Киднаповани Принцип, 2. дио

Како се посматра Млада Босна данас?

Goran Stojkovic / 02. јул 2019

Најчешће цитирана епизода из Принциповог живота међу десничарским круговима је и та да је приликом првог одласка у Србију пољубио српску земљу. Да ли је ово чин српског националисте или младића који припада организацији за особођење свих јужнословенских народа од Аустроугарске окупације? Појам „слободне територије“ за младобосанце као и остале становнике Босне и Херцеговине је била непозната категорија. Аустроугарска, а прије тога Османлијска окупација учиниле су своје. Србија и Црна Гора су у то вријеме биле независне државе и у круговима Младобосанаца су сигурно представљале пут и идеал којим се треба ићи у борби за независност јужнословенских народа и сигурно су увиђали пијемонтску улогу које су ове двије земље требале учинити у врло блиској будућности, као што се и десило.

Како бисмо ставили тачку на ово питање, наводим цитат Принципа са суђења:„Ја сам националиста Југословен и тежим за уједињењем свих Југословена у коју било државну форму и да се ослободе Аустрије“. Овакав став преовладавао је међу младобосанцима, а једини који је током суђења „одступао“ био је Никола Форкапић, који је изразио своје неслагање са идејом уједињења Југословена и изјавио да је присталица старих радикала и да не жели политичко уједињење Срба и Хрвата.

Незахвално је у оваквој краткој форми представити карактерне црте неких од познатијих младобосанаца. Тиме се излажем опасности да упаднем у сопствену замку, јер се с једне стране буним да се цртице из Принципове биографије селективно приказују, а овдје бих исто тако ја учинио са осталим младобосанцима. Међутим, свјестан тог ризика навео бих сљедеће.

Да ли ће се на поменутим екскурзијама дјеци саопштавати да је Владимир Гаћиновић од националисте у младости, завршио тако што се у Швајцарској дружио са руским револуционарима у емиграцији, од анархиста па до комуниста попут Лава Троцког са којим је био пријатељ. Да је Принцип изјавио да је посљедње што је читао пред атентат био Кропоткин. Да је Недељко Чабриновић био анархиста, а то је постао радећи у анархистичкој штампарији у Београду.Да је једном приликом из Београда Чабриновић поштом послао све своје књиге у коферу, а сам кренуо пјешке, да би дошао кући уморан и болестан. Када му је мајка отворила кофер и видјела анархистичку и социјалистичку литературе, све је спалила. Чабриновић, је не заборавимо био једини који је при првом проласку Франца Фердинанда реаговао. Бацио је бомбу, био је прецизан, али бомба се или одбила од спуштен кров или ју је Франц Фердинанд одгурнуо са аута. Његов неуспјех, омогућио је Принципу да при другом проласку колоне реагује. Чабринович је од свих, имао можда најрадикалније идеје. На саслушању изјавио је да је размишљао да баци бомбу са галерије међу посланике Босанског сабора, јер је сматрао да су кукавице које ништа корисно никада нису урадили. На истом саслушању рекао је да су планирали да убију не само Фердинанда и Поћорека, него и  митрополита Дабро-босанског Евгенија Летицу јер је црква у Сарајеву одржала специјалну службу у част прославе анексије Босне и Херцеговине.

 

Васо, млађи од браће Чубриловић је на суђењу изјавио да је он Србо-Хрват, а на упит судије шта то значи рекао је: “Значи да се не признајем само Србином и да не морам радити само за Србију, него и за Хрватску”. Чубриловић је преживио робију, дочекао крај рата и касније докторирао и постао декан Филозофског факултета, те послијератни министер пољопривреде и шумарства СФРЈ. Потпуно супротна личност био је старији брат Вељко. За разлику од млађег брата био је вема религиозан и патријархалан. Као пунољетан, осуђен је на смрт.

Те изјаве остале су сачуване у архивима у свједочењима Младобосанаца у истрази, као и на суђењима.

 

У поменутим круговима сигурно нећете чути да је Принцип у мају 1914. Године носио вијенац на сахрани Јована Скерлића, испред босанске револуционарне омладине заједно са Ђулагом Буковцем и Владетом (Владом) Билбијом. Скерлић, познати писац и критичар, био је и један од главних српских социјалиста тог времена, сљедбеник Васе Пелагића и Сватозара Марковића. Пелагић је био свештеник, револуционар, писац познатог „Народног учитеља“. Марковић, политичар и публицист, велики критичар национализма, милитантне експанзије и митоманије. И он и Пелагић спадају у прве српске социјалистичке мислиоце.

Јован Скерлић је у то вријеме био један од главних идеолога југословенске омладине, поборник српско-хрватске књижевности и народног јединства, односно југословенског народног и државног јединства. Приватно није био вјерник, а како је забиљежио Слободан Јовановић, само присуствовање црквеним обредима сматрао за “повлађивање цркви у борби против научне мисли и политичке слободе”. Ипак, брак са супругом склопио је у цркви у Бечу (ах, љубав).

Након овога, јасно је да све приче  о “српским националистима Младобосанцима” падају у воду. Многи, вјероватно и већина Младобосанаца је у себи имала националистичку црту, међутим, то је била црта југословенског ослободилачког национализма. Парадоксално, данашњи националисти имају потешкоћа да схвате југословенски национализам Младобосанаца. Можда из разлога јер се тај младобосански национализам није дефинисао разликом према другим нацијама. Он је био инклузиван, у смислу обухваћања свих народа који су живјели на овим просторима, а не ексклузиван и као такав има мало шта заједничко са данашњим појмом национализна.

Младобосанци можда нису ишли толико далеко (а од младића тинејджерског узраста то се не може ни очекивати) да су имали изграђен цјелокупан политички систем, као и облик државног уређења након извршеног уједињења, да ли задржати монархију или увести републику. Прво уједињење а онда “какве буду прилике” како је Принцип изјавио. Ипак, залагали су се за аграрну реформу, еманципацију жена, борили се против клерикализма и наравно залагали за уједињење свих јужних Словена у заједничку државу.

Ако желите некога да упознате, погледајте шта је читао. А младобосанска литературе је следећа:Кропоткин, Клара Цеткин, Масарик, Вилијем Морис, Марковић, Штирнер, Чернишевски и још сијасет “националистичких” аутора.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.