Мањи Јумпинг

balkanskispijun / 28. април 2012

Зарад предаха од наше свакодневнице ову седмицу нам је обиљежио један међународни ублехаш под називом Мањи (Манђи) Ирсхад. Осим ублехашких карактеристика имала је госпођа Мањи још једну повезницу са босанским хоштаплерима – злоупотребљавала је вјеру.

Ауторица је иначе популарна списатељица и новинарка у многим медијима који су америчке верзије Дневног аваза. Нјена посљедња књига „Аллах, слобода и љубав“ позамашно је дјело и дијели се у великим количинама бесплатно, баш као што су вехабије иза рата беплатно дијелиле позамашне књиге у духу њихове „интерпретације ислама“.  Интересантно је погледати ко нас то сад купује и чиме нас то обасипају у жељи да „просвијетле“ неуке босанске муслимане. Занимљиво би било сазнати чије паре и који то лоби стоји иза тога, мада је очито.

Већ први поглед на књигу и цитат издвојен на њеним корицама показује нам да Мањи прави исту почетну грешку као и вехабије и многи други „исламски просвјетитељи“. Наиме Мањи нам вели „Ислам је оно каквим га муслимани начине“ те нам објашњава како сада требамо измијенити „дискутабилне“ дијелове светих списа како су то урадили хришћани и Јевреји“. Рећи ћу вам исто што сам поручио госпођици Мањи на промоцији књиге: „Апсолутно нетачно“.

Како нисмо причали са научно-религијског аспекта него унутарвјерски, из окриља ислама, њена теза дјелује као смијурија. Када Мањи оправдање за реинтерпретацију ислама налази у хришћанству и јудаизму то је скоро једнако глупо као када Мустафа Церић оправдање за своју „резиденцију“ налази у резиденцији католичког бискупа. Ислам је јасна и заокружена религија, филигрански прецизно до утанчине појашњена. Наравно унутар граница и правила ислама, онако како се он сам дефинисао, постоји скоро бескрајно широк простор за слободу и размјену мишљења. Према хадису (изреци) посланика ислама Мухаммеда а.с.(мир нека је на њега) та је различитост мишљења Божији благослов за муслимане. Међутим све изван тог круга једноставно није ислам и људима је, према исламу, управо Бог дао право да из њега изађу и не буду муслимани. Ислам је такођер врло прецизно дефинисао ко су то муслимани. Према овој вјери муслимани нису они који се зову Мујо, Сулејман, Мухамед, Сафет, итд. Нити су муслимани они који пусте браде, нити су то они који су рођени у породици која се сматра „муслиманском“, нити су то они који носе турбане, ахмедије или фесове. Кур'ан веома јасно у десетцима ајета (реченица/стихова) описује муслимане по њиховим карактеристикама, дјелима и ономе у што вјерују и што поштују. Тако да, за разлику од онога што Мандји проповједа, ислам дефинише муслимане а не муслимани ислам. Једнако тако муслимане не дефинишу ни хоџе ни реисови ни мутевелије нити било које друго створење које мисли да има право на „реинтерпретацију“ ислама.

Ово није једина дискутабилна ставка код Мањи. Она се иначе представља као хомосексуалка и то је јасно ставља ван круга ислама и одузима јој право да се као таква представља. Наравно ово је слободна земља и она може причати шта год жели, и тврдити шта год жели, па ни мени не пада на памет да јој то право оспоравам када већ може наћи муштерије за своју робу. Међутим са аспекта ислама то је питање давно рашчишћено.

Наравно Мањи се ово не допада јер не жели побјећи од свог културног идентитета са којим је, једнако глупо као што то Бошњаци раде, поистовијетила религију Ислам. Ислам је најприје козмополитска религија и по својој природи и по ономе што је Мухаммед а.с. научавао, ислам се никако, никада и нигдје не може спустити у окове нечег тако уског као што је етинија. Нити ислам икако може прихватити национализам као усијање етничког лудила. То је вјероватно једна од најнеисламскијих појава у свијету који себи узима за право да се назива „муслиманским“.

Понављам Мањи има право да мисли шта год хоће и да говори шта год жели па се запитајмо онда какву нам то вјеру она као декларисана „муслиманка“ жели продати? Мањи дакле вели да је тај њен бог био неспособан да се фино изрази, да је остао недоречен у објави коју је сам назвао савршеном и потпуном, и да ће га сад Мањи исправити тамо гдје је он гријешио?! Зар заиста Мањи своју публику сматра толико глупом да ће је послушати и почети вјеровати у бога од ког је сама Мањи паметнија и способнија? У бога који је или слагао или је неспособан па ће му Мањи помоћи? Ко је сад у том односу уопште бог?

 Нјена је „интерпретација“ свакако далеко од ислама и од оног како се Бог описао и шта је Он о Себи рекао. Социолошки гледано у питању је веома јасан и наглашен утјецај антропоцентричног западног свјетоназора. Тај је свјетоназор ренесансом преузет од античких Грка и карактеристичан је по томе што се божанства представљају по мјери човјека. Тако она имају мане, праве грешке и чак су физичким ликом представљена као људи. Тај се свјетоназор драстично разликује од онога што је ислам дефинисао и што поручује својим вијерницима. Занемаривање свјетоназорских разлика један је од основних разлика агресивних пропасти глобалистичких аспирација западног свијета.

Постоји нешто што је исламу и Мањи заједничко а то је проповједање храбрости, слободе мишљења и супротстављање неправди. Међутим то није никакв Мањиин интелектуални плод, то је нешто што је ислам давно дефинисао а што, такозване хоџе и учењаци, углавном заобилазе у својој упорној злоупотреби и парцијалној примјени вјере. Мимо тога добар дио оног што Мањи проповједа, оно страхоте које је преживјела као дијете, националистичке аспирације приватизовања вјере, ово животњско понашање екстремиста и терориста, као и све друге индивидуалне или културолошке примјесе немају никакве везе са исламом као широкогрудном и јасном вјером.

Уколико неки муслиман заиста жели помоћи другим муслиманима да врате свој сјај од прије 1000 година, нека крене од себе и нека престане властите менталне полуције или маштарије приписивати исламу који је од тога чист.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.