Хладни рат

begovski / 29. март 2012

 

Снијег метар и по. Саобраћај у колапсу. Седма сила не емитује програм. Сви модерни комуникациони канали прекинути. Као и некад у рату, када нема боље, радио аматери, несебично одлучише повезати оне које ни „неприродна срећа“ не би смјела одвезати. Дакле, само оне без чије координације друштва не могу нормално ни функционисати. Због тога су прве везе биле између оних који одлучују у кризним временима и оних које те одлуке требају саопштити народу. Радио аматери бијаше мало испали из форме па уз пар погрешних преспајања направише дипломатски скандал са несагледивим посљедицама за иначе добре односе два ентитета и три народа.

Довољна је била само једна грешка несмотреног везисте...

Златко:  Јесам ли добио телевизију?

ТВ бољег дијела: Јесте, јесте. Очекивали смо ваш позив.

Златко: Какво је стање?

ТВ бољег: Затрпано.

Златко: Како може бити затрпано кад још нисмо прогласили стање природне   несреће. Чекаш одлуку, разумијеш?

ТВ бољег: Разумијем Шефе.

Златко: Ништа ти не разумијеш видим ја. Нисам те пито како се осјећаш, него кад ће се успоставити канал?

ТВ бољег: Све је спремно за пренос. Само још да одлучите шта да пустимо у програм?

Златко: Шта предлажеш?

ТВ бољег: Имамо спреман прилог о Суду БиХ.

Златко: Какве су вам то идеје ви добро знате да се ми не смијемо мијешати у рад суда.  Мислим ...све док слушају. Знате, да вам кажем, нама треба нешто баш ударно ако имате.

ТВ бољег: Имамо и овај како се наш ентитет боље снашао у овим временским увјетима.

Златко: Добро, добро није лоше. Али треба нам нешто баш оно...

ТВ бољег: А шта мислите на...

Златко: Једва те чујем шта причаш. Ови се нису зафркавали кад су се назвали радио аматери. Шта рече малоприје?

ТВ бољег: Ма реко не би било лоше кад би мало причали о ратним злочинима над...

Златко: Свиђа ми се, ал мало смо исфурали ту тему. Да нам је нешто наоколо да не будемо превише офирни.

ТВ бољег: Можда неким погодним документарцом да ударимо.

Златко: Нешто суптилније нам треба. Знам! Пуштај овај нови филм У земљи крви и...

ТВ бољег: И меда?!

Златко: Ех тај. То је прави начин да их се погоди тамо гдје највише боли.

ТВ бољег: Али... али шефе јесте ли сигурни? Мислим да би тај потез штетио нашем националном интересу.

Златко: Шта има ти да мислиш. Да ми је знати који је кретен тебе уопште поставио за руководиоца.

ТВ бољег: Па ви...шефе.

Златко: Логично. Ко ће ако нећу ја. И немој да си то заборавио. Уосталом има ко ће у нашој земљи одредити шта је то национални интерес. Ти свакако знаш ко је то.

ТВ бољег: Логично...шефе.

Златко: Ти си ту брате да осигураш да та логика буде што већем броју наших људи и логична. Конташ?

ТВ бољег: Али знате, тај филм је тотално једностран.

Златко: Знам да је страни, ни глумци нису баш у потпуности по мом избору, али је прича наша.

ТВ бољег: Мислим да ме нисте разумјели..

Златко: Ја глуп!?

ТВ бољег: Сачувај Боже. Ја не мислим...

Златко: Видиш како се може када хоћу. Сад си све погодио како треба. Ето видиш шта ми радиш, сад не знам о чему сам причо.

ТВ бољег: Причали сте о пуштању филма у нашем програму.

Златко: Каквог филма?

ТВ бољег: Овог филма Ангелине Јолие што једнострано говори о одбрамбено - отаџбинском рату.

Златко: Колико ти пута морам рећи. Није важно што је страни. Важно је да се види да је била агресија.

ТВ бољег: Ако ви тако кажете.

Златко: Сад кад смо све утаначили реци ми имаш ли информације какво је стање на путевима у Републици Српској.

ТВ бољег: Ма никад боље. Није вала снијега пуно ни нападало. И оно пар центи снијега што има грталице уз беспријекорну организацију рашчишћавају невиђеном брзином.

Златко: Ето видиш опет нови проблеми. Ти знаш шта ти је чинити, а ја одох зват ове наше да мало пожуре са чишћењем. И онда кажу лако је бити власт. Поздрав.

ТВ бољег: Свако добро шефе.

 

Да срећа никада не долази сама побринуо се још један са клупе регрутовани радио аматер или можда и сама судбина.

 

Миле: Чујемо ли се?

ТВ већег: Једва нешто, ал чујемо. Реците Шефе.

Миле: Докле ћу ја више чекати да се успостави овај наш канал? Сав пуцам од идеја, а немам гдје да се изразим.

ТВ већег: Ево само што није успостављено. Техничари раде у три смјене без икаквих пауза.

Миле: Нису ваљда плаћени додатно за то?

ТВ већег: Ма јок глухо било.

Миле: И далеко. Знаш да је криза, сваки динар ми је важан.

ТВ већег: Мислите конвертабилна марка.

Миле: Ма ја та наметнута валута. Не знам само ко јој и зашто даде име такво накарадно.

ТВ већег: Ваљда да у старту разувјере оне који помисле да валута није конвертабилна. Исто ко кад се оно каже српска земља, српске шуме, српски зрак...

Миле: О чему ти то? Боље би ти било да осим што лупеташ успоставиш напокон тај канал. Нисам ваљда погријешио што сам те ту успоставио?

ТВ већег: Наравно да нисте погријешили. Ево рецимо чим будемо могли емитирати спремни смо да пустимо филм „У земљи крви и меда“.

Миле: Шта да пустите!?

ТВ већег: Па најновији филм Ангелине Јолие, „У земљи крви и меда“

Миле: Да ли ти знаш да овдје влада демократија. А та иста демократија, за коју ти изгледа први пут чујеш, налаже да народ слободно одлучује у своје име. Јел ти икад пало на памет да питаш народ шта жели да гледа. Наравно да није. Теби само леденица може пасти на памет изгледа.

ТВ већег: Па овај.. и није баш да вам право кажем. Ако сте заборавили, досад нисмо питали.

Миле: Ја забораван?!

ТВ већег: Никако! Ма није ми пало на п... не бих то могао помислити када знам да изврсно баратате хисторијом и често се користите њоме.

Миле: Неоспорно. Него о чему сам оно малоприје причао.

ТВ већег: Хтјели сте да питамо народ шта мисли о емитовању филма.

Миле: А да. Па јел знаш ти да у нашем ентитету нема интереса за гледање овог филма. А како нема интереса за гледање нема ни комерцијалне исплативости. Да су ти све на броју лако би сабрао да нема ништа од пуштања филма.

ТВ већег: Ја...ја нисам знао да нема интереса.

Миле: Знам да ниси знао. Ти ниси ту ни предвиђен да знаш. Има у овој земљи ко је биран да зна. Ти си ту да презентујеш народу оно што је одлучио да гледа и слуша на демократским изборима. Ваљда је то јасно.

ТВ већег: Јасно да јасније не може бити. Само ваши партнери у власти су инсистирали да се пусти овај филм.

Миле: Какви црни партнери? Надам се за твоје добро да је ова извала само продукт ове глупе аматерске везе јер познато је свима да ја никоме не одговарам нити полажем рачуне. Рачуне поготово.

ТВ већег: Наравно. То хоћу и да кажем само не знам јесте ли ме добро чули. Ви не морате никоме одговарати што нећемо пустити овај филм.

Миле: Сад кад смо све разјаснили реци ми имаш ли какве информације какво је стање на путевима у Федерацији.

ТВ већег: Никад боље. Све је проходно. Саобраћај у потпуности успостављен. Снијега ко да није ни било.

Миле: Ја фино кажем оним да пожуре и још им пошаљем бруку грталица и опет ништа. Све морам сам. Ти већ знаш шта ти је радити у интересу народа, а ја одох успоставити контакт са овим нерадницима што чисте снијег.

ТВ већег: Разумио. Поздрав.

 

Баш када су сви помислили да у БиХ може нешто без трећег деси се и ово.

ТВ већег: Шефе да ли сте на вези?

Чова: Јесам. Ко ме треба.

ТВ већег: Ма ја сам шефе, чули смо се малоприје, само да вам јавим сјајну вијест.

Чова: Шта је било?

ТВ већег: Успоставили смо канал. Све савршено функционира. Програм иде према договору.

Чова: Јел могуће! Дуго вам је требало.

ТВ већег: Па знате велики су проблеми били, али смо трудом и залагањем...

Чова: Па било је и вријеме више да нас пусте да имамо свој канал, на свом језику. Рецимо овај филм Ангелине Јолие. Да ли је мене неко упитао за коментар? Наравно да није, али сада...сада ће наш народ напокон знати шта треба да мисли.

ТВ већег: Шефе мислим господине... изгледа да је дошло до неког неспоразума...кога сам ја добио у...

 

 

Ови разговори су плод несретних околности. Свака сличност са стварним временским приликама, ликовима и мјестима је демократска воља народа.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.