О читању

Својевремено је Марк Тwаин изјавио да се чувамо текстова о здрављу, можемо умријети због штампарске грешке.

TitoTarantula / 03. децембар 2018

Овај свијет је као књига, има корице, почетак, крај, па опет корице. Корице на почетку значе да смо прије постанка на овај свијет, ипак били још негдје, јер морао је постојати темељ. Корице на крају књиге не значе нестанак, него прелазак у нешто друго. Прочитавши једну књигу, крајње корице те књиге значе да треба наћи и прочитати другу.

Джаба нама и Дан књига и Дан ауторских права, када нам је мрско читати. Ако бисмо на основу тиража најчитанијих дјела покушали одговорити на питање шта се чита у БиХ, одговор би био: скоро ништа. Или, Штулићевски: криве ствари. Данашња читалачка публика у Босни и Херцеговини, углавном се задовољава читањем часописа, кухарских дневника, наслова web портала (никако цијели текст) а још к тому ако додамо коју сапуницу, добит ћемо идиличну слику друштвене заједнице у БиХ.

Својевремено је Марк Тwаин изјавио да се чувамо текстова о здрављу, можемо умријети због штампарске грешке.

Босанци могу жудно гледати нагомилане књиге на столу. Коју год отворе, прижељкују да ликови искоче. Брачни парови попут Свона и Одет, Шехерзаде и Шахријара. Надреалистични ликови – Раскољников, Јосеф К., Али – баба, овековјечени мастилом да живе за сва времена (евергреен) и да буду ухваћени у најдубљим животним дилемама.

А шта су то писци, шта су то књижевна дјела, питају се читаоци? Можда Инспирацију требају тражити у дјелу Црни албум, Ханифа Курејшија: Али, зар писци не покушавају да објасне геноцид и сличне ствари? Романи су као слике живота. Управо сада читам један од Достојевског, Зле духе...“ „Мани ме тих прича о духу и питај људе шта читају(...)“ „У праву си. Повремено ми дође да неке људе зграбим за гушу и кажем им: прочитај ову Мопасанову или Фокнерову причу, то се мора знати, то је написао човјек, боље је од телевизије.

Овако постављање теорије о читању чини приказ теорија/тема које се тврде прилично есенцијалистичким и минијатурним ако се у обзир узме „тренд“ одбацивања опћих модела самих теорија/тврдњи које се доказују. Кренувши од „руба према средишту знаности“ у сврху друштвенознанствене спознаје потребно је појаснити шта се то подразумијева под опћом теоријом/темом која се проблематизира.

Можда се читаоци у Босни и Херцеговини боје сами себе, јер вјерују да, нпр. поезија оставља ожиљке на души.

П.С. Инспирисано од шифрираног ЦХ психолога (Ј.Т.)

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.