Колико до Европе?

Босна и Херцеговина није приоритет Европске уније као што ни Унија није приоритет Босне.

NBojana / 01. јун 2019

Izvor: Shutterstock

„Босна и Херцеговина није приоритет Европске уније, као што ни Унија није приоритет Босне“, јасна је порука професора европског права из Универзитета у Ротердаму, Јаап де Зwаан-а  која се могла чути пред публиком у Москви.

У оквиру лекције у којој  се говорило о изазовима са којима се ЕУ сусреће данас и о могућим путевима њеног будућег развоја, Зwаан се дотакао и њене прошлости када је у питању однос према Балкану.

 

Јаап де Зwаан Извор: www.нхц.нл

„Ми смо као ЕУ дали обећање бившим државама Југославије да ћемо им држати отворена врата према ЕУ али наравно да је тешко да у своје редове примимо земљу која је подијељена.  Имајући то у виду, мислим да је у нашем интересу да радимо са БиХ на отклањању проблема који спрјечавају њен улазак али то подразумијева да сама земља мора да испуни  минимум преузетих обавеза“- истиче Зwаан.

Испуњавање преузетих обавеза, који су предвиђени критеријумима из Копенхагена, још увијек је, према оцијени Зwаан-а, далеко од реалности Босне и Херцеговине.

У првом реду, то се односи на сет политичке групе критеријума који у себи обједињавају стабилност демократских институција, владавину права као и заштиту људских права и мањина. Након тога приступа се економским критеријумима који подразумијевају постојање функционалне тржишне привреде и способност суочавања са конкурентним притиском и тржиштем ЕУ. Посљедњи критерији су правне природе који предвиђају да државе кандидати, током процеса приступања постану способне да преузму обавезе које проистичу из припадања европској породици, укључујући циљеве политичке, економске и монетарне уније.

Према мишљењу Зwаан-а, приоритети у овом случају су и више него јасни.

„Лично мислим да је посљедње мање важно јер не можемо очекивати од земље као што је Босна да моментално усвоји све наше процедуре, политике и циљеве али морамо инсистирати када је ријеч о поштовању владавине права и слободи говора. Када је у питању тржишна економија, то ће већ захтијевати одређено вријеме“- каже Зwаан.

Како се испоставило вријеме је ресурс који Босна и Херцеговина има на претек. Простом математичком рачуницом долази се до закључка да би Босна, у идеалном случају, могла да постигне статус члана ЕУ кроз 15 година. Идеални случај подразумијева постојање политичке воље да се  држава усмјери на европски пут, као и воље и спремности саме Уније да сарађује са државама на отклањању проблема током процеса  разматрања за њихово чланство.

Ни једно ни друго, из различитих разлога, данас на политичкој сцени није присутно.

Босна и  Херцеговина тренутно није приоритет Европске уније која такође има својих проблема и која се налази пред изазовима. Несумњиво је да ће Брегзит оставити снажне негативне посљедице, како у политичком тако и у економском смислу,  али ће Унија као структура преживјети ово. Проблем миграције и даље је присутан у Унијии и то је проблем који захвата и Босну као државу која се граничи са Унијом. Од Уније се не може очекивати помоћ јер њени капацитети се усмјерени на рјешавање проблема унутар сопствених граница“-каже Зwаан.

Зwаан, истиче да у садашњим околностима, најбоље чему Босна може да се нада  ако жели да се једног дана назива чланицом ЕУ, јесте успостављање стабилног односа са њеним субјектима. Као правник, признаје да ће примјена административних критеријума бити изузетно тешка и компликована за Босну, узимајући у обзир природу Дејтонског споразума као и пресуде које још чекају да буду спроведене, у првом реду односећи се на случај Сејдић-Финци.

Ипак као правник Зwаан такође признаје да постоји вријеме за право а постоји вријеме за политику. Из тог разлога, прије настављања структуралног дијалога, шансу напретка види у новим субјектима на политичкој сцени  БиХ.

„Најважнија ствар која сада треба да се постигне јесте успостављање стабилног оквира за преговоре и за разрјешавање ових питања као и свих будућих проблема. Мислим да се ово може постићи када се изаберу нови партнери са којима можемо да дијелимо ове одговорности. У принципу, морамо да будемо стрпљиви. Ако садашња влада није спремна да изврши свој дио преузетих обавеза, мораћемо да сачекамо другу која јесте. Лично сматрам да је наш циљ сада као и  увијек био мир и стабилност европског континента а Западни Балкан преставља један његов дио. Ми једноставно не можемо да отворимо своја врата земљи која се још налази далеко од задовољавања минумума услова али се надамо да ће се то  у будућности постићи“- наглашава Зwаан.

Док свијетлија будућност када су у питању односи на релацији БиХ- ЕУ не дође, присјетимо се гдје се сада налазимо.

Босна и Херцеговина је са ЕУ закључила Споразум о стабилизацији и придруживању, који је након ратификације и потписивање, 1. јуна 2015 ступио на снагу. Њен захтјев за чланство се тренутно налази у фази раматрања од стране ЕУ. Европска комисија је Босни Херцеговини, децембра 2016 упутила упитник са око 35 хиљада питања што је показало слабост успостављеног Механизма координације и одсуство воље политичких субјеката која је била потребна за сарадњу на свим нивоима државе. Након што су одговори на упитник које  Босна предала са закашњењем проглашени непотпуним, Иницијатива за мониторинг европских интеграција обратила се отвореним писмом тражећи од Вијећа министара БиХ и Дирекција за европске интеграције да упознају јавност са разлозима недостављања одговора. Одговор на недостављање одговора, како се испоставило, није уопште компликован и могао се сажети у једну реченицу:

„Нисмо у могућности у овом тренутку доставити одговор на ово питање због недостатка свеобухватних информација“.

Претпостављајући на тренутак да Босна као држава има све потребне одговоре и информације када је ријеч о њеном функционисању, опет очекује је тежак и мукотрпан пут ако жели постати чланом европске породице.  Он подразумијева усклађивање законодавства са правном тековином ЕУ, изградњу заједничке стратегије на нивоу државе  о поглављима ЕУ након чега би се приступило ратификацији у државама чланицама и истека прелазног периода до двије године. Тек након ових пређених  корака, Босна и Херцеговина би се могла назвати пуноправним чланом Европске Уније.

 

Бојана Нешковић


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.