Култура коментара

Dzenana Sahovic / 16. новембар 2012

Наизглед једна обична вијест – Јакоб Финци прихватио кандидатуру за избор градоначелника града Сарајева. Врло интересантно, помислим ја и кликнем  Лике на неколико портала који су ту вијест објавили на фамозном Фацебоок-у. Пажњу ми привуче један коментар који се указа одмах испод вијести ојављене на ФБ. Ту неки наш БиХ- грађанин врло ружно, позивајући се на националну припадност Јакоба Финција коментарише ову вијест. Ја наивно помислим да је то  коментар једног од наших су/грађана и да је овај дотични су/грађанин дефинитивно у мањини.Одлучим да не допустим да овај коментар прође незапажено и да се та незапаженост  протумачи као одобравање такве врсте коментара.Напишем једну-двије реченице, укажем на непримјереност коментара и мислим да сам урадила добар педагошки ангажман.

Погледам мало боље цијелу вијест и видим да је значајан број коментара већ објављен. Опет наивно повјерујем да су то коментари слични мојима. Док сам чекала да се прикажу остали коментари (ради се о неколико секунди) на моменте ми би жао што сам написала коментар оном су/грађанину са почетка текста. Помислим чак да се можда ради о неком дјетету и сад га сви „нападају“ а ето и ја сам једна од тих.

Наравно да је било тако. Али у сну.

У стварности приказаше се коментари све гори од горих. Ја сам остала затечена и још увијек не могу да схватим да је то заиста могуће и да се такви коментари могу прочитати у мом Сарајеву.

Одакле ова нетрпељивост, одакле ови ружни коментари. И гдје су реакције протеста којима се изражава  нетолерисање оваквих коментара.

Наравно да се врло јасно и гласно борим за слободу изражавања. Али сам и те како против националистичких изјава. Јесмо ли заиста осјетлијиви само кад су „наши“ у питању и да тад очекујемо да нас читав свијет разумије, Кад су „њихови“ у питању тад узимамо слободу и блатимо, пљујемо и газимо све сто је „анам њихово“.

Ја овдје не желим да дискутујем о способностима (или неспособностима) Јакоба Финција да буде репрезентативан градоначелник града Сарајева.Ја желим да укажем на националистичку реторику, желим да сви заједно дигнемо глас и не допустимо да таква реторика  заузме своје мјесто у нашој комуникацији. Желим да више нас реагује да зауставимо сваку врсту националистичке комуникације. На крају желим да подсјетим на ријечи Мартина Лутхера Кинга – Није опасна злоба злих људи него шутња добрих.

Дженана Шаховић, предсједница удружења Ментор               Сарајево, 16.новембар 2012


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.