ПАПРИКЕ И ЈАГОДЕ

У рахатлуку дочекаш август! Колико су паприке не занима те...

Kole ovakva Kole onakva / 08. јун 2019

 

Осванеш првог јануара уз репризу филмског маратона, остатке мезе и руско - француске салате. Више ниси разочаран што си Нову дочекао код куће или у друштву на територији властите општине. Бахами, Лондони, и сва друга лудила нека сачекају. Ко је сретан па тај дан не мора у радну службу, метиља се по кући уз звуке из  Музикферајна, уз 100% одлучности да ће ове године све другачије. А неће ништа!  И развлачиш лову до сљедећег мјесеца и одлажеш да размонтираш лампице и сву скаламерију новогодишњег амбијента. Ко слави прослави Божић, само продужи све до фебруара.

У фебруару си нешто као полетнији, као краћи је мјесец за 48х па ће брже плата, ко фол. Чекаш прољеће као мрки медо, и окрећеш главу ка небу. И утом се неко роди. Е ај' сад на бабине с оно плате, разлети се, нађи, купи однеси образли да не циганчиш на дјетету. Није ред... и чекаш март. Идеш на посао, ако посла имаш.

Март сви нервозни чекају то прољеће, и ако имаш среће да још волиш свој посао мораш само да пазиш да ти га нека надрндана будала не огади. Машташ о одмору из снова који реално не можеш платити. Ни толико дана, ни ту локацију. Исто машта и онај надрндани. И утом неко умре. Ај' сад на жалост. Кило коцке, пола киле кафе, коју марамицу ако ти се баш слоши и прогурај. Па сутра на гробље, а тамо ти се најмање иде, али идеш. Три дана иза тога вртиш филм о пролазности живота, па све пошаљеш у неку ствар и пустиш да те попусти. Наредају се обично иза тога празници, Ускрси, Рамазани, Бајрами... и све x2. Вријеме да се опет наједемо нечега што није баш лијепо поруменило, није фино нешто упило агду, није се разабрало...

И сит дочекаш април. Свега!

У априлу сви повилене, јер ево га прољеће у зимској јакни. Па назор обучеш мантил и већ након 24х имаш позамашан цех у апотеци. Обучеш поново зимску јакну и закунеш се да нећеш никад више, а хоћеш већ са првом зраком сунца. Штедиш паре за још два дана годишњег у глави, на паркингу испред општине у којој чекаш ред за овјеру неке копије, неког папира за нешто, а ништа. Онда те будала удари на паркингу и слупа ти ауто. Ако ауто имаш. Плати све то, од оних уштеђених пара за цијели одмор. Почни од почетка па докле стигнеш. Јагоде су седам, а паприке девет марака. Госпођа за овјере је на боловању.

Са неовјереним папиром уђеш у мај. У мају с неба пада све осим неба. Упали гријање и слупај оне замишљене паре које ћеш да уштедиш на рачуне. Добро тјешиш се виша сила! С телевизије ти поручују да се неко препуцава и да би ратовао сваки дан, мијењаш канал и мјериш притисак. Није добар, биће чим одеш на онај одмор. Госпођа за овјере је дошла са боловања, али сада је отишла на доручак који траје као да се на сонду храни. Сачекаш, коначно овјериш и носиш код неке друге госпође која је на прошлогодишњем одмору. Добро, вратиће се кад сви рокови истекну, и кад она прва  оде на овогодишњи годишњи. До тада убјеђујеш себе да те један папир неће избацити из равнотеже, а лебдиш непрегледним свемирским пространствима катапултиран испред планетарне тачке звана општина. Папир одложиш у прву ладицу са наљепљеном напоменом да се дотична враћа 7. јуна са залуженог одмора.

У јуну опет неко умро, не идеш на сахрану изјавиш саучешће јер си управо обавио у претходних пола године све своје, годишњице, полугодишњице, четрдесетнице и седмине. Извинеш се у раскораку си са смрћу, а преблизу ти је. Нагло је отоплило па из чизама треба прећи у јапанке које везе немаш гдје су. Рови и наћи ћеш све осим јапанки што си у претходних пола године халалио. Јапанке ћеш купити нове, док се опет нешто треће не загуби у кући па ћеш их наћи у новембру. Друга госпођа се вратила са одмора, прва отишла на одмор, папир истеко. Одлучиш да ћеш чекати септембар док се сви наодмарају, свакако је скоро јули и једеш јагоде од три марке.

У јулу од оно мало уштеђених пара идеш на бабине опет. Слушаш расправу око имена. Те да није превише старинско, те да није „премуслиманско, прехрватско, пресрпско“, прекратко, предуго, премодерно, пре ко комшијин пас.... а дијете ко дијете слатко свеједно му како се зове, али фамилији није. Заболи те мали мозак. Врућина ти спржи остатак и бјежиш под туш цркнутог бојлера. Који нећеш сада замијенити јер си слупао паре на оног „пре нешто“ малешног. А није ти жао. Отпишеш одмор и свима кажеш на много гласан глас да ће сви да запишу сјекиром по леду када ћеш поновити то све тако. Ови са телевизије и даље ратују у мислима, идеш на посао ако посла имаш, за плату која касни и тјешиш се да имаш макар климу да пухне у тебе и окрене ти пола главе док је вани спарина. У таквом рахатлуку дочекаш август.

У августу су ти сви криви који се брчкају на мору док ти душа цвили, али нема везе себе убиједиш да је то само твоја хуја. Онда почне да пада киша па ти буде лакше. Одлучиш се да ћеш поспремити све ормаре, ладице и кућне црне рупе. Прионеш на радну акцију и сав полетан распремаш са илузијом како ће ти живот након тога бити фантастичан. Носаш вреће смећа и неких непотребних ствари у сусрет неком изгладњелом човјеку крај контејнера, који обара поглед од стида јер је ухваћен у роварењу. Стид те тебе и твоје хује, помислиш ма јебо море... Њега стид свега... Онда се вратиш у кућу, запалиш цигару и себи би најрадије заждио шамар, бациш поглед на тв, више они не ратују. Отишли на одмор. Вратиће се ускоро па уживај док траје. Паприке су двије марке, а јагода нема.

Ко је још видио јагоде у септембру? Видиш само море плаката, папирина предизборног лудила. Сви за све и сви против свих, јачи од најјачих и бољи од свих претходних, а исти они.  Освјежени са одмора дошли од твојих пара смију ти се са билборда, из поштанског сандучета, са врата свега што мораш да отвориш. Када их погледаш рекао би онај ко се задесио у пролазу како ми имамо ведре и насмијане политичаре, полетно фотошопиране за дивљање. Красни су оваквих нема нигдје, првокласни и нису за извоз. Уз звук школских звона, оду картице у минус минуса, дај тене, дај ергономски руксак за дјецу која ко товарни магарци крећу у први разред, а ни оловку још нису савладали да држе у руци. Дај књиге, неке ауторе неке директорице, дај рату за кредит, дај рату за регистрацију аута, дај рату за фрижидер, још само да неко опет умре или да се роди од плате која касни можеш можда само себи штрик да финансираш. Ако плату немаш нећеш ни штрик. Гласај у октобру за промјене па можда догодине буде било за штрик. Колико су паприке не занима те.

Кад си гласао у октобру за неке било које, одслушо све статистике, резултате, изборне штабове, проглашења побједника вратиш се у колотечину јер си свакако изгубио и наредне четири године живота. Фатај још мало сунца које те грије. Има кокица, утакмица, филмова посла и игара. Не буни се превише срећа нема још снијега. Ускоро ће крај године и имаш прилику да све од ове поправиш у наредној. До тада повади налаза, посвађај се на свим шалтерима, нек ти то буде сада и одмах јер нећеш себи да квариш празничну атмосферу послије у децембру.

Још само да преживиш новембар. Пробудиш се под снијегом у дану када си сигуран да су све госпође дошле са одмора, у дану који се зове дан за овјеру! Тражи чизме које си оставио на мјесто које си рекао да ћеш запамтити, па си заборавио. Ровиш, нађеш оне јапанке које си тражио у јуну сада имаш два пара. Чизме ћеш наћи у поподневним сатима дана за овјеру, на крају радног времена. Тјешићеш се препоруком стручњака да није добро  излазити вани без нужне потребе због загађења зрака. Ако их послушаш потрајаће та овјера до априла. Ујутро ће те пробудити поштар са плавом ковертом у којој је опомена од госпође са одмора што јој ниси донио папир. Онда ти под језик подлете сви чланови њене шире и уже родбине. Наравно да ћеш већ уз прву јутарњу кафу чути ко је све умро, колико је поскупило гориво и гријање, уз редовну анамнезу свих дијагноза око тебе док ти плава коверта  на столу боде очи. Радујеш се сусрету с госпођом за овјере јер нећеш јој дозволити да ти распрши новогодишњу бајку лупањем свог светог печата у децембру. Срећа бабина нема.

Нема бабина у децембру јер никоме није било ни до чега у марту! То ја зовем срећом у несрећи. Таман ћеш оне замишљене уштеђене паре које би слупао на бабине сручити за Нову. Па ћеш ти то лијепо на тенане ове године без фрке и гунгуле. Да уживаш у свему. То ти је идеја. И ништа од ње.  Све знаш како би ти, без Бахама, Лондона, лудила... Јелкицу, па оне лампице које су се продале други дан након што су се појавиле, па све ћеш ти то да средиш... Па ти атмосферу подигну посвађани  што јелка, јел ти нана китила јелку, па чији је Деда Мраз, па јел' то иде или не, па јел' то преузимање идентитета, па ћеш да се ушушкаш у тој идили са књигом док ти свијетле оне жељене распродате лампице. У том ће и Божић опет, и лудница посљедње седмице старе године. Онда ћеш да мантраш још само седам дана, а од првог јануара ћеш све другачије... То је тако увијек укратко, на крају овог почетка и не сјетиш се колико су биле паприке, а колико јагоде.

 

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.