РОМАНСА У Ф-ДУРУ

поезија...

davor-radulj / 21. јун 2019

Пружа ми руку. Ја сам Марина, знаш оно, Марина, Марина, ти си цура фина. Очи јој унезверено гледају лево-десно. Несвесно. А и ти чекаш истог доктора, а, а? Нема га, опет касни. А, погледај, дванаест месеци сам трудна. Удара се прстом по грудима. И после нас праве лудима! Испод джемпера јој вири мало, љубичасто јастуче. Као неко уплашено маче. Његово је, зато и касни, не може да ме смисли више. Само шшш, тише, тише. Да нас не чују сестре. А оне су курве све, знаш, његове. Да, да, његове, његове.

 

А ја ћутим. Зурим у Маринино лепо лице. Из њега излећу неки лептирови, газеле, птице. Коса јој је запуштена, црна. Кад се насмеје, њена лепота се мења. Покварени зуби јој тада заблеје, као оне козе, јарићи, што их нека баба напаса поред реке. Нема више нашминкане холивудске сцене, иза завесе се помаља лице, сва лепота једне обичне жене. Покрај нас ходником бауљају, некада људи, а сада приказе истрошене, језиве. На мене личе. Марина ме хвата за руку, и, као намигује крадом, хајде, пођи са мном. И ја идем, ходам, за њом, ходам.

 

На широкој тераси ме одмах упита, имаш цигару, а? Овде нема пардона. Пречага лествица по којима се људи заробљено крећу. Климам потврдно главом. Припаљујем нам обома, и пушимо, тек тако, у суровом животу морам да играм без кондома, разних милкшејкова, швалерских фазона. Марина се заноси у моје лице, као да ми мисли чита. А што си ти овде? Шизофренија, знам, шизофренија, чим си ушао одмах сам те провалила. Хајде, ухвати ме за сису. А, јебига, нисам те ни за име питала, нема везе, нема везе.

 

Крај нас пролази мушкарац, у белој мајици, тамним гаћама, цигара му виси на уснама. Седа на бетон, прекршта ноге. Убоге, шиљате, танке. Коса – исусовска. Док пуши, уздиже браду ка јарком сунцу, небу. И прети прстом, као да се са неким свађа, виче. Нема овде Грачанице, Манасије, Жиче. Ово је гнездо – костурница. Избија из уста колутове никотина, пружа прсте ка њима и говори „Све је ово дим. Пичкин дим.“ Док ми длан дише на Марининим грудима, схватам да ћу победити. Каже ми, ај ме само једном пољуби, да заиста не полудим.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.