Медији у БиХ: нећете вјеровати шта се десило...

Медији имају пресудну улогу у демократском друштву. Информације које одређују наше политичке ставове добивамо из медија и онда гласамо на основу тих ставова.

cutahija.haris / 25. јун 2019

Пише: Харис Ћутахија

Медији имају пресудну улогу у демократском друштву. Информације које одређују наше политичке ставове добивамо из медија и онда гласамо на основу тих ставова.

У извјештају Европске комисије о Босни и Херцеговини за 2018. годину, између осталог, наводи се да  су потребна значајна унапрјеђења стратешког, правног, институционалног и политичког оквира за поштивање људских права и то укључује слободу изражавања гдје је настављен политички притисак на новинаре и њихово застрашивање, укључујући физичке и вербалне нападе.

Имамо пуно примјера за притисак на медије: од афера "Диплома" и "Селефије", гдје се умјесто отварања истрага против продавача диплома, односно особа осумњичених за врбовање особа за превожење оружја у БиХ, тужилаштво провјерава новинаре и њихове изворе, преко "напада на камеру", до пријетњи тужбама новинарима који раде свој посао, као што се то десило у афери "Поткивање". Медије, посебно оне истраживачке, политичари представљају непријатељима државе, страним плаћеницима, те их јавно вријеђају, псују им и називају их "кретенима". Овакви позиви на линч су углавном дјелотворни. Демотивише новинаре да пишу критички и посљедица тога је да већина медија у БиХ преноси агенцијске вијести и обрађује безболне и небитне теме са сензационалистичко-турбофолкерским насловима који обично почињу са "нећете вјеровати шта се десило..." или "нећете вјеровати шта је рекао...".

Индолентни медији погодују јавашлуку и криминалу у политици и институцијама. Уколико се нека вијест појави на неколико "непријатељских" медија, а "озбиљни" медији је игноришу, већина је одбаци као тендециозну или неистиниту јер је уперена против вољене странке и као таква, сигурно је дио плана Сороша да отвори Мекдоналдсову испоставу у Милићима или у Олову.

Још су деструктивнији страначки билтени који руше оно мало повјерења грађана у медије. То раде провидним спиновима и најобичнијим лажима које погодују странци за чији рачун постоје и раде. То нису само медији који су у власништву високорангираних страначких кадрова, већ и државни медији, који се попут спонзоруше вулгарис предају странци која је на власти.

Новинарска етика у Босни и Херцеговини је метафизички феномен, имагинарна је и лако измиче из руку. Медији су на аукцији и интегритету је могуће одредити цијену. Оно мало новинара са интегритетом и етиком су прогањани и линчовани. Не само од политичара, већ и од доброг дијела народа за чију добробит и пишу.

Неколико истраживања задњих година се бавило анализом кориштењем лажи у медијима у Босни и Херцеговини. Резултати су поражавајући. Неки јавни сервиси су предњачили на тим списковима. Међутим, иако су ти подаци били јавни и доступни, то никако није утицало на њихову гледаност/слушаност/читаност и то говори о томе колико нам је битна истиност у преношењу информација.

Требамо схватити једну ствар: објективни медији не постоје. Сваки уредник, чак и новинар, има своје политичке ставове и ту парадигму користи у свом раду. У свим развијеним демократским друштвима можете јако брзо схватити на чијој је страни неки медиј. Тако је у САД-у, нпр., Фоx Неwс увијек на страни Трумпа и републиканаца, а ЦНН на страни демократа.

Политички афинитети медија у демократији су честа појава и то је коректно. Оно што није коректно, то је преношење неистина и ту треба реаговати Регулаторна агенција за комуникације (РАК). Симболичне новчане казне једноставно нису довољно ефектне и то је видљиво у свим анализама. Дакле, потребан је јак законски оквир који ће регулисати садржај у медијима, спријечити лажи и обезбједити поштивање новинарске етике.

Дио одговорности је и на конзументима. Медији “живе” од реклама, а цијену тих реклама одређује гледаност/слушаност/читаност. Када не бисмо конзумирали медије који нас лажу, они би јако брзо престали постојати или би промијенили начин рада. Исто тако, грађани плаћањем РТВ таксе финансирају јавни РТВ сервис, а заузврат добивају лажи, спин и неквалитетан програм.

Као одговорни грађани, учесници демократског процеса, морамо инсистирати на истини у медијима. Одлуке донесене на основу погрешних информација су, логично, погрешне. Док се то стање не поправи, требамо јако пажљиво конзумирати медијски садржај. Требамо узимати у обзир ко је власник медија, ко пише, који су мотиви писања и још пуно фактора. С друге стране, требамо осуђивати сваки притисак на медије и не допустити да садржај информације дефинишу или ограничавају политичари.

Малцолм X је о медијима рекао: “Ако нисте пажљиви, због новина ћете мрзити људе под опресијом, а вољети оне који врше опресију”. Слобода изражавања постоји да би се дошло до истине, а не да би се користила као алиби за лаж. Уређивачку политику медија требамо препустити медијима, све док се она заснива на истини и етици, а сваки утицај на медије требамо спријечити оштрим законским мјерама.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.