Леона: Имао је уплашене очи

Је ли Хрватска крвава рука Брисела? Шака у лице људима који бесциљно тумарају овим просторима, је ли Хрватска скупо плаћа свој улазак у Сцхенген, додворавајући се “хуманој” Еуропској унији?

Lilly / 25. јул 2019

Јутрос ми је лоше.

Јутрос ми се мјешају осјећаји. Очај, немоћ, бијес, туга...

Јер...Јутрос размишљам о њима.

.....Лежао је у боксу хитне помоћи, прикопчан на инфузију.
Био је без свијести.
Младић, тамнопут, неких двадесетак година. Поред њега полицајац, држи стражу.
По протоколу. По правилима којима се третира мигрант који је илегално прешао границу с Хрватском

Јучер су ватрогасци из Загреба надљудским напорима из вагона воза који је путовао из Македоније исчупали два мигранта у тешком и по живот опасном стању. 

Другог сам срела у пролазу, у ходнику, возили су га на снимање. Гледао је....Гледао је људе уплашено.
Као да сваки трен очекује да сви ти људи који су се нашли у болници Ребро тог трена крену на њега шакама. 

Имао је тако уплашене очи...
Ста је с њима двојицом јутрос? Јесу ли преживјели ноћ?
Да ли се већ возе у полицијским колима, тамо у зелену зону границе с Босном. Тамо гдје прекрасна зелена Уна гута тијела миграната који покушавају прећи у “обећане земље”. Тамо гдје почиње тло Еуропске уније.
Тамо гдје Хрватска демонстрира сву силу да заштити границе “Свете уније крсћана"
Свете уније у којој је све свето и ништа није свето.
Јер за мене све оно што је свето налази се у једном људском животу, у једном оку, у једној кожи, ма које боје била.

Је ли Хрватска крвава рука Брисела? Шака у лице људима који бесциљно тумарају овим просторима, је ли Хрватска скупо плаћа свој улазак у Сцхенген, додворавајући се хуманој Еуропској унији? Као војник што се доказује генералу, своју оданост, послушност и пуца у чело оном друге нације. Да докаже да је достојан униформе.
Да заштитимо своје униформиране прпадности, своју културу, своју религију. Свог Бога.
Мигрантска криза је посљедица потеза оних које и не дотиче. Као и сви ратови.
И како не осјетити немоћ, очај, када слушаш људе из Бихаћа, Цазина и Кладуше и каос који проживљавају у овој миграцијској кризи а с друге стране како погледати у очи овим људима који траже пролаз у боље сутра, пролаз за живот, за крух?
Јутрос се питам какве је боје божје лице?
Јутрос се питам да ли Бог уопће постоји.
Бог у кога вјерујемо, а кога газимо сваки дан гледајући с презиром другу боју коже.

Јутрос ми је лоше.
Јутрос је Бог заспао, баш тамо..
Поред Уне.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.