Плаћеничке хронике: активизам у БиХ

Када се заузмете за било шта, одмах дрекну "а шта је с болесном дјецом?!", а лијечење те исте болесне дјеце се финансира хуманитарним СМС порукама због њега и његове странке.

cutahija.haris / 11. септембар 2019

Пише: Харис Ћутахија

Босна и Херцеговина још увијек није демократско друштво, то се не треба посебно образлагати и аргументирати. Једноставно, нисмо још развили свијест плурализма, не знамо прихватити друге и другачије. Видјели смо то кроз небројене примјере реакција на протесте, укључујући и задњи – Поворку поноса у Сарајеву.

Бити активиста у друштву какво је Босна и Херцеговина није лако. Нађете се на удару владајућих странака, њихових ухљеба и ботова и оне масе која гласа за њих јер директно или индиректно има користи од њих. Проглашавају вас страним плаћеницима, сорошевцима, опозицијским ботовима, педерима, невјерницима и државним непријатељима. Уопште није битно то што се залажете за легитимне и рационалне ствари, за њих сте најљући непријатељ, неко кога они сматрају мањином и самим тим вам покушавају узети право на став и на крају, право на слободно изражавање.

Како реаговати на то? Прије свега, неко ко се бори против дискриминације, корупције, насиља и других проблема нашег друштва је патриота, шта год вам рекли. Свака позитивна промјена у друштву је резултат активизма. Да у људској хисторији није било друштвених промјена и њихових иницијатора, не би постојала цивилизација и људи би још увијек били у каменом добу. Инсистирати на промјенама није само океј, то је дужност одговорног грађанина. Ако у друштву постоји неправда, морамо све урадити да то промијенимо. Изласком на изборе, на протесте, укључивањем у невладине организације или активизмом на друштвеним мрежама. Они који вам то оспоравају, не желе добро нашој држави и народу.

Највећи непријатељи државе су управо они који активисте проглашају издајницима и активно се боре против промјене. Морате схватити да они вас не могу разумјети. Нису у стању. Њима једноставно није јасно да неко сасвим бесплатно изражава политичке ставове и бори се за промјену без интереса, јер то они никад не би урадили. Њихова љубав према странци и етничкој групи је условљена ситним личним интересом. Он страначког доброчинитеља ставља испред државе, Бога и народа и то се неће промијенити. Тако се бори за егзистенцију и ви сте његов непријатељ. Један од многих парадокса таквог менталног склопа је што он себе најискреније сматра већим патриотом од вас јер је њему странка замјена за сваки други идентитет, укључујући онај државни, а он је воли изнад свега. Када се заузмете за било шта, он се одмах дрекне "шта је с болесном дјецом?!", а лијечење те исте болесне дјеце се финансира хуманитарним СМС порукама због њега и његових.

Не треба их убјеђивати да сте у праву, они не знају шта значи интегритет јер су га давно продали. Свог лагодног живота се никад неће одрећи због принципа које не разумију и у које не вјерују. Нема везе што угрожавају будућност властите дјеце, што њихове комшије одлазе у иностранство у потрази за нормалним животом или што дубоко у себи знају да нису у праву. Они су лоше особе. Никад се немојте освртати на коментаре тих неморалних сподоба, они су суб-људи без самопоштовања и интегритета и као такви нису компетентни за заузимање става нити су достојни схватања за озбиљно. Активизам је најпатриотскији чин и то вам нико не може одузети. Са хисторијске дистанце, борци за промјене ће бити једини људи вриједни помена у овој епохи наше земље.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.