Ilustracija
Никада се не сликају када стоје, јер тада могу 2,5 човека у зимском оделу да стоје на једном квадратном метру, а када шетате једна особа заузме 5 до 6 квадратних метара. Зато се увек сликају у покрету. И када је 1.000 људи, изгледа као милион. Никада се не сликају када стоје, већ само када су у покрету. Постоје надлежне службе и људи којима је посао да изброје број људи, а који су избројали много мање. Нека им буде 20.000, казао је, посве озбиљно нови највећи Србин нашег доба у покушају да дискредитује и оно мало опозиције која се окупила, називајући организаторе илузионистима.
И, у праву је.
Сасвим је тачно да постоје оптичке илузије, неке од њих су у свакодневној употреби.
Такође је јасно да постоје и многе друге илузије.
Неке од њих ћемо покушати да објаснимо у неставку:
1. Илузија идентитета - Када вам бивши радикал прода причу да је демократа, док при том покушава да забрани сваки вид супростављеног мишљења.
2. Илузија сигурности - Када особа која је упирала прстом у покојног Ћурувију сада штити добро чељаде, назови новинарку Барбару;
3. Социјална илузија - Када из земље побјегне 50.000 младих па се прича о смањењу незапослености.
4. Пензионерска илузија - Када им смањиш пензије па их онда постепено подижеш, шаљући им напредна писма у којима им захваљујеш што стрпљиво грицкају коске.
5. Тајкунска илузија - Када им и након 15 година, као кривце потураш бившу власт, а брат ти држи пола Србије.
6. Косовска илузија - Када се бориш за КиМ, а у твојој владавини покрајина добије чланство у нових 30 међународних организација.
7. Временска илузија, тзв. црна рупа - Када су за лошу данашњицу криви они који су остали у прошлости, док се напредна будућност из године у годину помјера за двије, највише три године у будућност.
8. Илузија опозиције - Једина илузија за коју су, дежурни опозиционари, сами криви, наравно, уз свесрдну подршку великог вође.
И за крај једна од најгенијалнијих илузија савремене Србије, тзв. илузија (непријатног) мириса. Када све, горе наведене илузије, тј. смрадове једнако подјелиш на Гојковићку, Вулина, Ђурића, Ђуку, Шешеља и Брнабићку, онда се властити смрад мање, готово никако не осјети у јавности.
На жалост народа небеског, највећи није савладао ону најмистериознију илузију - да нестане из јавности, макар на сат времена!
 |
ОдговорПрослиједи |
Подијели: