ШТО ТИ ЈЕ МАЊА ТАШНА, ТО СИ ВЕЋА ДАМА

...А у мојој је и плави слон спавао, када није имао гдје.

Kole ovakva Kole onakva / 24. јун 2019

Не сјећам се ко ми је причао, можда баке, тетка или неко већ... али приче се сјећам. А она почиње и завршава овако...
Што ти је мања ташна, то си већа дама!
И знам већ су вам рогови на врх главе никли, али ипак стрпите се до краја јер није баш без памети ова тврдња.
Било је баш давно када су ми то говорили, мени познатој по Спорт Биллy ташни у којој нема шта нема. Све што нормалне жене носе са собом и плус оно што нико нормалан не носи јесте једнако товарни магарац!
Први пут када сам се стварно замислила над овом тврдњом био је догађај у згради суда. То сам јутро журила и преко своје устаљене журбе, да само „улетим“ и овјерим неки папирић. Вукла сам са собом торбетину врло неспојивог садржаја. Који је подсјећао на лопова почетника којем се ето указала прилика то јутро да около насумично покраде све што стигне...
У журби сам само бацила торбетину на ону траку на улазу и била пресретна када сам на три метра од себе на шалтеру за овјере примјетила брисан простор. Полетила сам и без ствари само да ћушнем онај папир кроз прозорчић и да ми лупе печат.
И ту срећу у тренутку разбије ми звук аларма који је пола зграде суда дигао на ноге.
Судски полицајац ме дозивао, други дошао по мене и строго професионално узевши ме за подлактицу спровео до пулта за преглед.
Наравно да су сви буљили у мене.
А онда је почео претрес моје торбе на улазу у зграду суда, пред аудиторијем који нешто чека и у том чекању нема паметнија посла па гледа.
Вадили су све редом јер скенер не гријеши... Дијелове одјеће, тренерку једну, мајице комада два, несесер, кључеве, жваке, таблете против свега и за свашта безброј комада, шарафцигер, балетске патике комада два, доњи веш на туфне, федер из бабиног отомана, начету тубу синтелана и цијело паковање дрвофикса, пешкир, индеx, диктафон, гумице за косу, новчаник, оловке, упаљаче, три свеске и један роковник, тене, клијешта, два пара сокница, влажне марамице, памучне рукавице комада два у бијелој и црној боји, ЦД плаyер, дезодоранс, дрвену штипаљку, папирне марамице, еластични завој, чоколаду, смотуљак калајне жице, ханзапласт, банану, тубу акрилне бијеле боје, бабy пудер у кутијици од Бекутан креме, маказе, црну капу и пола сендвича...
Без и једног елемента кривичног дјела, сама себи сам изгледала као неко коме је вријеме за један озбиљан информативни разговор, како би се отклонила и најмања сумња било каквог евентуалног још сумњивијег понашања, увидом службених особа у садржај моје торбе.

Вјерујем да се од тог дана овјера пребацила у општинску зграду како би се смањила могућност да нека озбиљњија будала од мене, у зграду суда уносе предмете које можеш користити као хладно оружије.

И није то први пут да сам пиштала.
Сваки пут када би се то десило пролазило би ми кроз главу што мања ташна, што мања... Трајало је колико и то пиштање.
А у мојој је и плави слон спавао, када није имао гдје. И сви су увијек од мене тражили таблету, ханзапласт, дио за голфа двојку и ракету за противградни систем. Све је то ту увијек могло да стане.
Како би аларм одсвирао своје тако би ја заборавила на ту тезу око ташне, све до једног дана када сам као нормална особа без карго пртљага ходала улицом са ташном величине пернице.


То вам је онај дан када ништа није фрковито, када имаш времена, када је лијепо вријеме, па можеш како хоћеш и гдје хоћеш за своју душу и свој ћејф. Ријетко, али ипак такав је дан понекад. Е баш тај понекад дан, потрошила сам у лутању са другарицом без плана, сата и журбе. Босоноге у сандалама, хаљиницама и сладоледом. Нисмо баш нешто ни мариле за све око нас који зује и журе, њима је неки други дан.


И ништа ми није зафалило из мог товара. Послије таквог дана враћала сам се кући, у мислима презахвална што су ми у комшилуку у велики фрижидер са сладоледом још јутрос оставили половину лубенице на хлађење. Ништа без продавнице у комшилуку. Дан савршен за уживање, нисам мислила на ташну, а ни на причу о истој. Уживала сам да ми се хаљина обмотава око ногу, док чекам то вече љетну кишу, и пијуцкала уз пут ледену воду. У мојој апсолутној опуштености откотрљао ми се чеп са боце улицом мало даље у непосредну близину неке тројице младића који су стајали и разговарали. Чеп је био ближи мени него њима, али један од њих се сагео и дохватио га умјесто мене. Констатовао је да се испрљао па ме погледао и тражио марамицу од друге двојице. Од мене није тражио ништа! Замислите... Онда је други из джепа извадио марамицу и обрисаше чеп сложно као да сам стерилна принцеза универзума. Једно хвала и наставим даље.
Чудно на тренутак, али пристојно. Нисам се замарала, продужила сам по своју лубеницу и у личну оазу. На улазу ме срео комшија. Ништа ново, али потрудио се да ми помогне да не вучем једну кесу и придржа ми врата. Три дана прије тога је прошао није се ни окренуо када сам вукла свој карго пртљаг и три кесетине гратис. Врата сам отворила ногом.


И опет оно исто чудно од малоприје а, онда у тренутку доживим просвијетљење звано што мања ташна...
Нормално да ми неће придржати врата када вучем три тоне ствари и изгледам као да сам сад искочила из антитерористичко-диверзантског вода. Испадале су мени ствари из руку и раније, али нико није смио ни да ми приђе кад сам изгледала као да сам сад спремна и да погинем ако треба!
И тако након безброј година слушања и повезивања те фамозне теорије, схватила сам да је истина, ето случајно ...
Што мања ташна, то већа дама!
Пробајте намјерно па јавите...

хттпс://www.фацебоок.цом/колеовакваколеонаква/


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.