Заблуде о студирању у БиХ

Irene / 22. октобар 2012

Имам 20 година и студент сам једног од факултета у БиХ. И желим коначно да станем на крај причама о томе како су сви факултети овдје лоши и како нам знање преставља нешто апстрактно. Сад ћу да изнесем и једно друго стајалиште те приче, јер се и оно мора испричати. Сматрам да се неке одређене заблуде што се тиче ове омражене теме морају разбити.

Сигурно сте већ чули приче како факултети нису организовани, како професори нису адекватни и како гријеше доста у односу према студентима, те наравно ону стару причу: "Ја никако нисам могао да положим тај испит зато што нисам имао везу." или тако већ нешто слично. У неким, али прилично ријетким случајевима зна се десити такво што, но морам нагласити у мањини, значи ако узмемо у процентима 2 или 3 од 100.

Узет ћу један по један примјер.

Прво: немогућност полагања испита због превише веза других студената. Ја до сад ниједне везе нисам имала, али никад ми се до сад није моје знање због тога умањило. Уколико сам довољно знала прошла сам, ако не нисам. Ниједан професор, ако због ничег другог онда сигурно неће  због тога да не би дошло до тужбе или нечег таквог допустити да испит падне онај који то одлично зна. С тим не говорим о учењу напамет или такво нешто, него о стварном познавању суштине предмета.

Друго: неадекватност професора. За један одређени испит сам мислила дуже вријеме да ствар није уопште до мене, већ до професора, да он није довољно адекватан те да он гријеши у оцјењивању могу рада и да не зна довољно градиво тог предмета. На крају се испоставило кад сам почела учити на други начин и погледала градиво с друге стране и стварно га почела размијевати, да сам ја била та која је гријешила. Сама се себи и данас смијем какве сам глупости писала на испиту, још послије се расправљала са професором о томе. Понекад треба пустити ствар да се слегне, па тек онда размотрити појединости. Истина јест да и ако се деси некад да професор није адекватан, постоји много других ствари да то научимо уколико стварно хоћемо. Кад сте задњи пут посјетили библиотеку и посудили књигу са вашим подручјем студирања? Кад сте изучавали преко интернета разне текстове и  остале могућности учења? Уколико је одговор никад или понекад, немате право кривити друге. Факултет није средња школа да се све мора потанко објаснити, зато би и требало да га завршавају они који су упорни, јер они нађу пут до знања на било који начин.

Треће: грешке у односу професора према студентима. Ово је тема о којој би се дало мало дуже разматрати, па ћу то пробати што више сажети што могу. Наравно да професори гријеше, људи су, али и студенти исто гријеше. Доста пута оповргавају њихов ауторитет што узрокује даљне неспоразуме и доста тога. Има ту грешака са обје стране. Оно што се треба схватити јест да је професор ту да би нешто објаснио, научио нас уколико ми то желимо или пак можда усмјерио како да научимо. И тачка. То треба бити један површан однос. Требамо исказати поштовање према њему, као и он према нама и ништа више. Без неке друге приче. А уколико дође до вријеђања и других ствари, то је ствар која се регулише правилником универзитета.

Сад вјероватно испада да браним цијели образовни систем у Босни и његове представнике, али није тако. Нпр. неорганизованост факултета је истина, то је нешто што не могу никако да оповргнем и то је једна велика мана цијелог система за коју нико не може тврдити да није. Могла бих још дупло више писати о његовим недостацима, али морам да скренем пажњу да није ни толико лоше колико изгледа уколико се правилно постави, те да нико правом знању и упорности не може ништа. Доживјела сам то, а вјерујем и многи од вас који су упорни у потрази за знањем. Доста ми је слушања прича студената који говоре како је све црно и како никакве користи од тога нема, а никад нису ни мањег напора уложили у учење или такво што.

Једном другом приликом ћу да се и дотакнем тога како многи тврде да ни са факултетом немаш нешто више него са средњом школом. Е, то је исто једна прича повезана са начином студирања и повлачењем веза и тим другим како се све у Босни може завршити факултет. Али с друге стране могу тврдити да способни, упорни и сналажљиви људи који било шта да заврше са занимањем за то исто, те љубави према томе, неће имати никаквих проблема са незапосленошћу. Но, отом-потом.

Ако ништа, надам се да сам успјела да барем мало разбијем неке устаљене предрасуде, мада мислим да сам доста тога изоставила, али опет бар сам донекле пренијела оно како ја, студент који студира један од факултета у БиХ, размишља.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.