Седамдесет плус инфлуенсери

"Лако је инфлуенсати с двадесет и шест, али умијеће је то чинити са седамдесет плус."

džej_bo / 13. април 2019

 

Моја бака с мамине стране управо је прославила седамдесет и осми рођендан. Доживјела је одраслу дјецу, одраслу унучад и ево доживјела је и праунуче. Удовица је већ седамнаест година и живи сама у стану. Ипак, прославила је свој рођендан, мобител јој је звонио цијело јутро с честиткама. Пила је каву са сусједима и почастила их колачима. Касније је обукла свој најфинији костим, уредила косу и лице и отишла прославити свој рођендан с дјецом на ручку у ресторану. Сваки дан припрема делиције за доручак и свако мало оде некоме у госте или гости дођу к њој. Свако још мало прошета, назове старе пријатеље и никад јој није досадно, сваки јој је дан испуњен, а напунила је седамдесет и осам година.

Моји бака и дедо с татине стране живе у приземљу куће. Сваки дан кроз кућу им протутњи десетак људи, једна маца и један пас. Дедо је недавно одлучио да жели штап па је, чим га је добио, дословно одјурио у фризерски салон на шишање да се похвали да је стигао с новим штапом, а мислио је да можда више ни неће доћи на шишање. Они пију каву заједно ујутро, док је сунце најљепше сједе у дворишту. Бака још ставља виклере након купања, смије се цијелим бићем кад јој мачка ускочи кроз прозор у кухињу, а дедо се сам брије и смишља здравице за благдане. Бака прошета до мојих на други кат на мало разговора и пјева старе пјесме праунучету кад јој дође, а дедо има своју логу испод смокве и са сунчаним наочалама сједи ту сатима. Он има осамдесет и шест година, а она осамдесет и једну, и обоје и даље сваки дан испуњавају, како једно другом, тако и нама око њих.

Бака стави кармин кад пође по особну, а мени се тешко нашминкати па натакарим сунчане наочале да ми се не виде подочњаци кад морам до града. Друга бака ставља виклере за по дворишту, а мени је тешко отићи на фенирање па вежем косу на врх главе и изгледам као спадало с израстом од пола метра јер ми је лијено отићи на фарбарње пет мјесеци до салона који је удаљен од мог стана двије минуте. Дедо са сунчаним наочалама сатима ужива у дворишту, а мој балкон чекао је мјесецима да с њега склоним непотребне ствари и посадим цвијеће па да могу попити каву на сунцу.

Седамдесет осам, осамдесет један и осамдесет шест. То су бројеви њихових година. Двадесет и шест број је мојих година. Толико излазака неодрађених јер ми се није дало спремати. Толико казалишних представа пропуштених јер је падала киша, а ‘ко ће по киши. Толико филмова погледаних у лошој резолуцији код куће умјесто у кину јер ‘ко ће изаћи из пиджаме. Толико колумни ненаписаних јер мало ћу само сад мало дремнути па ћу послије и онда то послије постане никад. Ако ми је сад тешко сваки дан одживјети пуним плућима, уређене косе, санираних подочњака, на сунцу и на ногама, што уопће могу очекивати кад се опасно приближим стотки?

Њих троје су ми инспирација. О животима би им се могла написати за сваког по једна књига. Упамтили су и проживјели ратове, губитке, бјежања, селидбе и тко зна какве још тегобе за које ми ни не знамо, а ево их сада, с пензијама од којих се једва живи, живе живот пуним плућима. Увијају косу, шминкају изборане образе и фурају сунчане наочале као највећи животни инфлуенсери. Лако је инфлуенсати с двадесет и шест, али умијеће је то чинити са седамдесет плус.

Нека вам не буде ништа лијено. Од себе направити топ модела за по кући, прочитати књигу умјесто одлежати серију, прошетати са сунчаним наочалама умјесто прескролати екран по стоти пут. Доћи ћемо сви у седамдесет плус, бојим се да ће нам се стегнути грло кад схватимо колико мало имамо за испричати онима што ће у нама гледати животне инфлуенсере. А за доживљаје уопће не треба пуно. Тако се мало може доживјети у четири зида, а тако се пуно доживљаја скупи у прослави седамдесет осмог рођендана у новом костиму, с кармином на уснама, у ресторану са своје двоје дјеце. Некако, како би било лијепо да томе сви тежимо.

 

 Огледало душе


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.