Ја гласам за СРЕТНУ породицу

Једина традиционална породица коју прихватам и којој ћу дати свој глас зове се СРЕТНА породица. А сретна је само она породица у којој смијеш бити што јеси и у којој не мораш бити савршен да би те вољели несавршени људи.

Fajront emocije / 06. септембар 2019

Подршку увијек дајем нападнутом и слабијем. Такав ми је ментални склоп и није случај што ми је и посао исти такав. 
Не борим се ни против кога. Не умијем. Кад год сам видјела да ме спремају за ринг, мирно бих искочила и препустила све. 
Ето вам побједа, ето вам титула, ето вам боље радно мјесто, ето вам боља оцјена, ето вам муж, ето вам статус, ето вам мој новац, ето вам мој зној, ето вам, ето вам...
Ни са смрћу се нисам борила, јер знам да тек у тој борби побједника нема. Препустила сам се и потпуно сам свјесна чињенице да сада живим у продужетку утакмице. 
Не знам (и то је дивно) као нико од нас што не зна, хоће ли овај продужетак трајати дан, мјесец, пет, петнаест или двадесет година и кад ће Судија званично одсвирати крај.

До тога краја моја игра одвија се на мом терену. Не гостујем на туђим игралиштима. 
Не убацујем се. Нисам везни играч. Нисам ни центрафор. Нисам добар голман; примам лопту, промашим лопту, бацам се од стативе до стативе, лупам главом, одскакујем по трави, разбијам кољена и враћам се на своју клупу. Некада шепајући, некада као газела.

Изнимке у борби постоје, наравно, и у мом склопу. 
Борила бих се до последње капи крви за своје дијете. Ко год ми нападне или загребе по дјетету на мом је снајперу, без изузетка. 
Ко год ми насекира дијете (па, макар то била и ја) ући ћу у ринг (па, макар и сама са собом). Вадићу му очи, стругати кожу, набијати на колац, цјепкати, гристи... све ћу то без размишљања.

И ево, ових дана, јавља се још једна изнимка у мом менталном склопу. Изнимка због које бих, чини ми се, имала снаге улетјети у ринг и ПРОТИВ које ЈЕСАМ, јавно и гласно.

Зове се ТРАДИЦИОНАЛНА ПОРОДИЦА.

Традиционална породица је тамо, одакле ја долазим, углавном, она породица која је произвела највише несретних људи. 
То је она породица у којој се по схватању просјечног "традиционалца" жена назива стухом, кравом и кобилом, којој се каже: Шути! Шта ти знаш? 
То је она породица у којој се жена млатне кад не слуша пашу глупљег и тупљег од балвана у авлији. 
То је она породица у којој се мора знати ко "стојећи пиша". 
То је она породица у којој је жени много тога забрањено само зато што је жена. 
То је она породица у којој је само паћеница на цијени. 
То је она породица у којој се вриједост и квалитета једне жене мјери прекопаним дунумима земље, бројем тегла фришко направљеног ајвара, пекмеза и туршије, геометријски тачно изрезаном баклавом и брзином сукања јуфке за питу. 
То је она породица у којој жена мора прикривати да мисли како не би увриједила оне који не мисле. 
И свашта нешто још је традиционална породица тамо, одакле ја долазим.

Породица ЗА коју ЈА ГЛАСАМ зове се МОЈА ПОРОДИЦА. 
Сваки нормалан човјек на овом свијету неће бранити никакву породицу, осим своје ВЛАСТИТЕ. 
Сваког нормалног човјека на овом свијету интересоваће само склоп и састав његове породице и правила која у њој важе.

Традиционална породица и традиционални људи су тамо, одакле ја долазим, масовно они људи који су искривили традицију, који су јој кроз вијекове додавали ноту насиља и иживљавања над слабијим од себе (жени, дјетету, инвалиду, болеснику).

Традиционални људи уништили су огроман дио мога живота. Зато сада и играм у продужетку. 
Да није било поштивања традиције коју су им кројили мама и бабо, а који за живота нису мрднули даље од пет околних села и пијаце сриједом, можда би данас било много више сретних људи, мање кљукања апауринима и лексауринима, мање ракова, мање несрећника са кладионичарским листићем у руци који пиље у мониторе димом овијених коцкарница, мање брзински преобучених овисника, мање гужве на аутобуским станицама са картом у једном смјеру и мање људи који вриште: Има изаћ'.

Ја сам већ изашла, али из искривљеног појма ТРАДИЦИОНАЛНЕ ПОРОДИЦЕ, која ме хињски, систематски, охоло и немилосрдно уништавала кад ми је било најслађе живјети, смијати се, путовати и вољети - како хоћу и кад хоћу.

Једина традиционална породица коју прихватам и којој ћу дати свој глас зове се СРЕТНА породица. 
А сретна је само она породица у којој смијеш бити што јеси и у којој не мораш бити савршен да би те вољели несавршени људи.

Сретна породица је она породица која од нас не тражи да се допаднемо људима који нам се не допадају.

ЗА такву породицу ЈА ГЛАСАМ.

Медиха Шехидић

 

 

 

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.