О бироу за запошљавање: Има ‘л посла? Нема, хвала Богу

Ова установа, која неодољиво подсјећа на Кафкин "Процес", диван је примјер наше неефектне, гломазне и парадоксалне администрације.

cutahija.haris / 06. јун 2019

Пише: Харис Ћутахија

Неки дан директор Агенције за рад и запошљавање БиХ изјави да је у Босни и Херцеговини тренутно незапослено 435.260 особа и да је то хисторијски минимум. То ме нагна на размишљање о улози свих тих силних агенција, завода, служби и бироа за запошљавање. Како је то стварно озбиљна тема, ред је да почнемо вицем. 

Дакле, зове Мујо биро за запошљавање.

- Биро за запошљавање, изволите.
- Добар дан, овдје Мујо. Зовем да видим има ли каквог посла за мене.
- А да, ви сте факултетски образовани, мада немате стажа. Познајете два страна језика, а завршили сте и ИТ академију. 
- Да, да.
- Па, господине, имамо за вас једну директорску позицију. Плата је 5000 марака, имате секретарицу, службено ауто са возачем, регрес и топли оброк. И као бонус, додат ћемо вам и плаћен одмор на Малдивима.
- Госпођо, не будите неозбиљни.
- Ко је први почео??

Биро за запошљавање (јединствени термин за све ове службе) задњих тридесет година је предмет којекаквих шега, шала и пошалица. А, гдје неће бити.

Одете тамо једном у два мјесеца јер вас мука натјера. Дочека вас времешна госпођа (у даљем тексту: баба) која се није насмијала од цазинске буне и налијепи вас јер касните два дана. Отвори вашу радну књижицу која форму није промијенила од Титовог судбоносног "не" Стаљину, сажаљиво одмахне главом и колегици/вршњакињи са шалтера поред тужно декламује: "види, магистар". Спуца оним печатом зачуђујућом снагом и тим звуком вам скрати живот за мјесец и по. Скупљате своје документе и смјерно пропуштате сљедећег несретника.

Не сјећам се да сам икада икога срео ко је сретан, или барем индифирентан, јер иде на биро. Сви су, у најбољем случају, кењкави. Зашто је то тако?

Па, формални основни разлог постојања те службе је да вам помогне да нађете посао. Е сад, није да се то никад није десило, али то су послови гдје је плата до 500 марака, па директор нема образа ту запослити сестриног малог, и/ли су у питању тешки физички послови које нико неће да ради. Сјећам се када је једна велика пекара у мојој опћини отварала пословницу и преко бироа су тражили раднике и нико није хтио радити. Власник пекаре је изјавио како је то зато што је његова пекара из другог ентитета, али се испоставило да је стварни разлог плата - 450 марака, ако се добро сјећам. Истина је да се сви јављају на биро да не би изгубили здравствено осигурање или право на куповину ГРАС-овог купона од 12 марака, на којем стоји велико Н. Нерадник, ваљда.

Ова установа, која неодољиво подсјећа на Кафкин "Процес", диван је примјер наше неефектне, гломазне и парадоксалне администрације. У свакој опћини у Босни и Херцеговини из буджета се исплаћују плате за неких 5-6 радника бироа чија је основна улога да биљеже незапослене особе које се јављају у одређеним интервалима, да их скидају са евиденције уколико се не јаве или се запосле у међувремену и спорадично издају потврде да сте на њиховом списку. Ту су наравно и режије, закупнина простора, итд.

Кад рационално размислимо, посао вођења базе података умјесто постојећих легија упосленика може радити десет информатички писмених људи са два рачунара и пристојним сервером, уз увођење увезаног електронског система евиденције из којег излазите у тренутку кад нађете посао или перманентно напустите државу. 

Али, не лези враже, директори ових служби и страначке фигуре су увијек спремни оправдати њихово постојање, па вјешто жонглирају статистиком. Увијек приказују статистику о смањењу броја незапослених. Међутим, број незапослених особа и број оних који су на евиденцији незапослених особа се битно разликују, јер људе скидају са евиденције незапослених због одласка у иностранство, због нејављања и цијеле лепезе техникалија. Умјесто тога, треба анализирати статистику о запослености - колико је радних мјеста отворено и то ће нам приказати стварно стање. 

Практично, исељавање младих (које је основни разлог смањења броја евидентираних незапослених) приказује се као успјех власти и то се користи као аргумент на изборима, а само код нас се политичари хвале сивом економијом - па предсједник једне од већих странака у БиХ каже да је запошљавање на узлазној путањи, само се то не види толико јер имамо велики број непријављених радника. 

Шта можемо урадити? Можемо инсистирати на подацима о ефикасности служби за запошљавање. Можемо инсистирати на модернизацији услуге. И на крају, инсистирати на пружању услуге. Да нам помогну наћи посао, да програми запошљавања не буду резервисани за страначке подмлатке и да упосленице бироа увјежбају осмијех.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.