Јесмо ли положили испит хуманости?

О мигрантима, мигрантској кризи и посљедицама исте у БиХ. Написале: Амина Гец (СББ), Сандра Јанковић (СДС) и Ведрана Вујовић (ДФ).

VedranaV / 22. јул 2019

На факултету пролазе рокови; јануарски, фебруарски, априлски, јунски, јулски, а долази и септембарски. Студенти уче и полажу испите, или не уче и изгубе годину. Босна и Херцеговина изгледа да само губи године због једног испита: испита хуманости.

Према службеним подацима само у првој половини прошле године у БиХ се десио драстичан пораст броја миграната који су се налазили на територији БиХ. Са забиљежених 237 миграната у јануару 2018. године, до 2493 мигранта у јулу исте године. Босна и Херцеговина, као и остале државе како у региону,тако и у читавој Европи суочена је са различитим изазовима које доноси оволики прилив миграната. Све надлежне институције морале су се суочити прије свега са изазовима у погледу људских права, те начинима како функционишу хуманитарни, финансијски и здравствени ресурси Босне и Херцеговине. Када говоримо о кључним актерима с којима се мигранти сусрећу при самом уласку у нашу државу,то је засигурно Гранична полиција Босне и Херцеговине, јер је то институција кључна када се ради о идентифицирању самих миграната. Потребно је споменути службу за послове са странцима, то је организација у саставу Министарства сигурности и надлежна је за све врсте управно-правних послова о кретању и боравку странаца и њиховим захтјевима за азилом. Остале институције које дају велики допринос и имају велику улогу у овој мигрантској кризи су све врсте здравствених установа, установе за социјални рад, те различите невладине организације, које дјелују од локалног, кантоналог, па све до ентитеског нивоа.

Вријеме колико траје мигрантска криза у БиХ показао нам је све мањкавости система и што је најгоре, оно што готово свакодневно чујемо у политичком и медијском дискурсу - пребацивање одговорности и надлежности.

  Смјештај миграната представља велики проблем. БиХ има ограничен број центара за пријем миграната. Смјештај варира од града до града и укљуцује много неслужбених рјешења. Већина миграната смјештена је у Великој Кладуши и Бихаћу, јер њихов циљ јесте даље кретање , ка Европи. Но, број миграната из дана у дан расте, стога се хигијенски и животни услови погоршавају. Многи мигранти који остану без смјештаја, сналазе се на разне начине – углавном илегалне, те их полиција али и локално ставновништво налази по напуштеним грађевинама али и породичним кућама које су празне.

Није ријеткост видјети у медијима наслове о организованом шверцу миграната. Ко зна и умије, лако себи заради 5 просјечних плата у БиХ. Према информацијама из медија, „шверц“ по мигранту из БиХ до Италије износи око 2000 евра по особи. Ако узмемо у обзир веома ниске плате у БиХ и цјелокупну економску ситуацију, јасно је зашто многи људи прибјегавају овом методу зараде, али не треба ни заборавити да се срећа не гради на туђој несрећи.

 Велику улогу у перцепцији грађана према мигрантима играју медији. Медији који би требали да користе своју моћ, простор и да поттичу хуманост међу људима то, углавном, не чине. Етичност, људскост и хуманост су особине на којима је настала цивилизација и основни су принципи друштвеног дјеловања, па самим тим и медијског. Пратећи и анализирајући медијско и политичко извјештавање о кретањима миграната по Босни и Херцеговини, увидјели смо све осим претходне три особине: неетичност, нељудскост и нехуманост. Осим институција које су надлежне за рјешавање (и погорашавање) овог проблема, и медији су ти који су, креирајући негативни јавни дискусрс, потицали на ширење страха и облика мржње међу локалним становништвом према мигрантима. У претходном периоду интернетом је кружио чланак са фотографијом, под насловом „Мигранти у БиХ пале и уништавају напуштене куће у којима су ожборавили“. Та вијест се брзо проширила и у коментарима испод тих чланака могли смо прочитати само одвратне коментаре, пуне мржње. Међутим, истина је другачија. Масовно паљење кућа се никада није ни десило, а фотографија у чланку је настала 1993.године. Дакле, још једна факе неwс у коју су грађани повјеровали, а која није била истинита. То је само једна од многих. Али, касно је послије једној баки од 80 година објаснити да мигранти нису дошли у БиХ да пале и уништавају куће, јер она је тако чула на вијестима и како сад то послије није истина.

Чињеница је да одговорност за факе неwс не сноси готово нико, као ни институције и руководиоци истих за нерјешавање мигрантске кризе. И то није уреду.

„Човјек је човјеку вук“ ако је судећи по односу према мигрантима, сложићемо се Плаутом и Хобсом. Првобитна жеља, хуманост да се помогне људима без дома, који су побјегли из својих домова да би себи обезбједили нормалан живот, је нестала, изгубила се, угасила. Ко је крив? И инситутције, и политичко окружење и медији, али и појединци.

Уколико не почнемо, најприје као појединци, проналазити рјешења и дјеловати да мигантима покажемо и омогућимо минимум достојанства живота у Босни и Херцеговини, паст ћемо на испиту хуманости. Студенти имају поправне рокове за неположене испите, а БиХ? Ако тај испит паднемо као држава, остат ће дубоки трагови: и људски, и хисторијски, и политички; а ти трагови су тешко поправљиви.

 

Овај текст је настао као резултат међустраначке сарадње Института за напредно лидерство у политици (АЛПИ) који организира Међународни републикански институт (ИРИ).


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.