Бранкица Смиљанић: МАТУРЕ, НЕКАД И САД

У јеку матура, не може човјек а да се не сјети своје матуре (барем ми „старији“ хахаха) и брига које су се тад чиниле баш велике. Опет зависи како коме.

brankica / 05. јун 2019

 

Моја велика матура

Сјећам се стварно к'о јуче да је било. Неколико дана пред матуру и моје ноншаланције, како немам ни хаљине, али ни партнера. Отишла сам у Бањалуку да купим хаљину са родицом и није ми некако било ни стало око свега тога. Сад ће неко рећи "ма да, теби није али многима јесте и тада и сада". Многима прије није било стало ни упола колико је сада свима стало да буду неки Холивуд.

Моја хаљина је коштала 45 КМ, ок можда је та хаљина прије деценију имала вриједност, али и није. Била је обична памучна хаљиница са туфницама. Коју сад дјевојке носе у град кад иду на кафицу. И нисам једина ја била у таквој хаљиници, доста нас је таквих било (не к'о мојој, сличним, читај јефтиним). И да си хтио ниси могао сикирати родитеље како хоћеш балске хаљине, кад си јео кромпир на сто начина.

Не жалим се ја, мени је више због других ствари било жао...

Елем, хаљиница, сандале и онда шминка, све је било ту, а и друг као партнер који ме дан прије питао. Што се шминке тиче хтјела сам купити нешто што ће трајати и узела сам липфинитy, који је трајао цијелу ноћ. Минђуше сам добила као насљедство од покојне баке, а мама ми је поклонила бисере. Ко год ме икад питао, увијек сам говорила да сам на себи носила богатство и да је на мени најскупља била шминка. Ево сад кад пишем, наскупље на мени су биле успомене које сам добила на поклон. Без неке патетике, али неке ствари стварно немају цијену.

Фризуру ми је фризерка упропастила, па сам сама себи правила, а и сама се шминкала. Који стрес ахахаха. Сјећам се да сам тад први пут ставила ББ крему, а о пудеру нисам никад ни размишљала. Било ми је само једва чекам да се спремим и да идем. 

Имала сам секин фото-апарат који је могао да фотка око 30-ак фотографија, велику жељу да плешем и да се лијепо проведем. Тако је и било. Кармин је трајао цијелу ноћ. Фризура је била симпатична, није се покварила хахаха, а фотограф који је био један једини за цијелу генерацију, успио је да фотографише мене и симпатију како плешемо. Куд ћеш боље? Нема боље.

Ах да, на мојој матури није била мама да ме испрати, није била сека да ме бодри. Стварно се такве ствари цијене. Вјероватно зато и цијели свој живот никад ми није било битно то материјално, јер оно што ми је било битније увијек ме више погађало, па нисам могла да "кукам" како ми је фризура била чајна. Нису могле бити ту, али ја сам итекако осјетила то и више него што сам мислила. Тешко је, обилазиш град, а у публици нема оних драгих да те гледају. Ево, буквално, ми сад навиру сузе....

Матуре сад 

Емотивно сам завршила овај дио за моју матуру и нисам више могла да пишем и сјећам се. Па сам морала да пређем на овај шунд и кич да се смирим. Данас су матуре постале Холивуд, црвени тепих. Данас су матуре постале дизање кредита и балска хаљина. Брига хоће ли неко имати исту хаљину к'о и ти (моја хаљина је била у скоро свакој продавници и висило је њих тону на офингеру, ни секунде се нисам забринула, знала сам да је нико неће).

Гледала сам ове године и уназад неколико година матуре и како то изгледа. Коментари да се не зна да ли је то матурско или апсолвентско су све. Од тоне фотографа који се гурају, породице не могу нормално ни да ходају, ни да се фотографишу. Све је намјештено, испозирано, све је пластично. Та срећа коју треба да видиш у оку сваког од њих је замјењена са уопштеним изразом да на спонтаним фотографијама "испадну" што љепши, треба нешто и на инстаграм да се "закачи".

Сад ће неко рећи да сам матора, да је некад, некад, да је сад, сад. Искрена да будем, видим ја и сад скромних дјевојака и момака и како им је лијепо. Није популарно, али они се осјећају добро. Професионална шминка, хаљине из бајке, кредити ваших родитеља, како би ви били срећни и то срећни да покажете колико "имате", за мене је несрећа. 

Живот није клишеј

Сви на крају причају како је скромност врлина и како су ствари само ствари, али на крају тако и није, зар не? Многи се одушевљавају материјалним и само то форсирају. Видљиво је гдје год се окренемо. А, на матурама достигне свој врхунац.

Не могу рећи јадни родитељи, пошто има родитеља који то исто толико исфорсирају к'о и дјеца, тако да нису све ни они криви. Криво је вријеме у којем живимо, јер сви желе бајку, па макар и на дан. Живот није бајка, живот се не живи један дан....али, авај.

Ипак, срећна вам матура, матуранти! Веселите се, то је једино што вам нико не може замјерити, никад.

Блог: Медиа блог 5+ 

ФБ паге: Медиа блог 5+ 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.