Гдје је нестао Дистрикт?

savskicvijet / 13. септембар 2012

Давне 2000. тачније 8.марта 2000. године проглашен је Брчко дистрикт.

Брчко постаде ничија земља, административна јединица Босне и Херцеговине са властитом управом, која формално припада објема ентитетима који чине Република Српска и Федерација БиХ.

При самом оснивању направи се парадокс државе у држави која је свачија а притом и ничија, под управом ’’Међународне заједнице’’.

И заживи дистрикт, доби своју полицију, доби своје правосуђе, доби своју управу тачније Владу, и поче да иде у правцу самосталне локалне зајднице каоја ће бити примјер Босни и Херцеговини, примјер суживота, примјер економског напретка, примјер новог капиталистичког друштва, примјер обнове земље, примјер над примјерима по узору на западне земље да не кажем Швајцарску.

Обнова града увелико почиње, повратак избјеглих и расељених, обнова кућа, фирме се оснивају, тржница Аризона ради пуном паром.

Сви се запослише, посла за све, пара као у причи, кренуше људи да се досељавају у ову земљу меда и млијека, са свих страна из БиХ похрлише у ово чудо гдје има посла и гдје је плата троструко већа него било гдје у БиХ.

Дистрикт први укида слузење рока за своје суградјане и тако постаде још омиљенија дестинација за све којима је било доста пуцања и оружја у рукама па макар то било и у миру.

Чудо је створено, цијела БиХ се дивила томе, дистрикташи (како су нас звали) били су познати, „ Дистрикт, ма да баш Вас брига, све су паре код вас, ви тамо уживате док цијела земља живи у биједи“ тако су говорили, и били нам завидни... Тако су говорили...

На око лијепо упакован град је имао другу суштину, суштину коју су доживљавали људи који су живјели у њему. Првобитно замишљен као мултиетнички био је подјељен на сваком кораку, свако је имао своју кафану, дјеца у школи су се дјелила и ицдената је било свакодневно, град је почео да добија нова насеља, стара насеља се не формално подјелише али добише епитет шта је чије, фирме су биле подјељене и о мултиетничности у фирмама није било говора. И почеше да се кољу у Влади Брчко дистрикта и за све крену да се потеже ПИТАЊЕ „нациналног интереса“... И у Брчком настаде највеће зло после рата зло звано „Питање националног интереса“, ово зло искористише сви политичари у БиХ и бацише земљу на дно дна и ставише је на пут безнађа...

Под окриљем нациналног интереса почиње трговина, почиње суморан и мрачан перид народа у Брчком који ће се пренијети на цијелу земљу, националним интересом руши се све, грађани иду у биједу а политичари на власти почињу да тргују, џепови се пуне а друштво сиромаши.

И крену град у понор, град који има годишњи буџет од преко 200 мил. марака крену путем за нигдје. Почеше да се троше паре немилице, године пролазе без икаквог помака, без улагања, без обнове инфраструктуре, без подстицаја привреде, без обнове фабрика, без идеје, без ишта, а под окриљем нациналног интереса искристалисаше се у граду богати и сиромашни и настаде јаз дубљи од ријеке Саве.

И почеше фирме да пропадају и да се затварају, похрлише сви да раде у Влади (тамо се још могло пристојно зарадити а да се не ради ништа), штеле и куповине радног мјеста почеше бити уобичајна ствар.

Незапосленост крену да расте, земља меда и млијека поче да се топи, и почеше људи да одлазе из овог града а остадоше само они душом везани и упорни који су опет видјели бољу будуцност.

Супервизија међународне заједнице за овај пакао није имала рјесења и није се ни потрудила да ствари врати на своје мјесто, нијемо је гледала свој пројкат како пропада и како мито и корупција узимају свој данак на сваком кораку.

Мрачан и суморан град који нема фудбалски клуб у првој лиги, град који нема биоскоп, град који има позоришне сусрете без да има своје позориште, град у коме је све подјељено на три дијела, једини у БиХ нема фискализацију, град који се из године у годину поноси запошљавањем приправника, град који ни једне године није успио да списка буџет, град који за прославу дистрикта потроши и до 200.000 км...

Данас у овом граду имамо 65% незапослних, просјечна мјесечна нето плата (када изузмемо оне које раде у Влади) је 500 км, сваки мјесец без посла остаје 50 људи, сваки дан видимо све више људи по контејнерима, сваки дан је све гори...

И коначно у мају 2012. укинута је супервизија међународне заједнице а брчацима је остављено на милост и немилост да покушају да оживе свој град. Али са фамозним Питањем националног интереса да Бог да...

Гдје је нестао Дистрикт? Тачније дали је и постојао...


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.