплачем. И опет мислим, како би ми све било лакше да те не волим толико.Идиоте један себични, само на своје дупе мислиш.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.