Сулејман Величанствени и Фејсбуковци

psiho87 / 14. новембар 2012

Као, вјерујем већина, незапослених магистара у овој 'ко зна више каквој све' земљи, усмјерила сам све своје снаге, капацитете и идеје на потрагу за послом те запоставих писање и скоро па заборавих да имам пар активних налога. Међутим, прије неколико дана ме постови на зидовима фб пријатеља на неким од многих профила подсјетише на ружне године назови дјетињства и оно чијим спомињањем у Босни почиње и завршава свака прича- рат! Наравно да сте чули за инцидент са страним војницима у Б.Луци и наравно да је први податак о њиховој националној припадности био: ТУРЦИ.

 

Психологија масе укратко- људи су у чопору спремнији на ниже (читај: примитивније, заосталије, глупље) облике понашања јер усвајају колективни идентитет и поистовјећују се са гомилом. Није важно ко још чини гомилу нити какво бисмо мишљење имали о сваком од појединаца који ју чине да смо их сусрели на улици или да су показали занимање да постану дијелом наших живота. Али, будући да су поред нас, раме уз раме, у јуришу на мрског непријатеља, аутоматски постају наши најбољи пријатељи, истомишљеници, браћа... И тако поједини назови-медији објавише да су два Турчина, главама и брадама, напали дјевојку у центру Бањалуке. И маса показа спремност. Присјећали се Фејсбуковци на својим зидовима предака 'тих тамо', препричавали сцене из серије коју не гледају, пријетили и замахивали линковима... Неко дојави спремној маси да нису Турци напали, него Бруно и Ханс! Ух! Шта сад? Побрисаше се линкови, избрисаше статуси, усмјери се пажња на неке друге, занимљивије ствари...

Зашто???

Зашто ћутимо? Зашто бирамо непријатеље? Зашто мрзимо кога ми желимо и трпамо све у исти кош да би потврдили своје аргументе, а када схватимо да можда, само можда нисмо у праву, онда ћутимо дан-два и чекамо нову прилику да покажемо да је оно био изузетак, а ево већ ће нови примјер да потврди правило.

Оно што је најтужније у цијелој причи јесте што су сви претпоставили исто- Турчин напао Српкињу. И то је разлог за реакцију. Само то. Шта да је у питању била дјевојка Хрватица или Бошњакиња и да су је напали турски војници? Или да је Србин напао Српкињу? Бошњак Бошњакињу? Хрват Хрватицу? Ако су жртва и нападач из исте групе (вјерске, националне, политичке, навијачке,... које год желите) да ли то значи да се нас то не тиче?

Дјевојку, жену или дјевојчицу која је нападнута не занима за који клуб навија нити како назива Бога онај који ју је напао. Као што је не занима којој вјери или нацији припада онај који ће ју покушати одбранити. Жртву не одређује име, као  што ни нападача име не оправдава.

Слабији се не дира и тачка. Није фора, није храбро, није мушки.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.