ДОБРО ДОШЛИ КУЋИ

kamikaza / 09. август 2012

Како само године чине своје. Када сам био клинац, једва сам чекао љето. Нема школе, море, забава, много игре и,наравно,посјете родбине. Сјате се тетке, стричеви,ујне и ујаци, све са дјецом из бијелог свијета. Чиниломи се тада да ништа слађе од Тоблероне-а не постоји, да нема веће новчанице од 5 ДМ, и да ме сва та булумента тетака воли више од мојих родитеља. Ех младост. Овог љета ми је све то попримило нешто другачији тонус. Дошли су. Са свих страна. Пуни кафићи, ресторани, град је живнуо. Ал нико не прича матерњи језик. Са другом на кафи у ресторану Врбас. Пуно све. И сви језици се говоре сем Српског. А све наши људи. Добро, тако је увијек било. Дајне кокоши ибер мајне ограда гефррррр. Елем комшије дошле из Данске мало на родну груду. Све по протоколу. Окупе се потпале роштиљ, пиће,музика,дјечја игра. Ма красно, ал под прозором испред зграде. Шта да се ради. Затворим прозор  на 40 степени да не улази дим, мирише нема шта, ал се тешко луфта. Дођем с посла један дан, ручам, легнем мало да се одморим, но...Комшо орезује ограду. Онако прозападно, под конац. 5 по подне. Нешто ми га жао, на том прљавом западу у то вријеме се људи одмарају а у њему тад најјача жеља да се сјети шуме коју је оставио у завичају, па удри. Овдје то може без проблема. Сем тога постоји и нова врста гастербајтера. Мали,средњи,велики,чупави,расни,мање расни...ал сви серу. Ваљда сви на западу имају кућног љубимца ,то је ин, па га доведу  да и он види завичај. Само овдје нико не чисти за њим. Само га изведи даље од свог прозора и навали. Овдје може све. Говно пса са запада мора да мирише. Идући према Приједору, један дан наброисмо троицу. Један са таблицама Словеније и двоицаШведа. Притјерало људе, стали, изашли из аута и олакшавају се поред пута. Без имало стида. Наравно на западу је стид депласиран, све се ради јавно. Дал се баш може у Шведској стати на аутопуту и олакшати, без да се плати казна, сумњам. То је трули запад. Ништа се тамо несмије. Овдје може све. А и ништа не кошта. Поготово некултура. Нје се прве сјете кад дођу. Ваљда јер је бесплатна, а и ,руку на срце, последњих година је веома популарна на овим просторима. А можда и гријешим, можда је то криза средњих година, па кад видим  смеће да излеће из аута са страним таблама, нертвирам се без везе. Па ти људи нам доносе пријеко потребан новац. Морамо имати разумјевања за њих. Пожели се наш човјек пљунути на тротоар. Мерак је то. А кад уђемо у Европску Унију, мораћемо бити исти као они. Значи, треба вјежбати. Питаћу рођака на селу да ми посуди Руменку један дан да је мало прошетам, па комши под прозор. Нека се хвали по ЕУ какве ми кућне љубимце имамо.


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.