Има изаћ'

.

MT / 03. септембар 2019

 

Има наравно. Сутра или било који други дан, парадирајте за своја права.

Ја поштујем свако право човјека!

Али народе... зашто смо слијепи?! Допуштамо да нам бацају прашину у очи. 

 

Јучер је био први дан школе. Маме су поносно спремиле најљепше одјевне комбинације за своју дјецу, сретно их испратиле у школске клупе. Али не сви. Њих преко 200 је остало у домовима са својим родитељима, сломљеним над нашим системом, јер дјеца НЕМАЈУ ПРАВО на редовно школовање и инклузију. То су за "њих" дјеца " с посебним потребама". И кога брига?! Државу? Народ? Никога. Нажалост. 

 

Јучер су старију госпођу, пензионерку наручили на ЦТ 2021. године, јер "неће од те болести умријети, може само од неке друге" па нек' чека. Она није имала фамозну коверту да потплати неком татином сину. Она нема новце ни за приватно лијечење. Она има нашу минималну пензију. Она мора да чека милост здравства наше државе коју боли брига. А кога другог брига, "ма сви већ имамо довољно својих проблема."

Никога није брига... 

 

Унаточ годинама, развоју друштва и технологије, наш образовни систем је исти. Ништа се не мијења. Уче те да живиш ограничено и у оквиру. 

 

Драга државо, знаш ли колико потенцијала имају млади? Колико је тих младих купило једносмјерну карту за боље сутра? Знаш ли колико је родитеља одшколовало стручњака? 

Па наравно да не знаш. 

 

Али зна Шарец у Словенији, Ловфен у Шведској, Меркел у Њемачкој. 

 

Знаш ли државо тко је Дженан, Јован, Давид, Данијела? Наравно да знаш, али шутиш, јер ти си их "ДРЖАВО" убила. У правом смислу ријечи. 

 

Знаш ли "државо" тко сам ја? Не знаш. И не занима те. Све док нисам чланица ХДЗ-а, СДП-а, СДА, СНСД-а ... Тебе државо не занима. Ни моје мишљење нити моји потенцијали. Ја немам коверте. Нити желим на такав начин да постанем ишта у теби "ДРЖАВО".

 

Једино државо, у што сам сигурна да знаш су лаж, корупција, криминал!

 

И ИМА ИЗАЋ' али преко границе. 

Преко границе политичке опредјелјености, националне припадности и сексуалне оријентације. Преко границе ограниченог здравственог, образовног и политичког система. 

Преко границе свега онога што не желим више ни себи ни својој будућности. 

 

И изаћи ћу преко границе која ће знати тко сам и који је мој потенцијал. Преко границе која неће марити којем се богу молим, нити којег сам политичког или сексуалног опредјелјенја. 

 

А ти јадна "државо", најљепша земљо, запитај се... због кога, чега и зашто си тако слијепа?!

Само те молим, не чекај да буде прекасно. Отвори очи и бави се проблемима који су везани за нас и наше боље сутра, а не само парадом, сједницама Додика, Комшића и екипе. Ако наставите тако, нећете више имати коме прашину бацати у очи осим самима себи. А вјерујте да боли. 

 

 

 

 

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.