Једна мала пјегава плава

Buka / 11. јануар 2011

Ти бона не знас колико ја тебе волим. Не знас ни да ово сада писем иако сједис поред мене. Управо покусавас да ми несто казес, а онда окрецес главу јер си навикла на то да се ја пред лаптопом...цесто искљуцим, не цујем, видим...али само екран. Устајес, склањас папирице од бајадера које смо малоприје мазнули, покупис цасе и одес у кухињу, а ја...као квадриплегицар...не мицем...заправо...мицем оцима и прстима...прсти плесу по тастатури у ритму насе љубави. Цујем те како схусхкасх тамо по кухињи...добацујес ми да ми је у кухињи остало киндер јаје...долазис и носис га...насмијана...лијепа и мени најдраза. Волим те!

Цисто да ови људи који ово процитају не помисле да "радис за мене"...малоприје сам и ја извео цуку...па сам га онако свог блатњавог након сетње убацио у каду...и окупао га...и осусио...и покупио длаке...али ти си била на послу. Ниси то видјела. Нецу ти то реци...не требам...јер ти мене волис...а и ја тебе.

Ја цу сада да упалим неку игру...мозда Не Вегас...ти цес се завалити поред мене...вртити канале...заустављати се повремено...онда мене питати хоцу ли престати играти...ја цу реци "ево сад цу"...а ти цес на то реци  -"јебло те ево сад цу". Играт цу јос мозда сат времена.

Знам да цу онда ја поклопити лаптоп...завалити се поред тебе...усускати и утонути у сан. Ујутро цу се поред тебе пробудити. Зивот је лијеп!


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.