Трешња

кратка прича...

davor-radulj / 02. јул 2019

„Трешња је процветала“ рече Марија мајци. Ова јој не одговори. Скренула је, на кратко, поглед у њеном правцу и наставила да обликује тесто. Правила се да јој је свеједно. Истресла је брашно са дланова, протрљавши их, и пришла судопери. Ситан, црни паук шетао је по зидним плочицама, изнад ње. Није га дирала, ивицом длана одврнула је славину и опрала руке. Обрисала их је о кецељу, погледавши још једном у ћерку, а затим се савила и отворила вратанца радног стола да потражи шерпу у којој ће испржити уштипке. Сипала је уље у њу и укључила ринглу. Марија је, за то време, расчешљавала дугу косу успореним покретима. Стајала је поред прозора, погнутих рамена, и посматрала двориште.

 

„Трешња је процветала“ понови Марија. Мајка заусти да каже нешто, али се предомисли, стискајући вилице немоћно. Из ока јој се одвоји суза, спусти низ лице и са браде склизну у шерпу. Зацврча уље. Поче да спушта тесто у шерпу, помисливши како њене речи више немају снагу да допру до Маријиног разума. И кажу јој да они уопште немају трешњу у дворишту.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.