Тресла се гора, родио се Божо

Aldi Halilović / 01. мај 2011

Хрватски народни сабор је тема о којој су медији брујали прошле седмице, доносећи информације, процјене, анализе... Након пар сати засједања Сабора, мој пријатељ и један од учесника истог ми се придружио на јањетини у близини Јабланице. Неизоставна тема, поред вјечне расправе гдје је јањетина укуснија, је наравно био и „свехрватски скуп“ два ХДЗ-а.

Званични повод сазивања 4. Сабора је угроженост хрватског народа у БиХ, чија права изгледа нису била угрожена у претходних девет година у којим су прегласани скоро 200 пута иако је ХДЗ био на власти.

Истински повод сазивања Сабора је била чињеница да Херцеговином више неће владати 40 породица по Туђмановом моделу „200 богатих обитељи“. Уколико је неко и сумњао у овај повод сазивања Сабора, сигурно су га разувјерили ХДЗ-ови министри и остали дужносници који су, иако не признају тзв. „платформашку власт“, брже боље поднијели захтјев „нелегалним“ службама за добијањем „легалних“ привилегија као што су плата, стан, отпремнине и разне друге погодности које су себи припремали у претходних девет година.

У неку руку, треба их и разумјети. Замислите само како је нпр. Маринку Чавари који је посљедњи пут, када је сам сипао гориво у свој ауто, гориво плаћао 0,90КМ, а које сада кошта 2,50КМ. Замислите само његов шок када је на бензинској пумпи морао платити рачун из свог џепа.

Као одговор на сопствену угроженост, пробали су организовати „свехрватски скуп“, који је поред потрошених 50-60 хиљада марака, завршио без закључака, али и шире подршке хрватског народа.

Човић и његових осам и пол "Предсједника"

Борба за власт и привилегије ХДЗ-а је требала и партнере, па је тако у организацији Сабора учествовало и осам "Предсједника" странака чија је упитна и судска регистрација, а камо ли подршка бирача. Управо тих осам, па можда и осам и пол су срамота овог Сабора, као и покушај да се од обичног Хрвата у БиХ прави грађанин другог реда.

Предсједник ХДЗ-а и тих осам и пол "Предсједника" нису били у стању да окупе нити једног релевантног Хрвата из свијета културе и бизниса, као и представника Републике Хрватске, иако су сви они прије десет година присуствовали на 3. засједању Сабора.

Овај пут није било видео-зида или телеграма подршке, није било високих делегација, изузмемо ли члана Хрватског Сабора којег је наводно послала Јадранка Косор, није било подузетника, изузмемо ли директора Електропривреде ХБ којем истиче мандат, није било представника међународне заједнице, изузмемо ли пар дипломатских писара и шпијуна.

Мање од 400, без више од 200

На Сабору није било боље нити са учесницима, наиме појавило се мање од 400 изабраних Хрвата, док више од 200 њих није нити позвано. Очито нису били довољно добри за организаторе или су имали шта рећи и проговорити за разлику од позваних.

Сабор је трајао пуна три сата, уводни дио од два и пол сата и радни дио од пола сата. У првом дијелу, већина присутних је саслушала Човића, многи су побјегли из сале за вријеме Лјубића, а остале говорнике скоро да нико није ни слушао. Радни дио значи, као и на сваком Сабору, дискусију, амандмане, расправе и слично, али тога наравно није било. Нити један саборник није искористио прилику да стане за говорницу. Пардон, јавила се слаткица из једне од микро Правашких странака да нешто одрецитује.

Сабор је на свом крају требао показати како сви Хрвати у БиХ имају униформисано мишљење када је у питању одбрана власти и фотеља ХДЗ-ових дужносника, па су у року од пет минута усвојени сви документи, резолуција и изабрано руководство.

ХДЗ и (не)равноправност Хрвата

Након свега, већини присутних није јасно зашто се уопште организовао овај циркус. Због Боже није сигурно, нити због осталих осам „Предсједника“. Овај први је још једном потврдио своју чврсту увјереност да он и његова „странка“ требају нестати са политичке сцене. То његов замјеник већ ради, обилазећи разне амбасаде у Сарајеву, нудећи себе као рјешење формирања власти на државном нивоу. Наравно, без Боже.

Задњих 20 година ХДЗ-ове власти та странка никада није озбиљно поставила питање (не)равноправности Хрвата у БиХ. Када су куповали зграде у Мостару за Владу Федерације, када су приватизирали херцеговачке компаније, када су постављали директоре и управне одборе све је било уреду, па чак и поред чињенице да су били прегласани скоро 200 пута.

Гдје су потицаји за ФЕАЛ? Гдје је рјешење проблема компаније Алуминиј? Зашто Виолета није бх. бренд? Гдје је Барпех у РС-у? Зашто бх. клубови не тренирају у савршеним ногометним условима у Међугорју? Зашто се аутопут прави само од Сарајева до Зенице, а не од Мостара до мора? И још многа друга питања од којих је можда најбитније: Зашто ХДЗ плаши Хрвате Босном и Херцеговином?

Велике промјене између два Сабора

Сабор није помогао, али није ни одмогао. Толико је био лош и неорганизован да је више личио на циркус, а не на Сабор. Одлуке су потврдиле живот Човићевог ХДЗ-а и смрт Лубићеве „странке“. Тресла се гора, родио се миш. Драган добио мјесто предсједника ХНС-а, а Божо мјесто предсједника Главног вијећа, једине неуставне функције Сабора. Опет га Драган навук'о.

Велика се прашина дигла око Сабора. Срби уживали, Бошњаци се препали, Хрвати очекивали, а међународни званичници анализирали, а мој пријатељ са почетка приче, био тамо као и прије десет година. Знајући да неће бити ништа, дошао у Јабланицу на запорке. Пуно се ствари промијенило у међувремену. Запорци су сада бољи у Здравој води, него код Гојка.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.