Не буди увлачигуз

Увлачигуз се својевољно одриче статуса хомо сапиенса, постаје инфериорна подврста која изгледа као човјек, хода усправно и користи се говором, али свјесно одбија користити властити мозак и одриче се свог мишљења.

cutahija.haris / 08. јул 2019

Пише: Харис Ћутахија

Који је рецепт за успјех у држави каква је наша? Држави у којој је лицемјерство опћеприхваћена друштвена норма, држави у којој се успјех не мјери урађеним већ новцем који ниси зарадио. То је једноставно - буди увлачигуз.

Ово је текст о полтронима, улизицама, увлакачима, аналним рониоцима, климоглавцима, онима који су продали себе и своје ставове за сићу. Намијењен је и онима који подржавају полтронство и своју дјецу одгајају да буду полтрони јер мисле да ће им тако олакшати пливање кроз живот.

Код нас су лични ставови обично систематски сузбијани. Сједи доле, шути и не таласај. То ти говоре политичари, медији и родитељи. Зато је лакше ићи низводно, линијом мањег отпора. Лакше је бити увлачигуз.

Примјећујем да живиш к'о бубрег у лоју

Осмијех, украс лица због страних вилица

Капут ти има камелеон боју

Прича се по селу да си постао улизица

Дупелизац и увлакач

Муфљуз, пизда, улизица

Иза тебе отегла се

Надимака кобасица

(Рамбо Амадеус – Улизица)

Полтрон на француском језику означава кукавицу, особу без храбрости, а на италијанском, полтроне значи лијен. У нашем језику, означава особу која има особине и карактер кукавице, односно дволичне особе и улизице. Полтрон је синоним за ријечи плашљивац, улизица, бескичмењак, пузавац, разметљивац и сл. Полтрони су неомиљени људи који за циљ имају једино и искључиво своју корист, те се зарад ње свима додворавају.

Свуда су око нас, Балкан је фарма увлачигуза. Свјесни су да не посједују личне квалитете и знање да би задржали посао који су добили преко странке и онда од себе дају једино што имају – себе и своје биће.

Чега се један увлачигуз, у ствари, одриче? Материјално гледајући, у плусу је. Уз прави ПР, уложен труд на друштвеним мрежама, посебно у вријеме предизборне кампање, и уз мало среће, постат ће дио свите мајмунолике елите. Увалит ће се у државну службу, државну фирму или у неки управни одбор, гдје ће несметано наставити своје неугледно постојање. Свог ће мецену, ма какав био, окивати у звијезде, величајући његов лик и дјело. А мецена ће се благонаклоно смјешкати, сркућући балканску амброзију полтронства коју му овај несретник сервира. И није то само ствар храњења нечијег ега. Наши политичари живе од глумљења патритозма, залагања за државу и заштите интереса свог народа. Њима су пријеко потребни миниони који ће их представљати онаквима какви се труде приказати народу.

Међутим, постоји нешто дубље од тога. Хомо сапиенс је у пријеводу разумни човјек. Обдарен је разумом и самостално размишља. Увлачигуз се својевољно одриче статуса хомо сапиенса, постаје инфериорна подврста која изгледа као човјек, хода усправно и користи се говором, али свјесно одбија користити властити мозак и одриче се свог мишљења. Негирањем своје људске природе, он продаје душу ђаволу. А без душе, он је само футрола чија је садржина лаж и лицемјерје.

Увлачигузе морамо етикетирати као такве. Перцепцију о њима морамо свести на оно шта јесу – морално ништавило нељудског соја. Ако то не урадимо, и даље ће нам судбину кројити нечији неспособни зетови којима је једина вјештина улизивање. Меша Селимовић је рекао да су полтрони “ђубре на којем расту сва зла овог свијета”. Зато их се требамо гнушати и такво девијантно понашање које има несагледиве посљедице по друштво требамо изопћити и осудити.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.