ИМАТИ ОБРАЗ ИЛ БИТИ БЕЗОБРАЗ?

P.O.S.M.A.T.R.A.Č. / 06. август 2012

„Ако се не стидиш ради шта хоћеш“-дио је реченице једног мудраца изговорене у другом времену,из других разлога ,а која је преживјела стотине година и сигурно никад није била актуелнија и потребнија. Актуелна и потребна , а не употријебљена.

Да, кад све друге мјере,санкције и пријетње не получе резултате што је,нажалост,свакодневна слика,онда   појединцима ,остацима из неког другог времена и друге културе остаје  стидљиво позивање и спомињање ове особине  из реченице- стида познатијег под именом-ОБРАЗ. Да,добро сте прочитали „остаје“ стид или образ као посљедња брана негативном,непожељном и друштвено неприхватљивом ,а најчешће законом дозвољеном чињењу или нечињењу.

Па зар стид и образ не би требали бити прва препрека ка оном што не треба или треба да радимо?

Као и многи други  прије него сам и сазнала и за законе и за прописе сазнала сам за стид.За образ.Говорили су нам старији „немој,срамота је“, или за веће прекршаје пријекор у упитној форми  „па имаш ли ти имало образа?“,а након  стварно дрског понашања са мањком образа добијали смо онако интерно  назив „БЕЗОБРАЗ“.

И ту је био крај.Енде.Безобраз си могао постат увијек и лахко-једном јавно пређеш границу и ето те,то је то.Једина позитивна ствар је што је и с те друге стране границе постојало степеновање па је неко био „побезобразан“,неко други „безобраз“,а опет неко трећи „велики безобраз“ или „који је то безобраз“.

Једном изгубљени образ и квалификација безобраз је трајна посљедица.Поправног нема.

Стид и образ одавно су постали непожељни пратиоци и готово су постали терет у данашњем друштву, чија је опћеприхваћена филозофија „све је дозвољено ако обећава добар профит“.Уосталом одгаја ли ико  данас дјецу  указивањем на ове готово изумрле и заборављене вриједности?

 Модерне теорије и дефиниције су стид и образ окарактерисали као закржљали и непотребан дио човјекове свијести,непотребан попут слијепог цријева у организму.Ја сам опет некако супротно прихваћеним  теоријама  и филозофирањима вјеровала  како је морал оно наше унутрашње што  може, али и не мора имати своју друштвену презентацију.Живо биће живи по неким својим нормама које су случајно и норме већине и сматра се моралном особом све док не прекрши норме и не постане морална особа са техничком грешком.

Може ли морална особа учинити нешто чиме ће изгубити образ,а да притом остане и даље морална особа, а да не помињем што ће и даље остати у оквиру прописаних норми односно закона?

У данашњем времену може.

Свакодневни су примјери таквог понашања нарочито владајућих слојева друштва.Искориштавају се недоречности,рупе у прописима или се једноставно без икаквог стида уреди ситуација која је по закону,као напримјер буџетско планирање набавке нових аута иако су и садашњи у гарантном року,па онда безобразно „напрђивање“ и разбацивање туђег нашег новца на додатну опрему која вриједи колико и основни пакет, онда планирање службених путовања и беспотребних одлазака само да би се буџет извршио односно паре потрошиле,затим злоупотреба положаја у односу надређени-подређени гдје надређени користи методе које нису ни кршење закона ни кршење моралних норми,али којима дубоко вријеђа или штети подређеном,као напримјер када му свакодневно говори "ако ти се не свиђа књижицу у руке и разлигу",а за што овај не може тражити заштиту ни од кога.

Забрињавајуће је што се често чује ,некад с примјесом дивљења и одобравања,а ријеђе  с примјесом горчине и осуде: "Паметан,нека ради шта хоће кад може"Е, овдје је неопходна употреба реченице са почетка текста и понашање у складу с њом као бране нама самима од нас самих јер  кад већ неможе и неће друштво и закон да нас заустави онда да ми себи поставимо границу.Али...

Икс је примјера законитог,моралног ,а безобразног понашања на које једино можемо реаговати упитом : „па како га или њу није стид?Гдје му је образ?“ ризикујући да нам се сви одреда насмију и реагују такође упитом:“из којег си ти вакта?“

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.