Слобода човјечанства станује у малој згради

Buka / 23. август 2012

Питање Јулиана Ассангеа није само приватна битка човјека са чудним смислом за фризуру који стаје на жуљ "великим играчима". Питање Јулиана Ассангеа је парадигма слободе човјеначства, слободе и неотуђивог права човјека на слободу, не само ријечи, већ и мисли, приступа информацијама и права сваког од нас да не буде само дијелом једном малог и крајње небитног пијуна на сцени хисторије који ће у правом моменту бити жртвован за циљеве управо тих играча.

Америчка администрација је имала врашки добар план. Додуше, требало је наговорити неку од "послушних" земаља из те палате "савезника" који с времена на вријеме властиту дјецу радо пошаљу у неке Афганистане, Либије или Ираке да "спроводе демократију". Пронашли су Шведску, и њој двије дјевојке морала сумњивог к'о граматичка дотесаност Милорада Додика. Те дјевојке су Ассангеа оптужиле за силовање, пронашле чак и кондом (мало је необично да један силоватељ силује било кога користећи кондом, а фарса добија на боји кад се дода да је, по службеној теорији, Ассанге силовао двије жене користећи један, исти перзерватив), и сви услови да се човјек који је направио пометњу у добру скованом америчком дипломатском брлогу приведе, и баш каоо и његов доушник из америчке војске, подвргне тортурама, мучењу и коначној ликвидацији. Но, једна земља рекла је НЕ ! И зато слобода човјечанства до даљњег остаје живјети у малој згради еквадроске амбасаде, док припадници британске тајне службе само чекају да провири, па да је мучки заробе.

"Јулиан Ассанге је крао информације. Крађа је кажњива. Шпијунажа такођер. Па због чега не би одговарао за то ?", пита ме један дискутант. Питање је на мјесту, додуше погрешном, али је на мјесту. Но, поставимо ствари овако - да ли бисмо човјеку који од нациста краде тајне податке о инвазији на, лупам, Велику Биртанију назвали шпијуном, лупежом и позвали на његово хапшење ?! Да је Јулиан Ассанге којим случајем, умјесто америчких, одавао сјевернокорејске тајне податке, досад би се већ неко сјетио дати му Нобелову награду. Зар не ?!

Идемо даље, податке до којих је икилеакс послао у јавност и који су на снажан нажин потресли свјетску дипломатију и свјет у цијелини, никад нико није оспорио. Дакле, ниједна земља која се у њима спомиње није ни покушала порећи аутентничност поменутих докумената и депеша.  Па у чему је онда проблем ?! Проблем је вјероватно у човјеку који је до тих података дошао, који је схватио сву њихову тежину и понудио их човјечнаству на увид. Човјечанству које их није требало чути, ни знати. Човјечанству које се требало будити у незнању, у несхватању да је цијена горива које купују договорена са саудијском владом, да је америчка администрација захтјевала да се повећају цијене пшенице што је узроковало инфлацију у Мексику, да је вакцина коју ће њихово дијете сутра примити давно расходовани лијек повучен са америчког тржишта и послан у Пакистан.

икилеакс је свијет промијенио далеко више од 11. септембра. Терористички атак на САД је можда физички удар на слободу, удар који погађа групу људи и мијења једино систем сигурности на аеродрому. Но, афера икилеакс свијет мијења изнутра. Мијења начин на који људи поимају своју стварност, своју слободу. Послије икилеакса ниједан дипломат се не усуђује комуницирати тајним депешама, свака држава има сазнања о информацијама које круже по њеном територију, а управо је то и највећи ефект свега овог на свијет.икилеакс је једнако ударио и на САД, и на Русију која је, да одмах будемо јасни, најобичнија тамница за људска права, а од САД-а се разликује једино по боји затворских чувара.

У одбрану Јулиана Ассангеа је устао Еквадор, мала јужноамеричка држава која можда блефира, али су њени улози далеко мањи. Ако падне Јулиан Ассанге, несумњиво слобода човјечанства никад неће бити пораженија.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.